Београдске општинске новине

ВРОЈ 14. ✓V Ч"/Ч/\/ Ч/ЧА/ ч-ч-ч/ \/ч-\ - ч--ч"Ч/ " г\/ч/Ч' ч/\/ч/ -ч/ч/ч-' V Председник. Изволте чути протокод ирошле седнице. Секретар прочита. Мијаило ЈанковиЂ. Прошлог пута речено је но нигању Раденковом, да ће се нрве седнице изнети на решење питање : да ли да задржимо у општинској служби и другог марв лекара. Шта је с тим ? Р. Драгови^. Г. Председник је обећао да ће то изнети у своје време и треба да то и учиви. Председник. Учиниће сеусвоје време; не брините ; треба видети претходно : треба ли нам два марв. лекара или не? Ђока Димитријеви-ћ. Нрошле седнице цео је одбор био сложан у томе да се : по предлогу г. Николе Р. Поповића, одбију неки неупутни изрази у молби зелено венчана. То није убележено у протоколу; а треба дI се убележи. Р. ДраговиЂ. Да је одбор одбио што год, оп неби упућивао молбу комисији нарочито изабраној, те да она ствар проучи и реФерише шта да се реши. Председник. Та молба и није одбијена, него само неки изрази који су се учинили господи одборницима као неоправдани Ђ. Новаковић. Последњом молбом тражено је само то од стране друштва за унацређење зеленог венца и околине : да одбор ускори с решењем молбе од Фебруара ове године. Вероваћете да нико не може равнодушно гледати да се с решењем те ствари толико отеже. Неки говоре а и онда је говорено о некоме укору шго га је дало друштво одбору а то не стоји ; у молби се само изјављује негодовање за шго се ствар тако дуго не решава. М. Велизарић. Ми смо прошле седнице то расправили и сад нема места даљем говору. по нека се одлука означи у прогоколу па — крај. А сви знате да је решено да се прекор одбацује као незаслужен. Ђ. Новаковић. Ја сам поменуо да оно није прекор по негодовање што се по молби није за онако дуго време решило. По томе нема месга да се тај и не учињени прекор одбацује. А баш и кад би смо хтеди да тај дрекор одбацимо, ми то не би могли учинити, јер ми смо пуномоћници грађана и као такви ми не можемо издавати опомене својим бирачима, онима који су нам дали пуномоћство да их заступамо. Председник. Исправиће се протокол како је прошле седнице решено. Има ли још каквих примедаба ? Мата Јовановић. Из записника прошле седнице на којој ја нисам био, чујем даје решено да се врати неких 181 динар мерине наплаћене од извесног лица. Вели се, да је та одлука донесена по захтеву једнога министра. Ако је то доиста тако учињено, по ирепоруци министровој, ја налазим да је то неправилно, јер у колико је мени нознато, министар није надлежан за расправу ових питања. Незнам да ли је који од г. г. правника у прошлој седници кад је о овоме питању решавано објаснио како стоји ова ствар са гледишта закона, Јер по закону о мерини све спорове расправљен у првом степену општивски суд, а у последњом сгепену као касацији решавају окружни одбори, а у Београду управа вар. — Београда Мени се чини да, ако ми почнемо овако по препоруци министровој, а нротивно закону, враћати аво што је коме на име кантарине наплаћено, да ћемо ми на тај начин знатно оштегити општинску касу.

— 168 ЧУ \/\/Ч/ \/\/\/~ -Ч/ЧЛ/-- — \ЛА'- \/\/\/ \/\ /\/ Ч/\ Зато бих био мишљења да се сви они који што од општине потражују упућују да судским путем траже. и што плагимо по осуди на основу закона, неможе нам се ништа пребацити. Председник. Ја сам у реоерату споменуо да је наплаћено на ширу, која је дирекг из Јагодине ишла за Швајцарску и да се око тога водила преписка док није дошло до министра, који је донео решење, да ми морамо да платимо. Мата ЈовановиЂ. У закону изречно стоји да је у крајњем степену надлежан окружни одбор, а у Београду и Нишу управаа не министар. Ђока НоваковиЂ. Ја мислим да цримимо овај говор г. Матин па да одредимо комисију те нека проучи то питање да би знали и у будуће, како да се за овакве ствари управљамо, а међу гим и за ово питање да се у идућој седници донесе одлука хоћемо ли платити или не. Председник. Па добро. Усвајали одбор овако? (Усваја.) Е сад кога ће те у комисију. (Чује се: Мату Јовансвића и Ђоку Новаковића.) Усваја ли се кандидација? (Усваја.) Има ли још ко шта да примети на записник? (Нема). Усваја ли одбор записник? (Усваја). Раденко Драгојевић. Пре месец дана подигнута је такса хлебу. Сад је цена знатно опала. Сад треба спуштити таксу. Да ли је председништво нрибавило ценовник. Председник. За прошлу седницу спремио сам био цену житу, али за данашњу нисам. (Чује се: има 10 дана какоје опала цена житу). Раденко ДрагојевиЂ. Заиста по вароши се нроносе гласови. како је одбор подигао цену хлебу по 60 п. чар., па се још ни мера не контролише. Председник треба да обрати пажњу на ово. Председник. Ја сам добио извештај о извршеној контроли за теразиски и савски крај, а за остале крајеве добићу. Сад ако хоћете да решимо о гакси хлебу ја ћу донети онај ценовник што сам за прошлу седницу спремио или ако хоћете да спремимо други ценовник. (Чује се: Нек остане за идућу седницу.) Добро. Сад вас молим да чујете уверења. (Секретар прочита.) Истражни судија обратио се писмом, којим тражи да се изберу нрисутници при извиђању кривичних дела, који ће бити за идућу 1892 годину. (Секретар прочита). Да се овај посао сад сврши ради споразума а које личности да буду, претварам седницу у конФеренцију. (Настаје конФеренција. После.) Сад претварам конФеренцију у седницу и молим да чујете листу изабраних лица. (Секретар чита.) Усваја ли одбор ова лица? (Усваја). По уговору за електрично осветлење предузимач је имао у року од два месеца одпочети радове. За конгролисање тога одређена је надзорна комисија. Ја сам ту комисију позвао, да се о томе увери и поднесе извештај. Она је изашла на лице места и поднела ми је овај извештај, који ја изноносим одбору ради знања. Изволте чути тај извештај. (Секретар чита.) Раденко Драгојеви-ћ. У уговору је казано, да ће одбор одобрити бесплатно повластичиру земљиште на савској страни, где

ГОДИНА ће се зграда подићи. Како се ово сада види тако није учињено, већ тај концссионар иодиже зграду на дунавском крају и то у вароши између кућа. Да ли је комисија надзорна о томе промислила. У томе је учињена једна измена уговора. У уговору је казано, да се жице снроводе под земљом и у ваздуху. Да се после и у ']оме не учини измена. С тога ја не би дозволио ову нромену уговора односно земљишта, него сам за го, да се гради зграда онде где је уговорено. Стеван ЧађевиЂ. Ја би имао само то да приметим, да је доиста једна недаћа за Београд што се на једном месту за неколико метара једно од друго концентришу четири висока оџака. У великим варошима истискују се високи оџаци ван рејона, у ми ладнокрвно гледамо како се код нас а средини вароши подижу. Тамо где се подиже та зграда за електрично осветлење постоје два парна млина, па једно купатило парно и сад ова зграда. Ти су оџаци скоро тај крај вароши унесрећиди. Створен је нездрав ваздух Људи се жале, како им пада гар из тих димњака. Зашто ово није учињено на савској обали, где је нодалеко од вароши и кућа. Мени су људи причали, да им лети пада чађ на сто. Нов закон грађевински забрањује високе оџаке, а овде комисија дозвољава да се и четврти подиже. То јој се мора замерити. Мата Јовановић. Ја имам да учиним примедбу на говор Раденков, да не налазим, да је што учињено противно уговору, што је концесионар почео зидати зграду па своме сопственом земљишгу. Ово шго је у уговору наглашено, то је казано само да му је општина дужна уступити бесплатно само па оном крају савском. Концесионар је гледао свој рачун, да ли му је боље да прими земљиште на савском крају бесплатно и да га насипа, или му је боље да купи сам земљиште, па је нашао, дајебоље дакупи, него да узме неупотребљиво земљиште бесплагно. То што је он на свом земљишту почео да диже ту Фабрику само је у интересу општинском с тога, што општини остаје земљишге на савском крају на слободно расположење. Шго је напоменуо г. Чађевић да је у бдизини подигнуто четири оџака и да је то нездраво за тај крај, ја не знам, јер нисам никакав хигијеничар, али видио сам у другим насељеним варошима и више оџака високих, па кад би то шкодило здрављу не би се то ни гамо дозвољавало. Ако стоји то, даје нездраво место, где су ти високи оџаци, онда је овим учињен спас савском крају и са тога гледишта са свим је све једно, било на савском било на дунавском крају. Али ја налазим да је то са здравственог гледишта опасно. Могло би шкодити дим галантеријама, али држим да на том крају неће бити гаквих радњи. Према овоме и г. Раденко и г. Чађевић могу бити спокојни. Ђока ДимитријевиЋ. Ја ћу, господо, да благодарим самом случају што закупац није могао да се користи нашим решењем, него је дошао на дунавски крај. Да нису на овом крају 4 оџака висока, тамо би и данас биле баруштине, а хкала богу, сад су све исправљене куће и прилично насељено земљиште. На говор г. Чађевића, да Је нездраво где су оџаци могу му казати да то не стоји. Дунавски крај је најздравији и кад би ви-