Београдске општинске новине

ГОДПНА X. општива преко евојих оргапа п котсисија пуноважпо су и противу шјх закупац пема права жалбе. Исто тако закупац се нодвргава одлукама п паредбама полициско које одреооа одређује без учешћа закупца. Одлуке ђепих комисија сапитеске власти у ногледу одржања чистоће закуппих места, пити се он може позвати у заштпту општипе противу тих паредаба и одлука. 9. Ни у ком случају закупац ема права ни на какву накпаду од општине нити му општипа стојп ма у чему одговориа ако закупац ма из којих у рока ие би могао, или не би хтео овај уговор пзврпшти. 10. Излвцнтирану цену за чишћење ових пијаца општина се обвезује закупцу свакога месеца по истеку колико му припада исплатпти у новцу какав се у општипској каси нађе. 11. Ако опшгина нађе да је тај начин чишћења улуца пеугодан и усвоји други какав начин, или оно ово право напусти илч ,јој престапе онда ће она моћп и пре рока раскипуги овај уговор и у том случају закупац нема права на пакнаду. 12. Овај уговор закупац не ће моћи пренеги на другога без писменог одобрења општине. 13. Овако су написана ДЕа равногласна уговора и код надлежне полициске власти о трошку закупца потврђепа и по једап примерак предан обема странама на употребу. У говорачи: Председник општине београдске Милован Р. Маринкови!. Закупник Јосиф ЗдравновиБ Да су општина вароши Београда коју заступа њен председники г. Миловап Р. Маринковић с једпе страпе и г. Ј осиф Здравковић овд. закунац с друге стране овај уговор закључен између њих о закупу права на чишћење пнјаца у кварту налилуском Алекоа Ратарац. Ја ћу бихи веома кратак. Није овде питање хоће ли се увестп трошарипа, закон о трошаринп постоји, него је питање о томе: хоће лн Скупштина одобрити онштпни београдској да учинп привремени зајам, да изврши радове које је почеда. Многа господа предговоранци врло су лепо објаснили, да је за Београд неопходна памирница добра пијаћа вода, осветлење. Те намирнице нису пикакав луксуз. Од подмпрења тпх намириица имаће користи п Београд п цео народ, који нма додира са нрестоиицом. Кад београђани од своје воље труде се да то у Београду уведу, мп не треба да им сметамо ; нека заводе приходе трошарине, века се задулсују п кусурају како знају, а кад дође нред нас закон, да ли да се распростре трошарпна и на остале варошн у Србпјн, ми ћемо се о томе разговарати. (Чује се: врло добро, да се реши). Потпредседник. Је ли вољна Скуиштииа да се прекпне претрес? (Јесте) Има још реч Тома Бојичић, Мнх. Поиовић п известилац. Тома Бојичи^. Ја мислим, господо, да кад Скупштина доноси довуну закона о овакој ствари, да треба да пма на уму и п^следице, које ће закон донетп. Г. Марко Петровић рече да овде није питање пи о чему другом, него о за« — 177 у свему за сво ; нред влашћу призпали кварт варошки тврди. Такса за при,аву и потврду за два примерка и. на вредност паплаћена је у 12-10 дип. и на потврћеном уговору који се аалази у рукама општине примљена и прониспо поииштеие. Бр- 3253. 17. Јупа 1891 год. Београд По варедби старешине кварта варошког писар (М П) Мил Ђукиб Овакав је исти уговор закључен и за остаке општинске одељке и то: за варошкодунавски са г-ђом Јулком ж. Светислава Јовановића за 2,499 год. а има да чисти ове пијаце и улипе : а. велику пијацу са местом гди Фијакери стоје; б. рибарпице испод главне полиције, в. басамаке поред каФапе „Нациопала", г. Простор исиред имања општииског у дубровачкој улици из Спасоћске улице идући калимегдапу. д. Споменик књаза Михајла са местима гди Фијакери стоје, е. Место на калимегдану гди Фијакери стоје. ж. Место около празног плаца академије наука до делиске чесме. У одељку теразиско-савамалском са г„ђом Јулком ж. Светислава Јовановића за 2389 дин. год. има да чисти ове пијаце и улице: а, Малу пијацу па Сави, б: Пијацу „Зелени венац" са оним местима лди фи акери стоје, в. Место испред ђумрука на Сави гди Фијакери стоје, г. Басамаке у високој улици, д Теразиска чесма са местом гди фијакери стоје до каФане „Касине" и „Париза". дужењу. И Ја то прнзнајем н молнм вас да в <м прочитам главне речи из ове предложеие допупе законске. У допуни се каже да ће се општина задужитп ва залогу прпхода од' трошарине, и нод условима, вод каквим заводп дају зајмове. Главио ;е да ће општина да се задужп на залогу прпхода од трошарине. Свакојако ово треба имати на уму, да општина не узима новац иод интерес, па да га илати из своје касе, него се нзриком каже да ће зајам псплатпти цриходом од трошарине. Ја поиављам за грађаие, који долазе у нрестоницу п довосе своје пронзводе, трошарина ће бити штетна, и за то сам противап у начелу предложеној допупп. Мнхајло Поповиб. Ја не делпм мпшљење оних ; којп веле да не стоји у вези ова допупа са законом о трошарини. Стојн у везн с тога што приходп трошарине нмају да послуже као залога за задужење. Али о самој трошарпни не делим мишљење, који су противпи овомезакону, који су противни трошарини, а не делпм с тога што оаи мнсле да ће трошарина иматн рђавих последпца по цену земаљских пронзвода. Кад би се трошарина тицала производа, који се нзвозе из земље, на прилику производи из Јагодине, Крушевца н других места, онда бп увидео да трошарина штетно утпче. Алп цену наших производа на страпи пе одређују ни Крушевац,

_ _ БРОЈ 15. е. Простор испред жељезничке станице гди Фијакери стоје.

У Г 0 В 0 Р

Закључеп између општипе београдске с једне и Милана Миладиповића овд. с друге стране о закуну права на извоз 1)убрзта из станова а у кварту теразиском, за време од 1. Јануара 1892 год. до 31 Декем. 1894. године. 1-во Општина београдска уступа г. Миладиповићу нраво изношења ђубрета у кваргу теразиском за горе означено време а за годишњу цену од 856. дипара, & за три године, 2568 дииара и словом две хиљаде, пет стотина шесет и осам динара. 2. Закупац је дужан у овоме кварту недељпо по једанпут износити ђубре из свију сганова који овоме кварту ц^ипадају Но ако би због јаке врућине наступила опасност по здравље становника па би усљед тога полицајна општипска власт наредила да се ђубре два пут педељно износи из станова, закупац је дужап и то чинити без права на какву накнаду од општине. У опшге закуиац је дужан сваку паредбу санитегско-полицнске општипске власти тачпо и брзо испуњавати, јер он стоји овој власти за сваку неуредпост одговоран. 3-ће Сваком стаиовнику који има своја кола и коње стоји иа вољи своје ђубре сам износити но закунац је дужан од свију тих лица тачан списак водити. Тако исто могу мехапџије који своје штале имају сами ђубре износити по сва таква лица стоје нолицајној власти одговорна за нечис т оћу. 4 то Закупац је дужап ђубре износиги са ђубришга из авлија, по ако кола пеби могла у авлију ући ради товарења ђубрета, дужап је закупац у иарочито за то удешеним корпама или сандуцима из авлија износити и на кола товарити. Но закунчеви људи дужни су строго мотриги да се ђубре ни Јагодниа, него друге пијаце. Главно Је, госиодо, ја држим, да извозна трговина не буде оптерећена. Нека онај, који је у Крушевцу, на сто кида метне 5 дип, трошарине, шта ће учинпти. Ако онај иештанскп трговац платп 22 динара, онда неће дати за 17 динара, јер ће бити посредника, који ће доћп тамо. Но да узмемо баш да би било неповољног утпцаја по цену наших производа, да ли се мозке оставнтп Београд, да остане као што је. Београд је представвпк целе земље. По Београду ће странцн да доносе мпшљење о свпма нама, у Београду треба да су здравствени услови, као и у другим паиредним варошима евроиским. Ви знате, господо, да у Београду нема треће куће у којој не станује ђак, војник или кал#а, а нама је свнма стало до тога да нам чељад буде здрава. Дакле и кад би било неиовољног утпцаја од трошарине, у интересу здравља Веограда и целе Србије овудопуну треба примити, и нз тпх раздога Ја ћу гласати за овај привре ни зајам општиие београдске. Известилац. После овако леппх говора од поједпнпх пославика не би имао шта да нажем, до једино, да се чудпм, да су се показали као противни овом предлогу они, којн не живе у Београду, којих се ово впшта ве тнче, који ништа не илаћају. Мп као београђанн, којп сноспмо