Београдске општинске новине

ГОДИНАЈС_ _ ^ градска обратила и другим предузимачима, који таке железнице за продају имају, те да може избор чинитп како у железници тако и у цени По саслушању овога, одбор је по означењу г. Одавића препоручио цовереништву за откуп железнице да се обрати са питањем о овоме и предузимачима Г. Грегерчанину из Пеште, Херману Шварцу из Пеште (лаудангасе) и Јулијусу Гету из Пеште (репелгасе) па о резултату извести одббр. XI. По прочитању молбе Љубисава Ивановића и Јордана Антоновића овд. којим желе да им се смањи такса на песак што га из ташмајдана ваде, одбор је после поименичног гласања са 9 гласова против 8 (који су били за 50 пара) 1 нпје гласао решио, да молиоци буду дужни платити општини на песак, што га из »Ташмајдана" ваде тридесет пара дин. од кубног метра. XII. Одборско повереништво, изабрато у седници одборској од 4. Августа 1891. АБр. 1856 за нацрт споменика код »Чукур Чесме" свој извештај. По прочитању тога извештаја АБр. 4118-92 год, одбор је примио у свеску предлог повереништва о подизању споменика код »Чукур Чесме." ХШ. Према ранијој одлуци одборској а на тражење одборника г. Т>. Ш. Нешића, одбор је изабрао г.г. Марка Велизарића, Михајла Јанковића одборнике, кмет. помоћнике Косту Чупнћа, м&рвеног лекара Петрашковића капетане П. Бороту и Симу Добрачу, да као одборски повереници прегледају и приме сено, што се за општинску стоку, набавља.

21. редовни састана^ 19. Марта 1892. год.

Председавао предоедпнв г. Мил. Р. Марииковић, присуствовали одборпици: г. г. М. Велизарић, М. Петровић, Мића М. Петровић, Н. Р. Поповић, А. Ј. Одавић, С. Вељавовчћ, М. Ђорђевић, Н. X. Поповић, Др. М. Т. Леко, Рад. С. Филиповић, Ђ. С. Новаковић, Ђ. Ж. Нешић, Л. Дашковић, К. Б. Михаиловић, М. П. Вончић, Г. Бркић, Милан П. Ђурић, М. М. Ђорђевић, М. Трпковић и Др. Радовановић. Марко Петровић — Ја не знам о,з куд се разврзда ова дебата у овом правцу. Овде није пптање о трошарини у опште, т. ј. хоће ли бити трошарипа у Београду и и не, јер то је питање решено, и ово данас није на дневиом реду. Пптање је овде хоће лп се Београд на рачун прихода од усвојене трошарине задужити од једном 10 милпона код страних друштава, по рашгој законодавној одлуци, или да му дамо повластицу, да се може задужити код наших завода са мањом цпфром, те да се привремено помогне новцем наших грађана и да нашп новчанп заводп виде од тога корист, а да се новац наш не ишоси на страну Кад би било пптање, хоће лп бптп трошарипе пли не, онда бих разумео приговоре неких посланпка, али овде нпје то у нитању, него 1 хоће лп се моћи општпна на мању суму задуживати код завода наших, те да перподично задужујући се у земљп, код наших новчаних завода, уштедп себи издатке интересе на 10 мплиона дпнара од један пут, а зна се да она неће моћи целу ту суму пласирати у раду одмах но ће јој бесплодна лежатп до употребе, а инте*рес даватп се на псту и то на страну, јер нам ту суму нема ко овде у земљи позајмити целу у 10 мпдиона. Дакле, цела је ствар у тсме хоћемо ли датп да се општина послужи на мање

I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 16. Марта 1892. хч)д. и учињене су следеће измене: у одлуци Бр. 212 да се повереништво за откуп железнице може обратити и другпм предузимачима за железнину а не само именованим, као и да се железницом изврши све насипање око Београда, што буде требало. У одлуци Бр. 207 да одређепо повереништво може вршити и ванредни преглед касе и књига општинских. II. Одборнпк г. Соломон АзриЈед предлаже, да се пзабере новереништво, које ће вршити преглед књига и касе трошаринске у овој 1892. г. По саслушању овога, одбор је изјавио, да исто оно поверепиштво, које је пзабрато за преглед општинскпх књига и каса, нма право да прегледа п трошарпнске књиге и касу. Ш. По прочптању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 5267, 5294, 5279, 5268, 5279, 5265, којим се траже уверења о вдадању и имовпом стању извесних лица, одбор је изјавио, да су Дпмитрије С. Марковић и Дика Јанковпћ доброг владања и доброг имовног стања: да је Петар Круиић доброг владања а сиротног пмовног стања; да су му Васа Крстнћ, Будимир Аврамоваћ и Јосиф Бланк непознатп. IV. Председник износи одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о спротном стању. По прочитању тих модби СБр. 4966, 4736, 4674, 5170, 4982, одбор је изјавио мишлење,*да се Јулки Стевановић може дати тражено уверење; да се еуд средходно увери о имовном стању молплаца, Једице Бошковић, Мидеве К. Мпхајловић, Масе Ј. Ст. Марковића и Милеве Игњатовић, па тек онда да им пзда тражево уверења. V. Председнпк извештава одбор да је Коста Панђела овд. поднео молбу, да му се врати кауциЈа у 1500 дин. коју је положпо као пређашњи закупац цубоиа. Па како та кауција нпје спроведена кроз књиге депозптне општине београдске а пма доказа да је примљена, то предлаже одбору да реши пз које партије буџетске да се ова кауцвја врати. По саслушању овога и по прочитању мишнашии новцем нла не? Ја мпслим, да ћемо бити ! свп сложни у томе, да је пнтерес онштпне, да се може задужити овде у Србијп на мање и у впше квартова, 5 не код странаца и то од једном на свпх 10 милиона, како то гласи текст одлуке општинске, по овоме ранпје донете, те да се њене потребе подмире са вовцем кодпко јој га кад Фактички буде требало. Ја мислим, да не може бити ни говора у овом правцу, у коме је говор поведен, јер није овде пптање: хоће лп бити трошарине, но којим начниом да се подмири потреба новчана на јемство уведене трошарине, а ја мпслим да неће бити штета ако се наша општина задужп код наших завода, док на против биле врло ведика штета. ако се задуди па страни, и то од једном на целу суму у 10 мидаона. У томе је све питање. Трошарина већ постоји п о њој је решено у своје време, и ми то не можемо сада понпштити. Алимпије Васиљеви! — Ова је дебата изазвана просто из неспоразума, и пошто је поп Марко то депо објаснио. то ја немам много да говорим. Овде се, госцодо. не иде иа то, да се нов зајам учини, нити да се трошарина повећа или поновп. Овде је влада овлашћена, да за рачуи општпне учпни зајам од 10 милиоиа дин., да изврши извесне њене посдове; али тај зајам још нпје закључен. а међу тим општинаје пре-

_ ^Б р ° Ј 15. дења општинског правозаступникт СБр. 4444, одбо је решио, да ствар ову извиде г.г. Г Б. Новаковић, Др, Д-Алгсалаја и р . Фплпповић одборници па поднесу одбору извештај на решење. VI. По прочитању акта одељка палилулског АБр. 5242, којим се тражн да се одреде новчане казне за потрице на основу чл. 5 зак. о чувању имања пољског, одбор је решио, да и у овој 1892. година остану исте казне, ноје су вределе у 1891. год. ( р ешење одборско АБр. 805(91. КНБр. 371.) VII. Према решењу одборском од 1, Марта 1892. год. СБр. 8728 председник извештава одбор да је са раскивуЋа уговора са р ужом Табаковић^о чишћењу варошких тргова, општина претрпила штету од 806-20 дпн. Пр прочитању тога извештаја СБр. 5467 одбор је после иопменичног гласања са 17 гласова против 4 (2 нису гласалп), решпо, да се р ужи Табаковић вратп кауција коју је положпда као закупап за чишћење варошких тргова у 1891. г. УШ. Како је одбор општписки решењем својим од 26. Јуиа 1891. год. ГБр. 920 уступпо набавку коцака и иодагање коцкасте кадрме Перпшону и комп. и истим решењем задржао себи право да извршење овога посла нареди онда кад за потребно нађе, то председник предлаже одбору да реши да се калдрмисање коцком може у овој годиии отпочети. По саслушању овога одбор је решпо, да се калдрмисање коцкастим каменом у овој годпни изврши у удицама Савској, Мајдапској и Кнез Мпхајловој и да се исплате из партије буџетом одређене за овај посао. Остале улице да се коцком калдрмншу у овој годинп само онда, ако предузимач Перишон и коми. пристане да му општина плаћа шест на сто интереса на зараду док му се иста не исплати. Овлашћује се председник општине да сашредузимачем Перпшоном и кумп. ступи у преговоре о овоме и одбор извести о резултату. IX. Председшис азносп одбору на решење молбу Косте Станимировнћа, којом моли да му се изда награда за вршење службе деловође главног школског одбора 1889. год. По прочитању те молбе АБр. 5394 одбор је дузела послове, и да неби стала на томе путу она ће да учини прпвремени зајам од 3 милиона, она ће исидатптп тај мали зајам. О томе је говор, а не о трошарини. Милош Обркнежеви! — После говора попа Марка и г. Алимпија Васиљевића, ја не бих пмао шта да кажем, јер су они изнеди оно, што је гдавно код овога преддога. Ми као преддагачи пе тражимо да се неки нов намет удари, и да ће тај мамет на сељаке да падпе. Ми тражимо само то да се одобри привремени заЈ*ам да се може продужити рад па нословпма, док се сталан зајам од 10,000.000 утврди, и кад се он изврши, привременп зајам бпће исплаћеп. Што пзводо некп да ће пасти велики терет на оне, који доносе своЈ - е производе у Београд, то не стоји. Ја у Београду живим и знам шта сам пре плаћао, а шта сад плаћам. Ту ће дакде трошарину платити онај, који троши те производе. Ми Београђапи нећемо самв на себе намет, и кад нам није тешко да га сносимо, оида од куд он може шкодиги другпма. Витомир Младеновиб. с Ово је питање већ рашћишћеио. Не тражи се овде да се закон ствара ии да сз мења него се предлаже само једна допуна, и о њој је реч : хоће ли да се прими или не то, да постојећи закон о трошарипп неће променити у наплати трошарине.