Београдске општинске новине

ГОДПНА X. /\Ј——- \/>,/\/ - \/Ч/Ч/ \/\ХЧ/ ' \/\ ^\ ^ "' ~ \/\У\/ \/\Х\/" Оферти се имају спабдети са прописним маркама, Ближи услови и остала техиичва докумепта могу се видити у иоменутом оделењу сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од отране суда општине вар. Београд ГБр. 410- 21. Марта 1392 год.

ЗАНРЕДНИ СЛСТЛНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ио СХВИОГГАФСКИМ ВЕЛЕШКАМД) држан 13. Фебруара 1392. год. у Београду. (СВРШЕТАК) Узмимо дакле, да је 18 и по^дип. жито, Сам Милош Трпковић као Фурунџија казао ми ,је, да се при мливу жита губи 8 од сто (Милозп — ја сам казао, кад однесем 100 кила, да добијем 90.) При сејању брашна отпада 20 — 23 највише на мекиње. Ја ћу рачунати да иде 22 процента на трице; и кад се узме 8 процента растура, онда по том рачуну њиховом од 130 кила жига добије се 100 кила брашна. По томе рачуну, цеиа 100 кила. брашна дође 24 динара. На име млевења плаћа се 9 гроша, то је 1 -80 узећу на дрва 2 дин. издатке на 100 кила; на момка даћу 1 дин. на 100 кила хлеба; па транспорт, 100 кила да се самеље 0 50 д.; на со 0*50 д; на кирију рачунам 40 дин. месечно или три динара дневно. Пошто обичан Фурунџија меси 300 кила хлебадневно, то зиачи, да га 100 кила бралгаа не кошта више од 30'80 дин.; из 100 кила брашна добије се по нахођењу бечкога проФесора, Новака 130 — 149 кила хлеба. Ово су аутентични подаци, који су основани на озбиљнијој штудији, него што је чине наше Фурунџије. Према оваким подацима, ја бих смео рачунати да се од 100 кила брашна добије 135 кила хлеба. али ја ћу бити и сувише широких прсију према ■Фурунџијама и рачунаћу само 130. По данашњој такси за 130 кила леба добија Фунунџија ЗГ20 а. осим тога за мекиње које су даиас 8 пара кила добиЈа око Г80. Дакле добије свега 33 динара. Ових 33 динара коштају Фурунџију по изложеном рачуну само 30-80 и он онда чисто на чисто добнја на 100 кила леба 2.20. Да је пак ово овако потврдићу и једним Фактом доказом којим ми саме Фурунџије пружају. Вами је снгурно свима врло добро позпат онај тако звани Андалук Фурунџиски. Познато вам је да Фурунџије ономе који узме по 10 — или више кила леба од једном дају Андалук по 2—3 паре од киле. Дакле кад имају рачуна да дају по 2 — 3 паре јеФТиније лебац од донешене цене леба, тим пре имају рачуна да дају по такси. И овај једини доказ за мене је потпуно довољан и пиао ме неможе разуверити да Фурунџије немају рачуна лебац но такси да продају и месе. И према свему овоме тражим: 1.) да се фурупџије за овај свој дрски поступак најсгрожије казни; 2.) да им се забрани продаја леба на пијаци и да се дозволи само онима, који месе хлеб по прописима, које ми издајемо и по цени, коју одредимо; 3.) да се сви нрописи санитетски о уређењу хлебарница најстрожије примењују и остваре јер познато вам је свима господо, у каквим се локалима хлебац прави и меси, а какви су санитетски прописи односно тога. Но за ово питање ја ћу замолити г. докгора

— 163 Павла Поповића, да пас о тим ирописима још боље обавести, јер је сигурно о томе боље познат. То је, што сам имао да кажем. Мијајло Ђор^еви^. После говора г. Андре Одавића ја не би имао шта да гчшорим, сем само у толико, да га доиуним. Да доиста фурунџије имају добру цену уверен сам по томе, што они испод дате им цене још ниже да^у на више појединима тако звани анда- > лук по 4 иаре од сваке киле. Истина је то да је комисија зашла те прегледала Фуруне, али ниједанод чланова комисије незагледа, шта има у том хлебу. Оно је брука, да има више мекиња него брашна. Господо, Београђани не траже да се ране са земичком, но су задовољни са обичним хлебом од брашна као што је кућевни хлеб, а ово што су учиниле механџије доиста је један непоштен начин. Господо. Опростите што ћу рећи. За њих су они бивши напредњаци па кад му уђе у локал и види мало прљаво што однесе му сав лебац и строго казни. А сад су они пашим попушгањем обезобразили јер целог лета нисам видио ииког да њихове радње обиђе. Доиста господо њих 10—15 иочели су да ^диктирају Београдом и то су чак неки и страпи поданици. То је и сувише шта они раде. Њихове су Фамилије у Турској и редко је који задовољан од њих, ако пе пошље својој Фамилији 50 —100 дук годишње. На кад се овако грпо и оволики приход имају треба бар да су поштени према београдском грађапству. Кад су они оваком радњом својом показали оволики скандал ја сам да се за »то најстрожије казне. (Тако је). Филип ВасиљввиЂ. ^оиста види се, да од стране Фуруиџија није уљудно, што су оваки лебац извадили. Људи се жале поједоше им београђани мекиње, а волоеи остагае гладии. Но ,)а би реко да нису само Фурунџије криве, већ мало и одбор. Одбор треба да донесе таксу за сејано брашно једну а за несејану другу. Господо, пре су продавали овакав хлеб као што су сад изнели за грош, а данас су га продавали по 50 п. дин. С тога би ја донео таксу овај леб што су сад изваднли да се продаје по 35 п. чар. а пошто до сад писмо имали две таксе писам да се за ово сад казне. Ђока НешиЂ. После говора г. Одавића мало ко може шта друго да каже. Жалосно је, господо, од тога еспаФа лебарског, да он може овакав хлеб изиети по продавницама. Не само што нису брашно просејали него су пгга више у то песејано брашно уметули нола мекиње па умесили хлеб, а међутим не сгоји навод њихов да немају рачуна. Кад су могли да дају хлеб онда кад је жито било по 21 дин. за 26. пара доиста могу сад дати за 24 п. кадје жито између 18 — 19 динара. Они доиста имају нреко свију трошкова од сваке киле по по паре дин. добити. Шго се тиче комисије, доиста је она испод сваке критике. Опа ништа друго негледа него да ли је хлеб печен, а да ли је и иначе добар и каквог брашна и да ли се у чистоти ради, то негледају. Таква њена радња је неправилна. Ми смо до сад гледали кроз прсте, а од сад ја предлажем да се усвоје сви они предлози што је г. Одавић нредложио. Д-р. Павао ПоповиЋ. Господо. Изазван говором поштованог одборника г. Одавића узимам и ја реч да донекле са законског гледишта осветлим ово питање.

БРОЈ 14. / \.>/-\Х - Л/Ч/\/ \/\/\/ \/\/\/ \/"\/\/ \/\ Да видимо, да ли је Београд, да ли су његови становници остављепи на милост и пемилост еснаФа лебарског, или има силе и власти, да им се у њиној претераности доскочи. Док није постојао санитетски закон постојао је кривични закон, којије ову ствар у најситнијим детаљима уредио. Уређење лебарница датира се од 1879 год. Онда су нови људи донели и ново начело да се и код пас на исгоку ради као и у другом свету. 1879 год. почело је уређење лебариице, али није могло наћи свога свршетка до 1883 год. Ту су ишле молбе, жалбе, депутације, док једанпут не изађе распис у Априлу месецу (14-гог) 1883 год. СШ 1327 у коме се тачно и прецизпо обележи шта све треба да испуне лебарнице, па да могу и даље радити. Од 1883 године па до данас прошло је 9 година и на жалост иризнати морамо наши законодавци много су што шта оставили након себе, да се за њима због тога може закукати. Тако исто и са овим законом о уређењу лебарница изгубљено је нешто из вида Свуда у свету постоје кагегорије брашиа. Паметан свет одредио је и ширину сита како се брашно мора да сеје, и према томе и цеиу. Ми овде у Београду иа и у целој земљи одборници одређују цену хлебу и увек се ирећутно замишља да ће лебац бити од обичног сејаног брашна. Кад су Фурунџије узеле слободу себи, да одбору и целом грађанству поднесу такав хлеб, као што га је врло лепо категорисао г. Филип: „да грађани поједоше мекиње, а волови осгаше гладни," онда сам и ја за то, да се усвоји предлог господ. Одавића. Бачену рукавицу од стране Фурунџија примам и кад су се они усудили да учине оно, што су данас учинили онда и власт треба да се усуди, да изведе она правила до краја од 1883 год. Кад се то уради, кад се категорише брашно у три врсте и цене углаве онда нека изволе господа лебари и даље радити овако, као што су сад урадили. Жалосно је, а морам напомепути, да државпа и општинска власт нису нашле довољно крепке руке, да изведу тај пропис досада. Ми смо у нашој држави могли ва 9 година да издржимо толике жене, а нисмо били у сгању да ово лебарско питање уредимо. Ово Је сад, госиодо, један важап и озбиљан момеиат, који морамо имати на уму и примити једногласно нредлог г. Андре Одавића, ако не желимо да пам ови људи праве трзавице сваки час. (Врло добро. Тако је: Усвајамо). Из њиховога посгупка види се, да су лебари сила, о коју се гроше наредбе виших власти. Ако су сила, онда и ми греба да покажемо нашу силу; а ако нисмо сила, узмимо капе, и рецимо: ми се поклањамо вашој сили, изволте експлоатишите свет, ми немамо ни права, ни силе, ни власги, да ишта у његову одбрану учинимо. Гавра Брки^. У истом смислу, у коме је већ пало неколико говора и ја имам да кажем неколико речи, што сам чуо од грађана. Кад је један грађанин питао лебара, за што је овакав рђав хлеб, он му је одговорио за то, што је одбор за две паре оборио таксу лебу. На другом месту грађапи су добили овакав одговор: кад одбор