Београдске општинске новине

ГОДИНА X. тражи се то, већ се каже шта ће друштво да ради а ви говорите како хоћете. Илија ЦветановцК. Ја не знам за што се неда овоме друштву помоћ. Оно искључиво тражи извесно нраво, као шго то има Дветни трг. Тражи слободао земљиште, те да на истом нештоод улога својих а нешто помоћу општине нрикупљањем прихода подигне зграде на нијаци и тиме задовољи становнике и у исто време украси варош. Овако као шго је до сад пијаца, то пије слободна пијаца и кад друштво трааш оно што му и закон даје право, онда зашто се сад овде тражи неки план, кад ће то сљедовати доцније. Ђока ДимитријевиК. Неколико се пута споменуло овде, да је и дунавском друштву дата помоћ. То ми даје повода да овде као члан тога краја копстатујем, да је друштво дунавског краја потрошило прво само из своје благајне 7 хиљ. динара и тек после тога обратило се онштини за помоћ, и то се све утрошило на обезбеђење становника од поплаве, шго је и сама општина дужна да припомогне; а овде је други случај. — Дакле не стоји то, да је општина себе прво помогла, него је себи друштво прво само помогло. Милутин МарковиК. Ја ћу опет да кажем неколико речи о овоме нредмету, Прво ћу да кажем 2 — 3 речи о ономе, како се износе , да се одбор оглушује о захтев грађана зеленог венца. Ја као што сам и мало час казао одбијам од себе и одбора, као да садањи одбор није ништа учинио за пијацу зелеви венац. Баш овај уговор садањи о закупу ишао је на то, да се помогне сгановиицима зеленога венца, јер по старом закону није се могло добити право на пијацу па је одбор тражио начина и пута како да им помогне, те да ипак имају гшјацу. Дакле овај сам уговор је најјаснији доказ, да је претставништво ове општине ишло сваки пут да им помогне те да се тај краЈ подигне и унапреди. Према овоме нестоји оно, што се говори да садање представништво општинско није се одазивало томе крају Друго хоћу да напоменем, да нзстоји то, да је овај исти захтев зеленовенчана ; раван ономе врачараца и Дунавског краја. На ономе месту где је ценгрална пијаца на врачару, није било ништа до празап један простор на коме општина није имала никакав приход, па су га врачарци узели и потрошили грдан капитал на истоме и подигли зграде то је било 886—7 - 8 и 9 године па су поднели у колико ми је као тадашњем одборнику познато и план но коме ће подизати зграде. Нека то исто учине и ови сгановници зеленога венца и онда ће општина имати погребе да им учини и већу помоћ, пошто то место треба да има и боље зграде; а са закупцем опшгина ће и пре тога свршити па ма и на своју шгету. Држим да о овом питању нетреба више говориги. Дим. Најдановц&^ Г. г Бока је поменуо мало пре да греба прво да се види шта ће бити са закупцем. Друштво је тражило да му се усгупи приход од пијаце на зеленом венцу, на оно како нађе за сходно тако ће и да сврши. С тим је олакшано општини, јер она неће да се мучи око нријема онога што је закупац утрошио у зграде. Ја мислим да је најбоље да уступимо тај приход друштву па оно нека се договори са закупцем о раскинућу уговора.

, — 167 — ^ Нека господа одборнипи доказују како је представништво општине било вољно да учини овоме крају све, што се може и да му је дало слободну пијацу. Ја то не признајем. Све што је учињено, урађено је за љубав интереса општинских а не што се желило нарочито да помогне овоме или ономе крају. Процевите, господо, све користи које би општана овим добила, па ћете се уверити да је ова молба са свим умесна. Пш. Р. ПоаовиК. Ја мислим да узмем реч вечерас, али кад сам чуо где један одборпик напомену, да је за дунавски крај утрошено око 90 000 дин., налазим за потребпо да новодом тога узмем и ја реч. Незнам, господо, који су рачуни били одборнику на уму кад је то тврдио ? Ја међутим знам позигивно да опшгина београдска није ни шга више ни шта мање утрошила од 3600 дин. за дунавски крај, а ако одборник разуме да се дала ова сума од 20.000 дин. за одкопавање земље, на калдрмисање итд. онда греши јер та је сума дата за други крај. Статути тога друштва за улепшавање пијаце на зеленом венцу, за улепшавање теразиског и савеког краја, истакли су једну врло племениту цељ, али се они но управпом одбору и по начину па који мисле да Јлепшају свој крај, битно разликују од статута за улепшавање дунавског и врачарског краја. Док су врачарци својим старањем дошли до новаца те су нешто урадили, дотле ово друштво хтело би да све ослони на помоћ општине. Има неких седам захтева од општине од којих испунење свакога од њих коштадо би врло много општину. Ја мислим да и при нашем најбољем расноложењу за помоћ, није могуће задовољиги ове силне захтеве. Траже да им општина изашље инжињера те да им да нивелету I. — Л.епо. А који је то још од општине гражио ? Да ли врачарци или дорћолци ? — Нико. Даље ишту камен за подизање калдрме. Је су ли ова друга друштва то тражила ? — Не. Дунавско друштво прибирало је камен по камен и носило на одређено место; тако је радило и врачарско друштво : тако треба да ради и ово и онда не би смео ни један , одборник да каже : не дам вам ништа! Па буд је све тражило, туд се још тражи и место за подизање нужника ! Та за Бога, ко им још то брани ? Па за шго ће молба о нодизању шупе ? Најпосле тражи се цео приход са зеленог венца. Лепо. да дамо, али за што ? Је ли то тражило врачарско или дунавско друштво ? Дунавско је тражило иомоћ да сачува од поплаве 50—100 кућа и оно је толико урадило да ви имате шта да видите од горњег градског ноља. И два пут и три пут нека дође већа вода но обично, па су ипак све куће ван насипа осигуране. И шта кошта општину то велико насипање ? — Свега 3500 дин. А оно друго, знаћете већ, да је друштво прибрало од својих чланова и иотрошило. Према томе ја замерам овоме друштву за зелепи венац, за саву и за три кључа што је изабрало врло незгодан начин да своју красну цељ изврши ; ја му тим већма замерам што је могло да се угледа на два прегходна друштва која ленше своју задаћу остварују. Да није овај начин узет, нико од одборника не би био против овога. Напротив, као год што су лепо дочекапа дру- I штва врачараца и дорћолаца тако би било и ово. Али кад се са тражењем овако далеко иде, ја морам да гласам против тога захтева па хгео не хтео, ма да признајем

БРОЈ 14. да је цељ племенита и да не би имао против ње ништа. Држећи се дакле сво.је заклетве и руководећи се својом савешћу, ми нећемо моћи ово одобрити нре него што би нам одбор подпео ближа обавештења о томе како мисли оствариги своју задаћу не закачињући овако јако онштину ? Ђока ПоваковиК. У другом нравилу каже опет ово : да општинско повереништво и онштина води надзор. По том правилу онштина може да ступи у споразум са друдруштвом на који начин да се нодигне оно што се подићи има. Ово што се сад говори не иде споразуму, него је то изговор онакав исти, као што је увек досад било од стране одбора. кад год се о овом питању решавало. Није истина да друштво ништа пе троши из своје касе. Није истина, да се у једанпут може све предвидети и с тога је остављено општини да подигне ово и оно и т. д. На зеленом венцу ма да има неке пијаце, онет је тамо нема. Тамо постоји закупац и ништа нише. Од слободне пијаце нема ни спомена и ако је закоп то право дао грађапима и ако су 300 грађана то већ давно тражили ,Јер по уговору њему је дато најпрече право да заузме простора колико год хоће, па тек ако што осгане за слободну пијацу. У осталом што се тиче пијаце на Цветном тргу, нека сваки прочита акта, па ће се уверити, да су тамо најпре добили решење одборско да подижу пијацу, таксу наплаћују, па тек после неколико година су ноднели план, а таксу и сад за себе наплаћују, не давајући ни дан дапас општини нашта. (Чује се : доста је говорено: да се реши). Раденко Драгојевип. Ја ћу да споменем I само односно помоћи дунавском крају. За онај широки друм није само друшгво трошило, него цела општина, јер кад год се држи лицитација каква за изношење земље, увек се казало у условима да носи на Дунав. (Да се реши). Овде изгледа, као да се одбор боји да се улепша варош. Филии ВасиљевиК. Није то што каже Раденко да се ми бојимо да се улеиша варош. Тако се може само за инат да каже. Но овде је главно, што онштина неможе све да чини на своју штету а гуђу корист. Ми врачарци од једне године где онштина није имала ни паре вајде, направили смо пијацу и зграде, које ће општини донети велику корист. Председник. Ову сам молбу изнео на расправу. Видим разна мишлења о начину, али нисам чуо ниједног оборника, да је казао што нротив молбе да је не би примио. Дакле ову молбу одбор усваја, но упућује комисији која има да промисли о уговору т. ј. раскинућу уговора са закупцем зеленога венца и да се споразуме с друштвом зеленог венца о начину извршења, па да своје мишлење поднесе одбору на решење и одобрење. Сад само још да дамо комисији још два члана које ви одредите. (Тако је. Нека уђе у комисију још Раденко Драгојевић и Коста Б. Михајловић). Усваја ли одбор овако ? (Усваја). Састанак је закључен. Овај састанак је трајао до 10У 3 часова, по подне.

Држан 9. Децембра 1891. год. у Веограду. Председавао председник Милован Маринковић .