Београдске општинске новине

ГОДИНА X. ./V \/\у\/-——\^\/\/—:— \/\/Ч/ \/\/?*/ " \АЧЛ ,\У/\.' Ч/\/\/ 1 соки оџаци могли шкодити здрављу они би сад највише шкодили, али ево иа свима крајевима Београда иојаељују се иајубилачније болести, а на овом хвала богу нема. Ја би желео да имамо још 40 високих оџака (врло добро) Ст. ЧађевиЂ. Ја знам, госнодо, да највише оџака има по варошима које су највећма индустријски развијене. Таква је.варош Праг » у њему има огроман број оџака. И тамо су биле читаве комисије које су имале да раснраве питање о томе каео да се оџаци уклоне или учини нешкодљивим онај дим који из њих куља и квари плућа и организам испуњавајући ваздух шкодљивим честидама угља. Како нека господа мисле, оџади су знак благостања, знак цвегања, аја велим: не дао нам Бог такво благостање кад је оно у вези са тмушом и унипггењем оних услова здравствених који су неопходни за опстанак, и за одржање живота. Вели се да је ово на крају вароши. То не стоји, јер то ће бити цептар Београда кад се и овде прошири варош као што је онај крај од Славије па даље. Ја истива нисам аналисао дим од ових оџака, али знам из живота по каФанама да он шкоди. Особато има у диму извесних делића силације која није пријатна по плућа. Да је у варошима с многим оџацима најнездравије, доказује се примерима. Праг у Ческој и Рајхенштадт у Немачкој, врло су нездраве вароши само због многих оџака, ма да ова последња лежи на висини према мору и услови су јој здравствени иначе врло повољна. Ја, дакле, никако не желим да се у Београду више оџака нагомилава и у гоме се не слажем с г. Димитријевићем који жели противно. Ф. Васиљевић. Нека господа веле да су оџаци штетни по здравље а ја мислим да нису јер би се то давно опазило по другим местима. Ја бих шта више желио, да ти оџаци буду у близини моје куће као што је један и био па изгорео, јер знам да је •го добро и корисно. И ово шго је дато не марим само треба да се зна да није поклоњено. Раденко Драговић. Ја налазим да је овде предузимач радио нешто на своју руку и да му то греба забранити да не би исиало шго накарадно. М. КапетановиЂ. Ми смо се овде упустили у начелну дебату питајући: требају ли нам оџаци у варошима или не? То по моме мишлењу не би требало расправљати. Комисија је казала ®да може да буде близу воде и мислило се у близини Саве, али се предузимачу учинило то неггодно и за то је тражио земљиште на другом месту. Општина то није хтела нити је могла да му тако земљиште да и он га је сам купио. Тиме је општина ћарила. И предузимач ће сад на томе своме плацу да подиже Фабрику. Њоме он неће никоме шкодити и могао би шкодити само у том случају, кад би се Фабрика наслањала на комшије, међу тим та парцела тако је велика да изилази на три улице и по новоме регулисању сокака, он ће остати слободан са свију страна.' Кад нема никакве непријагности од оџака Нетровићева купатила и млина, од Брабецове пиваре и др. онда за цело неће ни од овога. Мимо Прага кога је г. Чађевић поменуо, има још много и много других вароши где има на стотине ових оџака па им ништа не сметају а ми немамо ни стогинити број тих па се

_ _ - 169 прибојавамо! Шта би нам Фалило кад би их имали десет и више пута? (чује се да Бог да да их имамо). То је једно. Друго: г. Чаџевић је пренаглио кад је узео да упоређује овај дим с димом из оџака. Ви сте г Чађевићу узели дим из каФане за доказ, како је и овај из оџака шкодљив. Није, господо, дим шкодљив, него то шго се нас толико збије па нокваримо ваздух који удишемо. Али никако није ту шкодљива силиција или друго што, што би се налазило у диму. Кад би то тако било, онда би санитетска нолиција у свима тим великим варошима забранила то тровање становништва димом. Но то до данас није нигде урађено. Осим тога ја сам слушао да се научно не може доказати убитачност дима из оџака Дим из угљена, то су најситнији делићи угља и кад би он био шкодљив, тај утицај нојавио би се у најјачој мери на раденицима у угљеним мајданима, међу тим тога нема но шга више статистички подагци тврде да раденици угљених мајдана мање умиру, него опи по Фабрикама. Тиме се доказује да дим од угља није шкодљив за плућа. Он може да на нас не естетично утиче, али да се с гледишта народног здравља може да напада, то држим да не стоји. Ова Фаб^ика треба да буде поред воде а да ли баш на Сави, на Дунаву и т. д. то је друга ствар. У избору земљишта комисија није видела никакве незгоде, на прогив она налази да је корист општипе што предузимач није примио бесплатно земљиште од оншгине него га је купио за свој новац. То је све што сам имао да кажем на говор г. Чађевићев. Ђока НоваковиЂ Кад смо нравили уговор, ми смо одредили једну стручну комисију да води надзор над извршењем гога предузећа. Тој је комисији задатак да пази на све и кад смо је тако овластили, онда ми сад немамо шга да говоримо. Чланом 4. уговора казано је да то земљиште одређује надзорна комисија и кад је она нашла да је ово за опшгину корисно незнам сада за што се ми око тога задржавамо. Ми смо њој као стучној поклонили вере за тај носао и сад немамо узрока да јој не верујемо. За то треба просто да примимо извештај те комисије к знању. (Тако је). Стеван Чађевик Ја сам у мало иређашњем мом говору казао, да се чудим и сажаљевам, шго ти оџаци високи нису даље од вароши. Ја се нисам ни освргао па плац. То моје није. Но, господо, да дим шкоди здрављу то ће и сваки сељак знати. Где је дим, ту очи пате, мозак пати, плућа не могу никад да буду здрава као кад дишу чист ваздух. С тога свима онима који говоре да је дим здрав, не верујем. Филип ВасиљевиЂ. Дозови ковача па ћеш знаги Председник. Но уговору наређено је, да нарочита надзорна комисија пази на извршење уговора. Она Је то радила и поднела извештај. Њој је по уговору поверено, да одреди земљиште и она је дозволила концесионару да подигне на своме земљишту ношто је то за ошптински интерес боље и ни но уговору не би му могли стати на пут. Дакле ја сам овде изнео извештај да вам саонштим ради знања. Сад вас молим за то примите к знању.

БРОЈ 14. Илија Цветановик Ја се сећам да је томе концесионару продужен рок на две године да иодигпе зграду због тога, што се изговарао, да му треба да насипа бару. Сад кад је то престало треба пре тога рока да почне. Председник. Уговор је закључен да за две године све нодигне и уреди да осветлење почне. Сад нетреба да говоримо ништа више, но да примите овај извештај к знању. Усваја ли одбор овај извештај ? (Усваја). Сад чујте други извештај односно трамваја — (Секретар прочита). За тим чига одвојено мнење г. Чађевића. И овде из оба ова извештаја видите да је предузимач по уговору одпочео радове око подизања трамваја Ове напомене г. Чађевића добро су дошле за нредузимача те да води бригу за У будуће. Држим да одбор може примити и овај извештај к знању. А ја ћу наредити да се оба извешгаја штампају. Филип ВасиљевиЂ. Ја би рад био да знам, да ли има одређене комисије која ће примити те радове, или је ово једина комисија која је за све надлежна. Председник. То је комисија, која има да иде на место те да види, да ли је отпочео радове у одређеном року. Друго је питање, да ли ће се примити то шго је урађено и да ли је добро. 0 томе није реч. Мата Јовановик По уговору госиодо надзорна комисија за трамвајске радове има да прегледа планове од постројења трамвајског. Он је одпочео да зида штале, где ће да држи своју стоку и материјал По уговору ми пемамо никаква права да му се мешамо у то. Ако не ваља његова је штета. Ако хрђаво зида па падне његове ће коње побити. Ту нема никакве опасности за јавни саобраћај наш. Он сад зида са једном цигљом и то првог квалитета и тврди да такве штале има и у Паризу. Ја пак могу да тврдим, да. има кућа, које се зидају са једном цигљом и блатом па трају толико година, а ово су штале и зидају се малтером. Конштрукција крова је гаква да она зидове не може оборити и на крај крајева и ако би пали, то је његопа штета. Дакле, нисмо могли да се упуштамо у то, да му наређујемо, колико треба да буду дебели зидови. Ми смо констатовали шта је урађено и казали, да је рад одпочет. Раденко ДрагојевиЂ. Већина комисије каже, да незида добро, а један члан техничар г. Чађевић тврди да није добро. Мене ово плаши. Јер тај предузимач има да ради за 40 година, на ако неуреди сад то добро он ће нам после 40 година осгавити зграде, које ништа не вреде. С тога би ја био да му се каже, да солидно и тврдо зида, јер не стоји оно што наводи г. Мата, да је то његова ствар. Стеван Чађевић. Никако не смем да тумачим тако уговор, да комисија нема права да гледа да се израда врши солидпо, јер иначе та комисија не треба ни да постоји. Држим да је она дужна да гледа свако грађење да ли је правилно или није. Ја се нећу упуштати у то што каже госп. Мата да има кућа које се зидају једном цигљом и благом. У техници се зна, шта