Београдске општинске новине

ВРОЈ 1_5^ у војничкој улици, по коме се предлаже, да та улица оетане и даље широка 12 метара, а не 15, како налаже г. министар грађевина. По прочитању тога акта ГБр. 333 одбор је на предлог г Милана Капетановића одборника одбор је одлучио, да суд пита г. Министра грађевина да није погрешно стављена ширина од 25 метара пошто има довољно оправданих разлога, да војничка улица остане и даље широка 12 метара. XII. Председник извештава одбор да у железничкој улици има један мали општински плац, који до сада није вукао никаквих прихода, но до сада један грађанин београдски изда општини шесдесет динара годишње кирије за нсти, да га загради и у њему чува стоку. По саслушању овога, одбор је после поименичног гласања са 9 гласова против 8 (петорица нису гласали) одобрио да суд може дати овај цлац општински под кирију за годишњу цену од шесдесст динара. XIII. Председник напомиње одбору, да је потребно да се према закону о општинама коцком одреде председници и чланови и њихови заменици за бирачке одборе за збор што ће се држати 22. Марта о г. По саслушању овога одбор је изабрао коцком ова лица за састав бирачког ообора за збор на дан 22. Марта 1892. год. *) XIV. Одборник г. Ђорђе Ж. Нешић интерпелише председииштво да је врло хрђаво сено што се за општ. стоку набавља п тражи да да се пријам сена обустави док га не прегледа контролно иовереништво, које ће одбор имати да одреди. Председник је одговорио, да ће се учинити по овој пнтерпелацији.

XX. ВАМРЕДНИ САСТАНАЈ^ 16. Марта 1892. год. Председавао председник г. М. Р. Маривковић, од кмет. цомоћника били г.г. К. Чупић, Дан. Чонкић; од чданова одбора г.г. Ник. X. Поповић М. Трпковић, ЂЖ. Нешић, Мага Јовановић, С. Азријел, Ђ. Димитријевић М. М. Ђорић, Мих. М. Ђорђевић Милут. Ј. Марковић Мића Петровић А. Ј. Одавић, М. Капетановић, М. 0 *) Имена еу раније .објављена.

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ ' I 37 састанка народне скупштине ирилпком решавања о закону о допуни закона о трошарини у вар. Веограду. (Свршетак) То је једно. А друго мислим да бц се овим и сам приицип начела самоуправе пореметио. Закои о оиштинама даје право како и на који начин има која ошптина да се управља и задужује. Сад се хоће, господо, у Београду од један пут да чипи изузетак. Ако се господо тај изузетак у Београду учпни, онда би било са свии противно закову о уређењу о општинама. Ако хоћемо да имамо један закон, онда он треба да важи за све. Хоћете ли ви пак да заведете овим још већу трошарину, онда знајте да ће то па сти на терет не само Београђана већ целе земље, а то оиет није право. С тога ја тражим да се овај продлог одбаци. Стеван Чађеви!. — Кад је београдска општина намеравала да изведе реФорме по санитарним и грађевинским струкама, она је то раднла из своје љуте невоље. Статистика је ноказала, господо, то у Београду, даје у понеким годинама више умирања него рађања; дакле, да

— 17-1 Петровић, Р. Драговић, Н. Вулковић Л. Дашковић Др. Радовановић. I. Прочитан је записнпк одборских одлука седнице држане 12. Марта 1892. год. и учињене су ј следеће измене: у одлуци Бр. 195 да Шултнајс ! није отпуштен, но само да није потребан; У одлуци Бр. 197. да повереништво има да ј поправи стари пословник од 1874. год. | У одлуци Бр. 200 да одбор одобрава решење судско, којим се усваја плац општински код три кључа под кирију за шесдесет и шест динара годишње за три године. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 5237, одбор је изјавио, да му је Коста Ресавац бив. практикант непознат. III. По прочитању протокола лицитације, ГБр. 358. држане 13. Марта 1892. год. за грађење калдрме дотераним и ломљеним каменом, циклоп тротоари и макадани у Душановој улици, одбор је после поименичног гласања са 10 гласова против 6 (1 није гласао) решио да се грађење ових калдрма у Душановој улици уступи ЈовШелингу и комп. по цени и то: за грађење калдрме са дотераним каменом по седам динара и пет пара дин. по квадрат. метру, За циклоп тротоар по шесет дин. и тридесет пара по квадр. метру, За калдрму ломљеним каменом по три дин. — петнајест пара од квадр. метра и за грађење макадама по два динаре и тридесет и четири и по паре од квадр. метра. IV. По прочитању протокола лицитације, ГБр. 372, држане 16. Марта 1892. год. за давање под закуп мајдана „Бела Марама", на којој није било ни једног лицитанта, одбор је одлучио, да се распише друга лицитација. V. Председпик извештава одбор да закон о општинама наређује, да се општииски рачуни и каса прегледају месечно, па позива одбор да одреди повереника, који ће ове прегледе вршити и одбор извештавати. По саслушању овога, одбор је изабрао да за поверенике за месечни преглед општ, рачуна и касе ову г.г. одборнике: Н. X. ^Поповић, МихЈ не придолазе странди, Београд би се по своме попуњавању ископао. Ово, господо, ниЈе за улепшавање Београда, ово је побољшање здравствених услова, да се доведе вода, да се удесе кланнце тамо где неће да буде гњездо заразних болести, Господо, ја потпуно делим мишљење, да овај терет неће потпуно иасти на нас београђане. Ја мислим, да ако је доиста мања тражња бпће мања и понуда и тако сељаци мање продавајући своје продукте мање ће и зарађивати па и производити, а то је сељакова штета. Хоћу да кажем Београд ће мање трошиги извесне сировине и продукте сељачке за то, што су поскупили услед трошарине, сељаци ће мање продаватп, али ово је једна невоља нагнала београђане да се ставе у овакав положај, јер се морало тако да ради за то, што се хоће да Београд постане једна угледна и здравствена варош, и за то се мора наћи неки излаз. Кад су се све те нужне потребе скупиле, као што су водовод, канализацпја, електричпо осветлење, калдрмисање, уклањање кланица и т. д. ( онда се дошло на једну цифру од 10 милиона дпн., коју треба ма на који начин наћи. Кад смо срачуналп амортизацију и интерес на ту позајмљену суму, ми смо виделп, да ће то изнети толику цифру, да Београд неби могао оп-

ГОД ГША_Х. Д. Банковић, М Велизарић, Св. Боторић и Ђ. Ж. Нешић. Ови ће повереници прегледе вршити целе ове 1892. год. с тим да тројица од њих могу пуноважно радити. VI. Председник износи одбору на решење молбе # Ристе Попадића и Илије Антоновића, којима дају оставке на присутништво. По прочитању тих молби АБр. 5311, 5310 одбор је решио, да се Риста Попадић разреши од дужности присутника а на његово место изабрао је Мику Мејухаса овд. трг. и да се Илији Антоновићу не уважи оставка. VII. Председник извештава одбор да је суд општински решењем својим АБр. 1474. на основу члана 63, 64 и 62 зак. о општинама уважио оставку Никола Ђирића, коју је поднео на одборничку дужност. Одбор је примио к знању ово решење судско. VIII. По прочитању акта првостепеног суда за вар. Београд СБр. 1757, којим се тражи уверење о занимању Стојана Степановића овд. како прописује § 471 грађ. пост. одбор је одлучио, да уверење о занимању Стојана Степановића издаду г. г. Н. X. Поповић М. Трпковић и Милан ТЈорић одборник и кметовски помоћник Коста Чупић IX. Повереништво за проучавање питања о подизању зграде за вар. суд подноси свој извештај по прочитању тога извештаја АБр. 4302, одбор је одлучио, да се овај предмет о зидању зграде за вар. суд врати истоме повереништву да поднесе извештај о томе, како да се подигне зграда, у којој би се имало сместити поред вар. Суда још и трговачки апелациони и касациони суд, на ком месту и од куд да се новчана средства за то набаве. Станови за председника суда и судију да се сасвим изоставе из пројекта. X. Како је општина београдска намерна да купи железницу за насипање баре венеције и која, и како је у погодби, датаку једну железницу откугш од М. Карамарковића, трг. из Пожаревца, то, одборник г. Андра Одавић мисли да не би хрђаво било, кад би се општина беостати, већ би се раселио кад би то искључиво он плаћао каквпм прнрезом. Ова трошарпна неће бити за све вреиа сталпа него дотле само, док се од тих извеснах установа не почне добиј (Ти извесап приход. Она ће може бити само за пеколико година са истим трошаринскпм стопама трајати, која су већ уведене, алп ће се кроз извесан нпз година преполовити, а можда неће ни четвртина од данашње битв. Чим се доведе вода , приватнп ће људи по својпм кућама увести ту воду и плаћа ће за њу, те ће тако онај издатак, који је на воду учињен, у неколико олакшати. Тако исто кад се буде увело, елктрпчно осветлење, приватни ће људп трошпти то осветлење место гасног и за то ће платпти, и тако ће се постепено умањивати вли ће сасвпм пшчезнути ова дажбина. Али сад, кад се не би ово усвојило, београдска општина би дошла у невољу, јер она би на основу раннјег закона почела да уводи реФорме и скоро је готов водовод и углављеп је уговор за електрпчпо есветлење и трамвај, који су већ почели да граде, и ако неби усвојила ову измену, то би зпачило толико псто, колико да не постигнемо оно, што ми свп желимо, а то је да се здравственп услови Београда подигну на ону меру, с којом ће се Београд подпзати и умпожавати а не да се пскопава.