Београдске општинске новине

је Живојии Ђирић доброг владања и средњег имоваог стања; да су Карло Л.ебл и Михајло Јовпчић доброг вдадања и доброг имовиог стања; да се за владање п имовио стање Михајла Пејовића гимназисте упита проФесорски савет III београдске гимназпје. III. По ирочитању акта VII. пук. окр. команде СБр. 7586 АБр. 6626, којим се траже уверења о владању и пмоввом стању неких војених обвезпика, одбор је пзјавио, да је Михаио Ристнћ доброг владања а слабог имовног стања; да су му Урош Урошевнћ приватпје и Коста Павловић неиозиати. IV. По прочитању акта старатељског судије за вар. Београд СБр. 7795 којим се тражп уверење о имовном стању Двм. Мисирлића и Никоде Ј. Думке, одбор је изјавио, да је Дпм. Мисирлић аудитор мајор доброг владања и доброг имовиог стања; да је Нпкола Ј. Думка доброг владања, средњег пмовног стања, да је грчки поданик п да пема иепокретног имања у Србпју. V. Председппк износп одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о спротном стању. По прочитању тих молби АБр. 6795, СБр. 8062, 8000, 7956, 8026, одбор је изјавпо мишлење, да се молиоцима Гојку Миловановпћу, Марвји Илпћ, и Живку Ђ. Србићу може дати тражено уверење с оримедбом, да је Србпћ под стечајем; да се суд предходно увери о пмовном стању Цвете Стојковић и Л.енке Ј. Иванишевић, иа г 1ек онда да вм взда тражено уверење. VI. На предлог одборника г. Светозара Боторића одбор је решио, да се у парку око сиоменпка иа Врачару иаместн једна чесма у коју да се спроведе вода из огштииског бунаракод сењака. VII. Одборник г. Ђорђе Ж. Нешић интерпелише председништво. зашто није до сада, спроведено манистарству грађевипа мишлоње комисије о одређпвању осе у Змајевој — Чобанској улици. Председпик је одгозорпо, да ово ипје ураћево до сада због тога, што је решење о томе тек у овој седницп оверено, и да ће се то одмах сутра дан урадити. УШ. Председник износи одбору на решење акт падзорпе водовод е комисије, којнм се нредлаже, да се око 3500 комада прстенова са веатплима разног калибра потребних за везу појединих кућа са девима уличпим повог београдског водовода, набави пз Фабрике Бона п Рајтера из Манхајма, којц нзрађује ове прсгенове Рајтеровог система, и да се за ову набавку може утрошитп до 40000 динара. По прочатању тога акта АБр. 6797 н ио усменом објашнењу председника надзорне водоводне комисије, да је Рајтеров систем ових прстенова најбољи од свију пријавл>епих система д да их Фабрика Бопа и Рајтера нз Манхајма иајбоље и најјеФтиније израђује, одбор је решио, да иадзорна водоводна компснја може набавитп од Фабрике Бона п Рајтера нз Манхајма три хнљаде нет стотпна комада прстенова са вентилима рајтеровог система, разног калибра потребних за везу појединих кућа са цевима уличним новога београдског водовода. Вредност ових ирстеиова, која ће изпети до четрдесет х љада динара, да се исплатн из накнадно одобреног кредпта од 50000 дин. за извршење вез^ појединих кућа са водоводам и набавку материјала за псту. IX. ПредседнпЕ пзнсси одбору на решење акт надзорне водоводне комисије, којим се иредлаже да се набавка водомера за београдски водовод

изврши код Фабрпке Шпанерове из Беча, под погодбама и ценама, које су назначене у понудн те Фабриче од 20. Фебруара 1892. год. По прочитању тога акта АБр. 6836, одбор је решио, да се набавка водомера за пов београдски водовод изврши код Шиаперове Фабрике из Беча под погодбама д цепама означенпм у понуди те фрбрнке од 20. Фебруара 1892. год. ј Овлашћује се председништво да може за- ' кључити уговор са поменутом Фабриком за на- ј бавку две хиљаде комада водомера разне ди- ' мензије за прво време с тим, да општнна задржава себд право на норучбану п даљих 2000 ; комада (две хиљаде комада). X. По прочптању протокола лицитације ГБр 689, држане 28. Априла 1892. год. за откопавање земље н иолагање тротоара у КоторскоЈ и Лепеннчкој улици, одбор је решао, да се овај посао уступи Стевапу Илпћу по ценама и то; За откопавање земље у Лепенпчкој п Которској улици по један динар и четрдесет и .једну четвртпну иаре дан. од кубиог метра с тим да земљу из Лепеничке улице носи у Бару Венецију а из которске па паспп, што водп на дунаву. За полагање тротоара од топчидерских плоча по један дпнар и једанајест п трп четвртине паре дпп. оа квадратног метра и за полагање тротоара од пиротских плоча но један динар и једанаест и три четвртпне наре дпн. од квад. метра. XI По прочитању протокола лицигацдја ГБр. 710 држане 30. Аирила ов. г. за грађење калдрме у Марковој улици, на којој није бпло ни једиог лпшгганта, и ио прочигању понуде Панте Манојловвћа, иредузимача ГБр. 709, одборје решио, да се^грађење калдрме у Марковој улицц уступи Панти Манојловићу по цени и то: За грађење калдрме са дотераним камењем 1 по седам дннара од квадратног метра пзаграђење калдрме са ломљеним каменом но три динара и петнаест нара од квадрагног метра. XII. Цо прочитању протокола лицитације ГБр. I 691. држане 27. Априла 1892. год. за калдрми| сање Крунске улице, на којој није бпло пи једпог I лицптанта, и по прочптању понуде Борђа Л. 1 Трпковића ГБр. 747. одбор је решно, да се гра! ђење калдрме од ломљеног камена и поЛагање ( тротоара у улицп Крунској уступк Ђорђу Л. 1 Триковићу према његовој нонуди ио цени и то: За грађење калдрме од ломљепог камена по трн динара п двадесет и пет пара од кв. метра. За полагање тротоара од ниротских плоча ио едан динар и десет пара; и за полагање тротоара од тоичидерских плоча по један динар и четрдесет и иет нара дпн. од квадр. метра. XIII. Одборник г. Свет. Боторић цредлаже, да се погодбе за грађење калдрме у нреппсу раздаду грађанима ради коптролисања радова, а нарочито онима, који рад надзправају. По саслушању овога одбор је усвојио овај предлог и нрепоручио суду да ио њему постуна. XIV. Председник пзноси одбору на решење пзвештај одборског повереништва за регулисање раскрспице улнце телеграФСке и космајске. По прочитању тог извештаја ГБр. 731. одбор је усвојио у свему мишљење комиспје с тим, да се иошље минпстарству грађевина на одобрење. XV. Председиик износи одбору на решење извештај одборског поверенпштва пзабратог у седници одборској од 5. Марта 1892. год. АБр. 4275 ради одређивања сталне цене лебу. По ирочнтању тога извештаја АБр. 6261 одбор је одлучио, да се овај нзвештај са лри-

лозима отштамна у засебзој књажицн н у новннама, како бн га одборници могли проучити па по том поднесе одбору на решење. Изјавиоје уједно благодарност новеренпцима на труду њиховом око пзрађивања овога извештаја с тим, да се доциије решава о награди ловереника, који је израдио таблице за израчунавање цена леба. Трошак око штамнања да се исплатп из партије одређене за непредвиђене трошкове. XVI. На предлог г. Саке Вељаиовнћа одборника, одбор је решио, да се цеиа хлебу новчси па двадесет и тра паре дин. по килограму па да се продаје лебац по двадесет пара у тежини од 870 грама. Ово да вредн од 6. Маја о. г. XVII Председник извештава одбор, да су г. Министар правде актом п управа вар. Београда актом АБр. 6798 препоручили општини бео1'рагској, да се у што краћем року изврше оправке и кречење апсана истражног судвје н управе вар. Београда, пошто је општина београдска дужиа, да ово о свом трошку вршп. По прочитању тих актова одбор је решоо да се оправке и кречење изврши о трошку општпне београдске, који да се нсплати из нартије буџетом одређене за непредииђене трошкове.

ИЗВЕШТАЈ ПОВЕРЕБИШТВА ЗА ОДРЕЕИВАБЕ СТАЈ1НЕ ЦЕНЕ ХЛЕБУ Одбору оаштине Београдске, Суд и одбор оншгииски, позван и овлашћен кривичним и општинсвим закоиом, да се стара о пепрекидвој и свакодневиој намирпици својих грађапа добрим лебом, стара се уједно и о томе. да се грађани сачувају од несавесне снекулације и експлоатације — одређивањем цене лебу. Ово одређивање цене гогово увек је изазивало негодовање од етране лебара, ако је одређена цена по њихову мишљењу писка, а од стране грађана, ако је она по њиховој оцепи, висока. Најновија атака лебара на ово право општине и па економне прилике грађана испољила се ту скоро у оном безобзирном поступку њином, шго су три дана узастопце кљукали грађане београдске са лебом који је био умешен од непросејаног брашна најниже каквоће. Кад се еспаФ лебарски уверио, да опшгина — и поред своје дуготрпељивости у постојећим законима има довољно моћи, да свачији силеџилук закопитим средствима сузбије, ц кад су ноједини лебари искусили посљедице свог безобзирног и противзаконог поступка, онда је тек еснаФ пошао оним путем којим је требало одмах и поћи, без употребе оних недостојних и пезаконитих репресалија, пошао је пугем молбе и представке, те је под 2-им Мартом т. г. поднео суду општипе београдске акт, са алтерпативним захтевом, да се једном или дозволи слободва мешња, или да се иачел но утврди постунак при одређивању цене хлебу, узимајући при том за осповицу, цене просејаног пшеничног брашна, у ком случају траже, да се ово постави као норма при одређивању цене: