Београдске општинске новине

ГОДИНА X. „Цена једном килограму хлеба од просејаног пшеничног брашна износи увек једну пару динарску ниже од свакидашње цене брашна, тако, да ако је 100 К ла просејаног пшеничног брашна 20 дин. онда да дена 1 к ле леба од истог брашна буде 19 п. д." Овај свој захтев еснаФ мотивише у молби изложеним рачупом, који је на жалосг у овако озбиљној ствари — погрешан. На случај, да се овај захтев еснаФа не усвоји, онда моли, да одбор за неко време дозволи слободну мешњу, па према стеченом искуству иек врати опет таксу, ако нађе, да учињени покушај није користаи по грађанство. Погписаго повереништво — одлуком одборском од 7-ог Мар:а -г. г. АБр. 4255, одређено — да питање о одређиваљу сталног неког поступка при утврђивању цена хлебу проучи, као и питање о слободној мешњи с правом, да општина одређује максимум цене, приступило је одмах послу, састало се у неколико седница, па је ово питање потанко претресало и проучило, и том приливом дошло је до следећих резултата: 1., да опшгински Суд и одбор по ЕснаФској уредби од 14-ог Августа 1847.а нарочито по одредбама §-а 1-ог и 92-ог (натпис трећи, глава прва) који су досад неизмењени остали (а измењени су или замењени у току доба. §§. 73. 76. 81. 84. 113. 114, тачка 16 §-а 116. тачк 1. 2. 3. 4 и 6 §. 122. и 123 као и додатак о еснафским кривицама и казпама, које су регулисане §-ом 373-им крив. закона, види зборник 5. стр. 2. и зборн. 7. стр. 42.) нема права укидати еснаФ решењем, пошто 110 одељку II ом тач. 6. §. 92. постоји еспа® лебарски за пекаре, симиџије или Фурунџије; он дакле постоји на основу закона, и мора ностојати све доиде, док је у важпости и сили еснаФска уредба, или док се опа другим каквим законом о радњама не измени или не замени. 2., да ли се пак мимо постојеће еснаФске уредбе и еснаФа лебарског може декретирати слободња мешња леба, то је питање, о коме ни наши компетентни нравници и полицијски чиновоици н *1су на чисто. Ако је одбор намеран да дискутује о овом нитању, повереништво држи, да би оужно било ову ствар претходно расправити са начелног и правног гледишта са Госп. Министром народне привреде, а лебаре позвати, да овај свој нредлог тачно Формулишу, јер повереништво мисли, да они питање о слободној мешњи једнострано и паопако сватају. Према изложеном стојећи на основи, да се слободна мешња пе може чак ни као покушај у споразуму и с пристанком еснаФа лебарског дозволити, повереништво прелази на оцену предложеие основе о утврђењу сталног коеФицијента при одређивању цена хлебу. Цене брашна, које се одбору стављају на расположење, не само да се између

_ — 215 себе знатно разликују, но оне у опште пеодговарају оним ценама, по којима се брашпо лебарима продаје С тога је повереништво било принуђено, да пође путем изналажења цепе брашна, по цени жита и производним трошковима, па је према изјави надлежних лица саставило овај прорачун: Акоје пијачнацена житу н. пр. 19 дин. а произвдпи трошкови износе, и то: За млевење — — — 1*60 дин. Под. до млина и натраг —'40 „ Ажија на монети —"45 „ 7°| 0 Фира (отнадак) 1 *33 , Самсарина — — — —'10 „ 4°јо тртов. провизијон —*76 „ Укупни трошкови 4-34 „ онда у несејано брашно претворених 100 кгр. жита коштају 23 34 п. д. Кпд се одбије 25 кгр. на мекиње по 8 п. д. 2*— « „ онда 75 кгр. чиста просејана брашна коштају 21.34 п. д. или 100 кгр. 28'45 динара. На овој основи — за коју се може рећи да је и сувише либерална — израчунате су цене брашна из цене жита, почев од 10 динара, и пењући цене са 0'5 динара све до 25 динара продајне цене жита, и оне су изложепе у таблици, која је под •|. приложена — по овој таблици —■ нризнајући Фурунџијама, који купују жито и за свој рачун прерађају у брашно 7°ј 0 Фире, према 3 — 4 у држ. магацинима и 4°| 0 трг. провизвјона на ризик куповине — цене у сопственој режији произведеног брашна изравпате су са ценама брашнарских трговаца и млинова, и оне по увреењу компе тентних лица у повереништву, одговарају са врло малом разликом ценама велиаих млинова и брашнарских радња, и тиме је стечена подједнака основа прорачуна за све лебаре без разлике, како за оне, који жито Е У П УЈУ и за св °ј рачуп у брашпо претварају, тако и за опе, који брашно од млинара и вел. брашнарских трговаца купују. Корист је при овој манипулацији евидептно код опих првих, јер норед 3 — 4°| 0 на Фири, имају добити и на куповини жита 4°| 0 трг. провизијона, што ови последњи немају, јер то млинови за се узимаЈу. Да би према израчунатим ценама брашна изнашло и цену коштања леба, поверенпштво је за тим узев нросечну дневну производњу леба 300 кгр. за сваку фуруну, узев даље у обзир, да, се из 100 кгр. брашна добија 136 кила доброг и печеног леба (и ако се у државним пекарницама свију војсака тражи и добија 141 120 кгр. леба без обзира на начин мешње) поверенишгво је примило изложену цифру, коју и Фурупџије признају, и онда за 300 кгр. леба треба 220 кгр. просејаног брашна, које по горњем прорачуну коштају 62-60 дип. Кад се овоме дода производни трошак и то:

БРОЈ 20 За дрва — — — — 4 50 дин. За момке ајлук и храна 6'— „ За кирију — — —- 3— , За со — — — — '60 „ За осветлење — — *60 „ Што чини свега 14'70 дин. онда 300 кгр. готовог израђеног доброг леба коштају 77.30 дин. или кила 25 - 76 п. д. или округлс 26 п. динарских. Према овом прорачуну, где су сви производни трошкови — по признању самих Фурунџија — узети приличпо високо, где се фурунџији на куповнну хране већ даје 4°| 0 трг. провизијона, да би се изравнале прорачунате цене са куповном цепом брашна код оних лнбара, који не купују пшеницу и о свом је трошку прерађују, већ који од млинара купуЈу готово брашно, излази, да је ради утврђења сталпе цифре нужно да се основној и просечпој цени 100 кгрпшенице дода 7 динара производне цене и радних трогакова, па да се добије цепајготовог леба за 1 килограм у дин. парама. — На пр. цена житу 19 -(-7—26 п. д. килограм хлеба. Ради провере овог коеФицијента повереништво Ј 'е на десној половина таблице под .|* из уложеног капптала и производних трошкова израчунало коштање добивених 300 кл. леба, па према томе и цену 1 кл. па је нашло, да се по горњем рачуну и коеФицијенту = 7. цене леба поклапају до 13-50 цене жита. Одатле са малим варијацијама час се пењу час спуштају, да се код цене од 25 дин. изравнају. Из овог упоређења и из целе ове таблице излази, да би овај предложени коеФицијенат био куд и камо правичнија оспова за одређивање цене лебу из цене жита, но из цене просејаног брашна — но захтеву лебара, — обарајући цену лебу за једпу нару испод цене просејаног брашна. Узев њихов иример за доказ, кад је жито 19 динара цена просејаном брашну износи по габели 28 34 динара, цепа лебу требала би тада да по њихову захтеву буде 27'34 п. д. а њих по овако високим производним ценама стаје 25 - 68 п. д. који продавајући по захтеву паром ниже иснод цене брашна, имали бн и по овом прорачуну нето добити 4'98 дин. Повереништво је дакле баш на основу овог прорачуна и табеле дошло до уверења да се захтев лебара не може усвојити, нити се може дозволити, да цена лебу буде са једном паром нижа од свагдашње цене просејаног брашна, јер би тада при цени жита од 25 дииара и произведеаом брагаиу од 36'30 дин.,':била цеиа лебу по њиховом захтеву 35-30 п, д. када би бруто добит била 26-04 а нето премасупониранимпроизводним трошковима у 14.70 дин. била би равно 11-34 динара. Овака добит поред тако сигурног рада, с погледом на незнатан уложени капитал, може се рећи да је огромна. С тога је повереништво израдидо другу таблицу, коју под 2 .Ц- ирилаже, у којој је