Београдске општинске новине

БРОЈ 14. обара таксу, опда једите триде и мекиње, и с пајвећим иодсмехом тако су одговарали грађапима. Нисам аикад био за то да треба оптеретити онога, који се зпоји и ради да заради кору хлеба, али никако се не може прећутати дрзак поступак паших хлебара, и ја мислим да пеће бити пиједпог одборнива, који ће бранити њихов ностунак. Оии су требали да се обрате одбору с молбом као што су то радили и до сада, да у молби кажу пемогуће нам је по овој цени хлеб да дајемо, молимо одбор да иовиси цепу хлебу. Одбор би расмотрио њихову молбу и врло лако да би нашао за сходио, да цену лебу повиси. Овога пута они пису тако радили, шта их је руководило на овај поступак ја пе зпам. Одбор је поднео решење да се бео лебац од просејапог брашна продаје 24 паре дни. в.гр. Они су но тој такси нродавали црн лебац од несејапог брашпа. За то тражим да за овај- дрзак поступак суд општипски вазни лебаре највећом казиом, колико суд има права ио закопу. Сава ВељановиЂ. Ја сам чуо од неких предговорника, да је цена жита 18 — 1 б 1 ^ дин. Као човек од заната могу уверити одбор да се жито пе може добити јеФтиаије од 19 дип. Треба зпати, господо, да је та цева житу на самој железници, а док се пренесе жито од железнице до воденице кошта 19 и по дипара 100 кила. За 1илевење тога жита треба нлатити 1 - 65 дин. за млинарину. од сто кила при млевењу кзгуби се на растуру, на отпадцима 175 дип. Сад гоме свему још додајте 0'20 дин. за преносе брашна од воденине до дућана кад све то узмете у рачун, онда од сто кила жита добијате брашно са мекињама, које кошта 23'8 дин. Толико ће да кошта сто кила брашна онога који има новаца, да за своје паре купи жиго, и да од жита меље брашпо, али један сиромах човек мора да купује брашно, и он га пе може добити јеФтиније браншо од 24 див. са мекињама Сад, господо, узмите ово у рачун. На сто кила брашна остаје 26--28 к.гр. мекиња. Сад рачунајте колико кошта 72 — 74 кгр. чиста брашна. Ја молим нека одбор изволи одредити комисију, да ову ствар нспита, па ће се уверити, да људи ирема данашњој цени жита и брашна нису могли да дају лебац но такси, коју је одбор решио. Ја мислим да хлебари раде, џабе џ на своју шгету. Ја мислим да би било право да се хлебари курталишу један пут те таксе или да се она одређује некако на други начин а не да се то ради као што је до сад било. Мнх. Јанновић. Ја сам овде чуо толико говорника, који нападају хлебаре. Господо, ја држим да не треба тако строго осуђивати 1е људе. За што општина не одреди таксу и на пиво, и друго ит.д. него само на хлеб. Говори се како хлебари имају много зараде, и да за годину дана стекну велики капитал. То, господо, није истина. Кажите ми молим вас тога Фурунџију, који је направио кућу. Они грешници купе по киле пасуља, и то му је сва храна, и зарађују толико да једва могу да живе. Одбор обара таксу људи нису дужни да раде бадава. Мнл. ЂорђевиЋ. Г. Вељановић врло лепо је објаснио, колико брашна иде на мекиње, колико се губи на растуру, али је заборавио да узме у рачун и воду. А. Одавић. Ми смо чули једнога Фурувџију, човека од Фаха, и наравно он боље зпа те ствари но ја али ипак зато ја сам

— 164 тврдо уверен у оно што сам мало пре рекао да је тако тврдам још и овии. У малопређашњем мом говору казао сам како хлебари дају 2 паре апдалука сзд сам као. аово чуо, да има један који даје 4 паре. Пре ове таксе била је такса лебу 26 п. д. С том таксом 26 п, д. они су имали присгојну зараду и бнлн су задовољни и кад одбијете 3—4 паре андалука значи да су продавали хлеб за, 22—23 паре, и по тој цени имали су зараду јер на штету нерадз они Данас је такса 24 паре. и опи кажу нећемо да радимо. Из овога се види да оии овај њихов поступак не иогу пичим оправдати. Сад тај ®акт нгго су по такси од 26 пара могли давати андалука 4 п. доказује да могу имати пристојпе зараде и сад кад је ткаса хлебу 24. п. д. Косте Б. Михајлевић. И ја ћу се сложити са г. Одавићем, даова поступах хлебара за осуду, али не могу сложити се с њим, шго он вели да хлебари дају по 3 — 4 паре апдалука — Па господо, ако баш и остављају 2—3 паре, то не дају земупцима, повосађанима него опет нашим овд. грађанима. Београђанима Опи то дају да само праве велики обрт, То изискује конкуренција, као год што и један трговвц за готов новац даје еспап јеФтиније за 5 од сго, а на вересију не да андалука. Али свакојако и ако им је било тешко да раде са таксом 24 иаре хлебари су требали да се обрате с молбом одбору да се такса лебу повећа. а не да опи пешто сами па своју руку раде. А. ОдавиЂ. Г. предговорник рече: па и ако дају хлебари апдалука 3 — 4 паре опет не дају новосађапима и земунцима него београђанима. За нас а највише за мене пије овде питање коме они дају већ могу ли да дају за мене је мене меродавна цифра; и кад они могу да дају 3—4 паре андалука, они немају рачуна да дају па било то Србину или Турчину, за мене је меродавно да је 2 пута два, 4. а пе пет. и тим апдалуком оћу да докажем да опи имају рачупа. МиБа ПетровиЂ. Доста је о овој ствари говорепо, ја ћу у кратко из говора господе предговорника да изведем једно резиме. Г Вељановић рече да се од 100 к. жита добије 73 к чисга сејана брашна, н опда, изађе да их 100 к. брашпа кошта 25 —26. Увмиге да сни продају трице мекиње, и од сто кила жита мекиња што остапе могу да добију пајмање 2 динара, дакле брашно их опда кошта за 2 динара мање и кад узмемо у рачун воду при мешењу хлеба, онда никако не може биги да Фурунџије номају хасне, а то се најбоље види из овога. Кад је била цепа жита 21 дин. онда је била такса хлебу 26 п. д , и сад кад је цепа жита 18 — 19 дин. несумњиво је да могу опет имати иристојне зараде са таксом 24 п. дип. Према томе видн се, да је њихов поступак за најзеђу осуду. Њихов је поступак још у толико више за осуду што се опи просто нодсмевају грађапима : они су одговарали грађапима да они месе такав хлеб што им је тако наређеио од санитета да се бајаги грађани сачувају од заразне аолести. Кад се опи оваквим средствима служе, и кад се тако непристојно нопашају према грађанима, онда треба према њима бити ансолутиста, и усвојити нредлог г. Аидре Одавића да се најстрожије казне, да се њиховој самовољи стапе па пут. 1ован ЂуровиБ, Ја се придржавам гонора г. Филииовог, да се две таксе одреде

ГОДШ1А X. а за ово што су сад учинили да се н казне. Марко Велизарић. Ја се подпуно слажем са предлогом г. Одавића и Д-р. Павла Поповића. Но од свију говорника до сад нико пије казао, шта ћемо радити сустра ако се ово исто поновн од страие Фурунција. С тога би хтео да још вечерас донесемо одлуку, шта да се предузме сутра од стране онштине, ако би се ова дрскост ноновила. Овом прнликом изјављујем да је врло жалосно и брука за општину што се у друштву Фурунџија налази и један одборник Фурунџија, који је на ту демопстрацију с њима пристао, а може бити баш и дао повод, те су и ова други, заклањајући се за његов ноложај као одборника, а у нади. да ће проћи без последица. далн, овој демонстрацији већи обим. Коста Б. Мијајловић. Као шгоје казао г. Одавић за црни хлеб, ја бн сад донео одлуку, да се такав хлеб продаје по 20 н. дин. кила. Филип Васиљевић. Ја сам да се одреди сад одмах цена црном лебу по 35 п. дин. А што се тиче белог хлеба да остане цена од 24 н. днн. — док се одбор неувери о ценп житу — (чује се : Уверио се одбор) Андра Одавић. Ја сам учинио предлог, а прпмам и ову доиуну Филипову односно цене црном хлебу 35 п. дип. од сутра. Мој је предлог да се казпе. Да се забрани свима да овакав хлеб продају па пијаци; да се поиступи одмах уређењу лебарница, но санитетском пронису и сад још примам ову допуну г. Филипову да се одреди квалитет хлеба и да црном хлебу буде цепа 35 н. чар. — или 17 и ио пр. динарски. Милош ТрпковиЋ. Треба да видите рачуп при одређивању таксе ирема цени сејаног брашна, а пе кад је са мекињама. Андра ОдавиЂ. Неки Сотир Фурупџија допео је врло хрћав лебац и продаје га по 50 н. дцц. Је ли то поштено ? Ако хоћете ви фурупџије да експлоатишете Београд, има власти да вам стапе на супрот као што је то казао г. Д-р. II. Поповић Јован ЂуровиЋ. Ми смо данас били у комисији око те осе и нашли смо са госп. Николом X. Поповићем у палилули само једног који продаје исти овакав хлеб по 20 п. дип. а остали сви продају по 50 п. динарских. Д-р. Павао ПоповиЂ. На завршетку, господо само ћу неколико речи да кажем на говор одборника Траковића. Он каже, да смо ми таксирали хлеб од несејаног брашпа. Аао он буде у стању да нокаже у Срсијп а не у Београду, да се лебац таксира по цени песејсшог брашна, онда би ја примио тај предлог. Али то пе стоји. (а знам да је у Пироту за време пред бугарскн рат 1885 год било преко 20 хиљада душа и иироћани су дали хлеб бољи од овога, што су данас наше Фурунџије дале) Милош Трпковић. Нисам ја казао, да је одбор дао цену хлебу за несејано брашно, него сам казао, да смо ми испекли леб нрема цени несејаног брашна, јер овадоиста и одговара несејапом брашну. (свршпће се)

СЛЕДУЈЕ ДОДАТАК