Београдске општинске новине

_ ВРОЈ 20. на левој страни изложено дословно све оно, што и у првој, у погледу трошкова око нроизводње бранша, а на десној према појединим денама жита. уложенн капитад у 220 кд. брашна дневне потрошње, затим добивенз суме од продатог леба са бруто добиги, кад се леб продаје по цени брагана, са 1. 2, 3 и 4 наре ниже исиод цене нросејаиог брашна. Ова је таблица веома поучна, и заслужује озбиљне пажње и студије одборове. Кад би се захтев лебара могао усвојити, онда би њихова дневна бруто добит према разним ценама жита и израчунатим ценама брашеа варирала од 13*12 до 26*04 дин. Већ сама та околност, да добиг са пењањем цена ропидно скаче, налаже да се захтев лебара не може усвојити, а с погледом на величину дневне добити таблица сама показује пут и начин, како ће се доћи до правичног решења, те да и лебари имају на уложени капатал и труд пристојну зараду, а да и потрошачи, поред скупоће жита, па дакле и леба, пе сносе тако грдан терет од добити лебара. Тешкоћа решења овог питања лежи у аасолутној немогућности изналаска иравих трошкова при производњи леба. По табели I. повереништво је иримило иоказане му производне трошкове у 14'70 дин. Но они су сувише високо узети, јер по признању искренијих Фурунџија може се и пајвећа фуруна комотно издржавати са 12 динара дневног расхода. Да је и ова циФра већа, н да су производни трошкови мањи, повереништво је уверено, а увериће се и одбор из саме ттблице прорачуна о производним трошковима, и упоредним ценама произве деиог леба и нето добити. На име при ниским цанама жита (до 12 динара) Фурунџије би имали штете баш и у оном случају, кад би им се дозвлило продавање леба, по цени брашна, а не паром испод ње, као што они у својој молби траже, а да лебари знају свој рачун, да они ни у том случају немају штете, и да производни трошкови не могу бити и нису онолики, за колике их је примило иовереништво у прорачуну, ово је јасан доказ. С тога је новеренишгво пут тражења чисте добити напустило, па је прихватило пут одређивања бруто добити, и она је изложена у таблици II. Идући овим путем поверепиштво држидаје16 дин. диевне бруто , добити на уложени незнатан капитал и рад довољан за ма коју врсту раденика, па са њим треба и лебари да су задовољни. Ако и одбор ово усвоји, онда је из таблице II. лако утврдити цене лебу, без да она подлежи доцпијим променама. Полазећи са те основе, таблица нам показује, да цена лебу треба да је до 15*50 дин. цене жита равна цени просејаног брашна. Од 13 до 15 динара са паром ниже од 15 - 50 до 18 са. 2. — од 18 50 до 21 са 3. од 21-50 до 24 са 4, од 24*50 па даље са 5 пара ниже испод цене просејаног брашна.

— 216 Узимајући само крајње вредпости, и упоређујући ио овом захгеву продајне цене леба према израчунатим ценама просејаног брашна излази, да од 10—12*50 житној цени треба дати 6 5 да добијемо и одговарајућу цену брашна и цродајпу цену хлеба, од 13 до 15 динара 6*5, од 15*50 до 18 дигара. 6, од 24*50 па на даље 6и т. д. Са 6 додатка имају лебари 20°| 0 а са 7, 24*60°/,, бруто добити при свима' ценама без разлике. Из овог прорачуна увериће се и одбор и заинтересовапи лебари, да је повереништво, задахнуто правдољубљем, изнело ове цифре иа тапет, у жељи и нади, да се ле барско питање једиом за свагда скине са дневнога реда, за Београд да служи као норма, а за остале веће општине у Србији за глед, да и оне овај практичии начип одређивања цене хлебу усвоје, и на ирестоницу се угледају. Из ирорачува ће сеуверити, да се коеФицијент може одређивати или према цени жита, додавајући ка истој известап број (6—7) па име ироизводних трошкова, када се из цене жига -|- коеФицијент добија цена 1 кила леба у парама, или по израчунатој цепи брашна, обаљујући цене хлебу са 1, 2, 3, 4 и 5 пара испод цене просејаног брашна, а ири разиим ценама жита. Правилно ће бити и једно и друго, јер се и при једном и другом начину добијају скоро подједнаке вредиости. Иовереништво је на завршетку својнх студија, узело у претрес, и то питање, да ли је практичније мењати цене хлебу нри разним ценама жита, или је боље утврдити једну новчану јединицу, па да се према истој мења тежина, па је нашло, да је ово последње практичније, и то тако, да се до извесних цена жита на пр. 18 дин. одреди да је јединачна цена лебу 20 и. д. од 18 до 25 дин. 25 и. д. а преко тога 30 и. д. Из табеле, која је под 3.|* приложена, и која је састављена за све цене леба из цена брашна, обаљујући цене лебу за х | 2 паре видеће одбор, да ли је ова замисао, правтичнија, или не. Према изложеном саставило је повереништво на завршетку једну општу прегледну карту, где су стављени само резултаги, и она, ако се овај предлог у начелу прими, могла би се од стране књиговодства проверити, да нема где рачунске грешке, — а затим у листове одштампати, на грађанству и Фурунџијама на употребу даги. Но ово комисијско извешће не би потпуно било, кад неби садржавало и конкретне предлоге, зато је повереништву част преддожити : 1., Да се цена лебу одређује на основу добивених рачунских дата према просечној пијачној цени жита, и то тако да се цени 100 килограма жита додаХкао сталан просечан коеФицијенат, тим начипом добивепа циФра да буде цена 1 кгр. леба у парама. 2., По габлици узрачуната цена мењаће се према добивеној просечној цепи жита сваких 15 дана, ово да извршује суд објавом. — Како је према овом основа прора-

ГОДИНЛ X. чуну цена жита, то да се најстрожије пази на тачне белешке на кантару, који ће дневно подносити рапорте о свима ценама председништву а оно ће предавати књиговодству, ради израчунавања просечне цене житу. На завршетку овог свог извешћа пека се дозволи новереништву, да га са малом мотивацијом ноднесе одбору на решење. Интерес општине а и грађана захтева, да се лебарско питање, ако пе за свагда, а оно за извесан низ годииа скине са дневнога реда. А како је овим прорачуном и предлогом вођен озбиљан и иравичан рачун и о интересима лебара као ироизвођача, повереииштво се нада, да и опи из добро схваћених сопствених интереса — и ако можда с пеким пеповерењем у прво доба као сваку новину — треба да нрихвате оберучке. Онда би се са одбора скинула једна и ако замашна, али по својим последицама веома одијозна ствар, јер тада одбор не би дангубио у бескорисним дебатама нриликом мењања цена, и избегле би се зађевице и прекори, који често на штету угледа надају У одбору. Ствар је одборова, да све ово узме у оцену, и да нрема томе допесе своју одлуку. Но на случај, да одбор овај прорачун и на њему основани предлог повереништва не усвоји, па буде више наклоњен увађању слободне мешње — ако томе не буду стајале на путу законске сметње — ми смо слободни навести неколике тешкоће, које ће ири оваквом ноступку насигурно повисити цену леба, а никако обали1и, уздајући се у благодетно дејство међусобне слободне утакмице. — Нехотећи лебаре ни као грађане ни као цроизвођаче сумњичити и вређати повереништво из прошлости, како даље тако и најближе, ипак слободно је да сумња у резултате. Имали смо ту скоро прилике, да Једемо мекиње као резултаг еолидарности чланова лебарског еснаФа. Са оваком персиективом поверевинхтво се не би усудило на експерименат. Но не само искуство и бојазан треба да су у овој прилици меродавни, но и стварне економске прилике. Ко се боји врабаца, он нек не сије проју. Али иитање је, да ли су београђапи у опште спремни, да евентуални штрајк и злоупотребе могу паралисати. Поверенишгво вели, да не могу. Београд троши дневно око 45 — 50 хиљ. кила леба. ИзузимаЈући падилулце и ваљда неколико домаћинских кућа, није ни једна кућа ни Фамилија у Београду снремна и у стању, домаћом цроизводљом подмирити потребу хлеба за своје душе, једно с тога, што је ова грана домаће производње баш због фуруна угинула, друго што нема ни згоде ни спреме за то, и шгоје цена гориву, па према томе и производња леба у маломе, веома скупа. На основу свега овога поверенишгво налази, да би цена лебу при слободноЈ мешњи, за време експераментисања — које лебари предлажу била куд и камо већа но шго је одбор но праву и правди одре-