Београдске општинске новине

ГОДИНА X.

до 15. Јуна ове год. закључно биле су ове и то :

Јуна

15 25 дин.

15 35 „

14 55 „

15-20 „

15 20 „

>»

15 05 „

1510 „

1 9

1510 „

1 *

14'75 „

10.

14-90 „

11.

14-95 .,

12.

15— „

13.

14-90 „

14.

* '

14-90 ,

15.

14-35 „

Кад

се из

ових средњих цена израчуна

средња цена за свих петнајест дана, излази, да је жито просечно коштало за првих петнајест дана месеца Јуна 15 диеара. Према поменутом одборском решзњу овој средњој цени жита додат је број седам, теје добијена цена лебу по килограму, која износи двадесет и две наре дин. На основу овога рачуна суд ошптине вар. Београда решчо је, да у другој половини месаца Јуна буде цена лебу 22 п.д. од килограма, а да се по вароши продаје леб по двадесет п. дин. у тежини од 910 грама.

ИЗВЕШТ АЈ о кодичини воде која је потрошена на чесмама у Веограду од 16 Маја до 1. Јуна 1392. г.

] Тек. број

ВОДА ИЗ

Рад дневно сати

Количиаа воде за 1-5 дана у литрима

Примедба

Општ. бунара

915 м.

1,598.400

Вар. извора

24 сат.

3,243.130

Вулб. пзвора|

24 сат.

971.610

Свега за 15 дапа литара 5,813.140

ника јер је он тај, коме Скендербег има највише да захвали за толики глас у целом свету, али у исто време и тај па кога се истинига историја има најваше да потужи. Напред споменусмо, да до данас има преко сто педесет историјских дела. која мап>е или више сва специјално и систематски причају радњу и живот Скепдербегов. Али проучимо ли их сва, изненадићемо се, кад опазимо, да их је велика већина или прост превод дела Барлецијева нли проста компилација његова. Ну, да пустимо чувеног историка немачвог Цинкајзена, да нам он окарактерише ту чудну литерарну појаву : „ХасН аи1теЉагаег \ 7 ег«'1 ешћип^— вели он — <1ег гаШгехсћеп ЗсћгШеп ГЉег с1а8 ЕеБеп шк! сИе СгебсМсћ^е 8сап(1ег1»е^'8, кбтт! тап ат Епс1е с1осћ с!агаиГ гигиск, с1ав8 Ма1-1п. Ваг1е1:. 8. с. уег§1хсћеп тк <1еп АпЛеикгп^еп ће1 <1еп ВубапИпет, 1ек1ег Јт тег сНе НаирЦиеПе 1иг сИевеи ТћеП <1ег обташвсћеи Сгевсћ1сћ!е 1)1еЉ1;, \уе1сће т11; дговзег Уотсћ! ћеииМ 8е1п \ у Ш ."*) Међугим Барлеције је мало поуздап и мало веран писац. Ми *) 2 1 и к е 1 8 е п Ј. Ж11 с ћ , 6е8оћ1сћ1:е Дев озташезсћп Ее1сће8 111 Епгора, Натћиг^, I. стр. 770. Гл. Р ■кгбуИс, Езва! е<;с. 4.

_ - 263 В&НРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр . велешкАМА) држан. 1. Јуна 1892 год.

Председник. Отварам седницу и молим да чујете прогокол прошастог састанка (секретар прочита. Прима се). Коста Б. МајајловиЂ. Пиварска улица закрчена је трогоарским илочама и могло би се у њој радити, али се предузимач жали да још нема линије. Молим да се нареди г. Смедеревцу да линију одма да да посао не сгоји. Председник. Учиниће се шго се пре може. А. ОдавиЂ. Предузимач израде калдрме у једренској улици, ради тамо виши Форме ради а улица Је цела нрекопана и треба да се час пре доврши тим пре, што је то спона између теразија и саве и од јаког је саобраћаја. Мислим да треба приморати предузимача на живљи рад. Председник. Могу рећи да су рабаџије општинске имале прилично посла док су дигле онај стари камен из те улице и док је чесма у њој разрушена и однесен материјал. Сад држим да нема сметњи за рад осем ако још нема препрека са сгране грађана, који желе да подзиђују своје куће, чиме спречавају предузимача ураду. Но гледаћу да. се и то све отвлони и посао живо настави. Сад, молим вас да чујете протокол држане лицитације за грађење калдрме у оном малом некалдрмисаном делићу испред управе вар. Београда код месарница (секретар чита). (Чује се: хоћемо да се обухвати и оно испред парка и оно пред зградом ватрогасаца!) Мислите ли сви тако ? (сви) И учиниће се. А одобрава се лигација? (одобрава). Пре прелаза на даљи рад, јављам вам ћемо имати у самом тексту досга прилике да се о томе уверимо, али, по што има ствари које тамо не ћемо наводити, потребно је да и овде кажемо неколико речи о времену и начину његова рада. Марипо Барлеције родио се у Скадру око иоловине XV. столећа. Био је дакле савременик Скендербегов. Али дела овога и живот његов он неје описао као очевидац, већ по ономе што је чуо од разних људи, који су са Скендербегом војевали. Кад је први пут изишло његово дело пе зна се тачпо, али се мисли, да је то било год. ј 1606., дакле на једно четрдесет година по' сле Скендербегове смрти*). Ако промислимо добро о томе што смо казали, онда би пам већ и само то било довољно, да помислимо, како у Берлецијеву делу не може бити све 1 злато, шта више, да ни сам костур његов не може бити без мане. А кад погледамо дубље у њ онда тек видимо, да нам мишљење неје било ни мало погрешно. Али друкчије неје ни могло бити. Узроци су јасни. Ако узмемо, да је дело Барлецијево изишло нрви пут доиста год. 1506., то је онда оно писапо на неких шездесет *) Мијатовић Ч., Глас XXII. стр. 20.; Ре^гоV 1 1 с Сг., Е88а1, стр. 14.

БРОЈ 26. да је г. Селесковић шеФ инж. одељења примио дужпост (добро). Друго имам да вам саопштим да цена хлеба за 15 први дана мес. Ј.уна остаје по досадањем пошго је просечна цена жигу била иста која и до сад (прима се к зпању). А. Одавић Као шго вам је познаго, онај извештај о цени хлебу није обухватио и случајеве кад је цена житу у разломцима на прилику 15,16 дин. или 15,49 дин. итд. Ја мислим да можеио ово тако да удесимо: да, чим пређе преко ноле, да се даје цело, а ®али ли што испод, онда да се то и нерачуна но да отпадне; по томе: ако би била цена житу (15,49, леб би се продавао по 22 паре, а ако би била 15,51 и више, онда по 23. Ако се с тим слажеге, онда ово треба да се и утврди као сгална одлука (слажемо се) Председник. Пристајзте ли да се тако ради ! (пристајемо). Гавра БркиЂ. Рад у улици Фишегџиској отпочег је. али видим да предузимач употребљава и стари дигнуги камен и неке љуске које не одговарају условима. Ја бих молио да инжињер г. Селесковић изађе тамо и види : да ли онај камен одговара условима и што не ваља да се одбаци. Председник. Господин Селесковић тек је дошао на дужност и још није инФормисан о свему али ја ћу да вам објасним сгвар. Камен онај тамо донесен је раније у улицу Фишекџиску. Он је општински и из општинског мајдана њега предузимач, у колико је камен упетребљив, може употребити за рад по постојећим условима. А онај плавичасти камен, то је његов и он се може ценити да ли је добар или не, а опај је општински и довучен је тамо раније. Гавра Бркиђ. Ја сам хтео да се види : да ли је онај општински камен довољно крупан за калдрму и да ли има прописану ширипу и дебљину па што нема, то нека година после првих Скендербегових дела, али, као што и напред споменусмо, ни последња његова дела песу у то време била свежа, јер их је расгављало време од читавих четрдесет година. Кад сад узмемо у рачун, шта машта народна може учинити и за много краће време, а к томе још и го, да Барлеције јамачно неје црпао грађу све од људи, којима би се могло ноклонити потпуно по верење, онда нам тек бивајасно, колико се неистина и измишљотипа могло увући удело његово. Ну као да је Барлецијеву исгорију о Скендербегу још један црв подгризао. Барлеције је истина био свештеник и, како изгледа, човек веома учеван, али као да мује баш оно што је најсвегије — истина, ма 10 било на срцу. Истина, бацивши се с мислима у оно време, кад је он то дело писао, ми бисмо га можда у неколико могли и оправдати, али опет пред данашњим судом науке, и то оправдање мора нотпуно насти. Барлеције је био католички свештеник а живео је у веку, кад црква беше у највећој опаспости од некрста. У таким незгодним приликама по хришћанство, њему, свештенику, не могаше ништа бити прече, него сву пажњу да обрати на то, да верне челичи у истрајности и верности пре-