Београдске општинске новине

БРОЈ 15. одлучио, да се иста упути главвом школском одбору на мпшљеве и пзвештај. X. По прочитању молбе Љ. Јоваповпћеве АБр. 5395. којом молп да је онштина поичапо потломогпе у отварању дечијег забавншта у Савамалском крају, одбор је одлучпо, да се молптељка обратп друштву за улепшавање и унапређење савског, савамалског краја, на друштво само да се обрат опшгпни за ноиоћ, ако иста устреба. XI. Председник извештава одбор, да је суд општннскн решпо, да се калдрмише старим каменом део желез1:нчке улпне што водп ка дунавском пасипу, како бп се могла иривлачити земљ^ за насипање тога насппа. Па како предрачун овога калдрмисања нзносн преко 1000 дпнара то нзноси одбору ду . п он ово решење судско одобрп. По саслушању овога п но прочнтању извештаја ппжињерског оделења ГБр. 394, одбор је после поимепнчног гласања са 13 класова ирогив 2 (9 нпсу гласало) одобрпо да се Немањнна улица што води ка дунавском насппу, калдрмише старим каменом п да се за ово распише лндитација. општиксни послови Цена лебу. Одбор је општински у својој седници од 1. Анрила ов. год. решио, да се цена хлебу спусти на двадесет и четири паре дин. но килограму, а да се по вароши цродаје по 25 пара у тежини од 1043 грама. Ова цена вреди од 8. Аирила закључно.

УГОБОР Закључеп између ошптине вароши Београда с једие и ЈосиФа Здравковића овд. с друге стране, о праву закупа на чишћење свију пијаца у одељку Палилуском за време од 15. маја ове до 31. декембра 1892 г. а за цену од 1499 дин. годишње на овај начин. Дакле, и ако не би одобрили ову донуну, закон о сист»у и извођењу трошарнне и даље би оетао. Дакле овде није питање: да ли да се уведе трошарнна, закон о трошарпни постоји, а кад би о томе била реч у начелу, ја бпх изнео своје мишљење о томе, алп о томе сад не може бити говора, јер не предлаже се измена закоиа но се предлаже да се чл. 3 допуни једном тачком, за коју се нашло да би се њоме учпнила олакшица да онштина може продужити рад на велпкпм пословпма, које је предузела. Дакле о томе је само реч п не треба дебату скретатп на страннутицу и губити ово драгоцено време скушнт. рада., Милош Богданови^. Пре свега мислим да би требали да оценимо досадању важност 3 чл. закона о београдској трошариви и зашто је ту била одређена краљевска влада да води преговсре о задужењу беогр. општине. Ја мислим да је законодавац хтео то да постигне. да не остави општини неограничено ираво о задужењу а то с тога, што је имао то на уму да Скупштина може донети закон, којпм би се укинула трошарина и онда би била обавезна на псплату зајма не само општина но и држава, те да се ово не бп десило са свпм је уместан досадањи закон да влада води преговоре о задужењу ва рачуп трошарине, јер влада ако види да ће за-

~ 176 1. Општина београдска уступа ЛосиФу Здравковићу следећа места за чишћење. а, Марвен<], пијаца. б, Палилуска пијаца, в, „Цветни Трг", пијаца. 2. Простор за чишћење пијаца и других месга разуме се овако и то: Под а, Марвена пијаца чисти се цео простор некалдрмисане пијаце у граннцама: с једне стране према двору до половине калдрме, с друге стране према дућанима цркв. до пола калдрме, с треће страпе снрам поште до ноловине калдрме и с четврте стране целу дужину до Панђелиног имања, и каддрмисаии простор између каФане „Панђелине". „Чачка" и „Злашог топа", као и оно место гди Фијакери стоје, — које има простора 26'248 квад. метра. Под б, Палилуска пијаца а чисти се цео' простор ове лијаце са свију страна до пута и приватних имања и до калдрме пред Палилуском касарпом, као и оно место гди Фијакери стоје. — има простора 9926 кв. метара. Под в. Дветни трг нијаца чисти се цео обележенп простор пијачни, како онај део што је зградом заузег, гако и онај део што је за сад прадан остао као и оно место гду Фијакери стоје и простор код „Два бела голуба", — које има простора 1803 квад. метра. Одређена и нобројана места закупац је дужан сваки дан чистити у времену које му за то одреди општинско-санитотска власт. Ну пре пего што се чишћење одпочне закупац је дужап сва месга најпре водом добро полити да се прашина не би дизала. Прибрано ђубре закунац је дужан одмах уклопити на одређено место за избацивање ђубрета. Фијакерске станице и она места гди таљигаши стоје колико их год буде било закупац је дужан чинити дневно двапут а кон код неке Скупштпне наићи да се укине, она опда неће да закључује зајам, а ако се овом измеш м ово остави општини она ће зајам учпнитн и онда Скупштини су везане руке да такав штетан закон може мењатп. Ја сам у начелу протпван свакој трошарипп, јер трошарина је неправедна установа из темеља. Један богаташ, који пма 2 — 3 дућана из Београда и има капитал од 20 до дук. пе плаћа па рачун трошарнае ополико, колико једап сиромашак, који има седморо деце п ранп је са једпом саком. С тога ја сам из основа протпвап овој допуни законској да скупштина даје иеограничено право општини београдској на задужење. Љуба Јокоимови!. Није овде питање о посредној н непосредној порези, а п да је пптање о томе има много стручпнјих људи од мене и г. Богдановића, који су те ствари расправилп, и да је питање о томе ја сам сигуран, да би опет ствар била решена у корист трошарипе а не непосредног данка. Шго сам устао да говорпм изазвало ме је то, што су се говорницп поделили у два табора, у варошане и сељаке. Варошани хоће да натоваре један терет сами на себе а сељаци кажу то нама смета. Могао бих пристати п на њихово мишљење, да ће пре-

_ ГОДГША X време чигаћења одређиваће нолицаско санитетска власт ДезинФекцију овнх станица вршиће општина о свом трошку. 5. За тачно испуњавање стога уговора односпо одржавања чистоће закупац мора толико имати кола колнко општцна одреди а кола морају бити покривена и тако удешена да се ђубре пе може просипати по улнцама, сем гога закупац је дужап све пијаце и места учисгоћи одржавати, јер он стоји одговоран код падлежне полицискосанигетске власти за најмању нечисгоћу, 6. За сигурцост да ће закуиац своје обпезе које су у овом уговору изложепе тачно п уредно вршити ноложиоје по гласу реФерата под Ббр 2006. на име кауције 400 дин. која ће за цело уговорено време стојати у општипској каси као гарантија и по истеку уговореног времепа закупцу вратити, ако пе би повраћаЈу две штогод на путу било. 7. Ако закупац неби своје обавезе у овоме уговору побројане испуњавао или 'би у зршењу истих био неуредаи или неби ма из којих узрока уговор овај погписао и код падлежпе полициске власти потврдио у свима тим случајевима не само д I му положена кауција пропада у корист општинске касе по општина задржава себи право да уговор са закупцем раскине без суда и парнице и на његову штету другоме на лицитацију нраво чишћења уступи. 8. За сваку неуредпосг и не тачно чишћење нијаца и других места означепих у овом уговору, суд општине београдске казниће закуцца, и то први пут са двадесет 20. дипара, други пут са (50) педесет динара и трећи пут са (100) сто динара кад наступи и четврта пеуредпост општина га може казнити са 100 дин. и одма је оида у праву без суда и парнице раскинути уговор и поступити по тачци 6. уговора. Надзор над чишћењем закупних места врши трпети пешто ц сељацо. Хоће да се постави нека оштра гравпца између варошана и сељака. Ако би и црпстали на ту поделу варошана и сељака, има нешто што смета да се не може поставити гранпца између варошн и села. Београд хоће да се снабде добром пиЈаћом водом, осветлењем итд. и сељаци кажу то ће нас коштати. Они немају права да тако говоре. Беч док није имао добру пијаћу воду, ишао је заразних болести, а од онда откад је снабдео добром пијаћом водом нестало је у њему заразе, Тако нсто и Париз имао је заразе, и од ово доба, од како је се снабдео добром нијаћом водом, иема наступне грознице. Биће нам сведоци и посланици из народа, да целе зиме нису овдашње школе радиле због несретне, заразне болести диФтерптиса која је толике родитеље без деце оставила. Та је болест пренета у Крагујевац и но селима само за то што су та места у саобраћају са Београдом, и ту нисмо кадрп да стаиемо болестн на пут ни да ,јој определимо границе, докде ће се простирати у атару варошком, а одакле у сеоском. Да би спаслп подмладак српства, да би спасли толпке очеве и мајке, не треба да постављамо неке границе између варошана и сељана, не треба да штедимо жртве, кад је у пнтању здравље свнју нас. За то ћу гласати за предложену допуну.