Београдске општинске новине

БРОЈ 14. па разуме у и овој иридици представништво неће да се неодзове. Ади свако такво захтевање има и својих незгода. Улепшање једног краја зависи од грађанства на тек онда од опшгине, јер на првом месту лежи интерес грађанства тога краја па онда општине и 011 и су позвани први да нешго положе на тек онда да се обрате општини за помоћ. Они треба прво да изнесу каква су дела на том улепшању започета и са каквим су жртвама то извршили што, па онда да и општиеа нешто помогне. У овом случају је ли предходио какав год случај од тога друштва, као шго су то чипили крајеви врачара и дорћола. Дорћолски крај има велику тегобу, која не зависи од самих грађана, него од поплаве воде. То друштво давало је својих жртава и сувише и у последњем часу обратило се општини за номоћ, и тада је општина решила и с правом да сачува своје грађане од поплаве, те им учинила једну скоро незнатну помоћ, а тиме је у исто време учинила да сачува своју кесу, јер ба у случају поплаве морала да спасава од воде грађане и децу и њихова имања и све о своме трошку. Тако је исто учинило и друштво врачараца, на је и њима општина помогла. То је друштво уложило свога капитала у подизању само једке зграде на 27 хиљ. дипара и остале друге зграде коштају доста тако да сав утрошак друштва износи на 50 хиљ. динара. То су господо велике жртве и кад су грађани толике жртве учинили, онда разуме се ни општина није могла да се оглуши о њине захтеве и помогла је друшгво. Дакле треба друшгво зеленога венца да покаже прво делом, друго жртвама сво-* јим, па греће тек сљедује помоћ општинска. Кад то покаже, онда имаће смисла траженој помоћи коју данашње представништво неће отказати с обзиром на општинсва средства. По тој молби изгледа да на зелени венац долазе људи с топчидерског друма, с теразија, од железнице и савамале. И кад је тако, онда то значи да се ту налазе људи међу најимућнијима у Београду и они сами требали е.у да што жртвују за уређење пијаце и тога краја које је центар вароши. У осталом и сама је општина чинила томе крају много више него другим врајевима, да не помињем шго више, али цифра од 20.000 дин. коју смо ставили у буџет за насипање једног дела баре потребног за житарски и шљиварски трг, најбољи је доказ да о томе крају водимо озбиљну бригу. Истина го је за корист свега грађанства, али ће се највише њиме користити они који су око садање баре. Осим тога у овоме крају има много улица која ће коштати општину много новаца за то што ће у њима да начини бољу калдрму него у улицама ван центра вароши. Опшгина је дакле чипила са своје стране што се више могло, и сад поврх тога старања општипе јавља се друштво које би хтело још више да улепша тај крај. Та тежња веома је похвална и ми морамо да будемо захвални друштву на тој радњи управљеној на унапређење вароши. Само се овде опажа неки недостатак у томе што нам друштво не показује шта су чланови његови жртвовали за љубав унапређења овога краја и колико ће давати у будуће, није показано шта ће радити од сад, и по коме ће плану зидати зграде; нкје најзад показано шга ће више урадити у улицама

— 166 за украшење поред онога шго је општина одредила. Њихова имања скочиће наравно у цени а да ли ће имати грађапство од тога коритти, то се не види. С тога ја мислим да пе можемо још вечерас одредиги цифру с којом да им помогнемо. Као год што је нредставништво водило и води рачуна о свима крајевима вароши, тако га је водило и о овоме крају и вољно је да му још више помогне у границама могућности. Но прво треба нам изјава друштва о ономе шта је оно урадило и шта мисли урадити и с чиме ? То је Једпо. А друго; ми имамо на тој иијаци закупнива наплате таксе; од њега општина има ириход и сад треба да добро промислимо можемо лк тај приход, кад и под којим погодбама уступити друштву. За го би но моме мишљењу требало одредити једну ко миспју која ће да промисли па да нам реФереше о свему томе. (Одобравање). К. Глатнић. Г. Милутин је у главноме рекао све што сам ја мислио да кажем и што ће и сваки други рећи кад размисла објевтивно о целој овој ствари. Ја са моје стране нотпуно сам у начелу за то: да се ова молба прими и треба да се прими. Али, господо у овој молби има много што шта шго се не може нреломити нреко колепа већ треба да се проштудира Осим тога имам да констатујем да друштво нија знало шта управ хоће да тражи. И то би требало комисијом или накадпим актом извести на чисто. Друштво ово ваздан хојешта тражи али нам не показује да ли је и колико само урадило. Лепо је поменуо г. Милутин: овде лежи скупљен ка питал Београда те и са тога а и са гледингга личне користи, сгановници овога краја треба да ураде нешто и сами. Ми смо сложни да треба украсити центар те да и странци кад дођу код нас имају шта видети овде и да могу понети уверење да ми нисмо заостали у култури како они мисле за оријент, Али и при свем нашем одушевљењу за овај крај мора бити грапица; ми морамо имати на уму и оно шго је номенуо Коста Б. Мијајловић. Не чини ми се правилно ни оно што се вели као да се не може да шира нијаца. Да је толика потреба и навала продаваца, сам закупац би тражио проширења али тога тражења нема јер је пијаца 'довољна. Пада ми у очи, господо, што друштво тражи још бадава камеп, расаде, инжињера за нивелету и т. д. док, на пример, дунавски крај није чак ни расаднице тражио бадава а што је тражио, тражио је само у колико је могуће и кад је и сам већ што био урадио док ови хоће све бадава и без икакве њихове жртве. Ја сам за то да се молба ова усвоји, али пошто је ова ствар врло компликована то је најбоље да је упутимо комисији те да се друштво и комисија споразуму и о плану и о свему што нам је потребно да пре коначног решења знамо. Р. Драговић. Ја из ове молбе коју је г. Новаковић лепо објаснио, видим да грађане овог краја боле срце за улепшањем вароши. И кад је то тако онда"за што им не би помогли кад смо већ нешто учинили и дорћолцима и врачарцима тим пре што је то улепшање и у интересу општине. Ја сам за то да према свима крајевима будемо подЈеднако правични и са тога с правом тражим да се ова молба као по све основана уважи.

ГОДИНА X. Андра ОдавиИ. После онако лени и језгровитих говора г. Милутина Марковића и г. Главинића ја немам шта да говорим Само би имао да приметим г. Раденку на оно што каже да је онштина и друге крајеве подигла. То не сгоји тако као што тврди г. Раденко није општина њима ништа учинила пре него су они сами себе помогли, а кад је општина видила, да су они много што шта о свом трошку учинили притекла им је у помоћ. Тако би исто онштина помогла и томе друштву, али оно неће само ништа да жртвује из своје кесе пего тражи све од општипе: тражи да му се да расадница бадава, инжињер, зграде да се иодигну и чак и приход да им се уступи, па после да они општини устуне. То натраг доиста ми ово изгледа чудновато. Шта би се онда уступило ошпгини ? Ништа друго и ништа вишб но што је општина дала. Ја нри таком стању ствари не видим цељ. Нека то друштво прво постави темељ каквом подузећу, па ћу }а бити први, који ћу гласати да му се помогне. Ђока НоваковиАу. Кад год ко узме реч о овоме, он пребацује, као да друштво пе подноси никакве жртве. То не стоји. Они су се удружили и намерни су да поднесу и веће жртве, али да би се цељ што пре постигла погребна је и та помоћ. Пребације се и каже се овде, да су становници врачарског краја показали прво темељ свом циљу али то није тако, јер и они ни су ништа учинили, док им општина није уступила плац и приход од пијаце и кад је тако тамо радила онда за што се овоме крају неда! Господо, ниједан крај није толико пануштен, колико овај ! по његовим су улицама урвине а међутим ти крајеви највише за општину подносе терете на ипак грађани ни су подизали протест једино с тога, да им се не пребаци да терају у крајност. Сад опет види се да одбор устаје против тих крајева и наводи неке узрове тражећи план, коме нема места док се не добије темељ раду, те да се може што радити и подизати. Они су водили борбу толико година, да извојују општини приход, који је стогине хиљада динара изгубила само зато. што се је ишло да се ти крајеви не подигну. Сад се од приливе то исто ради, јер, као што видим, одбор и сад не показује нивакву вољу да се тим крајевима одазове. Незнам, докле ће се таво радити. За дорћолски крај потрошила је опшгина 90 хиљ. динара и после нико није био противан а овде се неда ништа ! Ђока НиколиИ. И ја мисдим да треба прво са завупцем да се раскине уговор па онда о овој молби реши, а сад ни сам никако да се доноси коначна одлука. Коста Б. МијајловиК. Мени је господо баш у интересу да буде иијаца на зеленом венцу. Али господо треба знати, да је била пијацз на зеленом венцу 7—8 године, па шта су они ту привредили и у чему су украсили то место. Ничим. Ни су напрапили пи чесму, као што су то учинили становници велике пијаце. Види се да је њима само једино интерес на уму и то себичап, јер се зна, да су за време пијаце капије своје давали под кирију и то по 10 дук. месечно. Ја јесам за то да им се помогне, али никако нисам овако како они траже да им се све да, па да они туторишу општини (Тако је.) Раденко ДрагојевиК. Овде су нале речи као да друштво тражи камен и т. д. Не