Београдске општинске новине

БРОЈ 28

Г04- х.

М8ЛА.ЧИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ ДЕНА ЗА СРБИЈУ: на годиву 6 дин па пода године за стране земље иа го.ишу . . .

3 дин. 9 дип.

Неде^ва 5. Ју<ла 1892.

* I

Дена је огласима 6 дин. пара од врсте Претплату ваља слати унутнидом на. оиштипски суд а све коресподендије па уродпнка РУКОПИСИ НЕ ВРАИАЈУ СЕ Неплаћена писма не прпмају се

СВЕЧАНО ОСВЕЂЕБЕ Н ОТВАРЛЊЕ В0Д0В0Д1 Још пре Петров-дана приметиле су се припреме око кнез Мидошева сиоменика на Теразијама у смеру, да свечаност испадне што сјајнија онога дана, када Београд, српска престонида, добија довољно здраве, бистре и хладне воде. Општина је наредила, да се подигиу нарочите трибуне, око споменика, кнеза Милоша, од којих једна главна и средишна, две крилне и споредне и пред њима сто и за представнике нашега јавнога мнења, штампе. На Пегров дан у одређено своје време одслужепа је служба божија у саборној цркви. После службе божије по нарочитом распореду у 11. часова дошло је његов,о Високопреосвештенство Архиепископ београдски Мигрополит Србије Михаило, Краљевски Намесник г Ј. Ристић, и министар председник г. Паши11, г. г. министри Св. Милосакљевић, Илија Душманић, Андра Николић Мика Ђорђевић и Дим. Ђурић, г. епископ Никанор, више државних саветника и знатаи број осталих виших достојанственика. Сви су они били на нарочито подигнутој средишној трибини На трибини која је била у средини обред освећења је извршио тачно у 11. часова је Његово Преосвештенство Митрополит Михаило. На трибини десно од ове била је подигнута говорница, с које је председник београдске општине г. Милов. Р. Маринковић у прису ству високодостојанственика, чланова суда, кметовских помоћника, одборника садашњих, као и ранијих година, и необично много сакупљених грађана београдских поздравио присутне г. г. достојанствепике, и грађане нашега града лепом, складном и језгровитом беседом која гласи : „Преосвећени владико, Господине Намесниче, Поштована господо! Међу прве потребе за одржање живота човекова броји се вода. Нема живота где нема воде. Да је то истина потврђује како садашњост тако и прошлост човекова. Има трагова и код најстаријих народа како су своје насеобине снабдевали водом на два начина: копањем општнх, заједничких бунара или довођењем извора с веће даљине. Тешкоће, које су пратиле често старе народе око набавке довољно воде, учиниле су, без сумње, те је вода добила религиозну важносг готово код свих народа. Што је напредовао више човек, дакле, што се развијао његов живог више, развијала се и потреба за водом тако, да је у времену највеће културе старог света, употреба воде по градовнма, цењена по остацима грађевина за воду, далеко више разгранатија но што је данас у ма којем јевропском граду. Римљани, који су се највише бринули да снабдеју своје градове водом, нису се устезали да доводе воду са 20 и више часова даљине. Један део београдског досадашњег водовода, по свим знацима, римскога је порекла. Стари Рим, који је имао на 350.000 становника, доводио је воду са девет разних страна. Дужина свих водовода износила је око 450 километара, а сви скупа давали су по 2700 литара воде дневно на сваког становника. У унутрашњости градској било је око 1350 чесама, близу 600 водоскока, 860 јавних купатила, и т. д. Данас ниједан град, ни у Јевропи ни у Америци није достигао у том погледу стари Рим. Водоводи су код Римљана били државни, а не општински, као што су сада.

Са опадањем старе кулгуре опадали су и водоводи. Средњи век више их је разоравао него подизао. Тек почетком овога века, који је корачао гигантским корацима у култури, истакнути су водоводи међу прве потребе данашњих градова. — Кућевни бунари, где их је било, обично су се загадили временом тако, да је упогреба воде из њих била немогућна или је убитачна по здравље. Извори пак, који су се налазили у близини градова, већином нису давали довољно воде, те с тога и видимо, нарочито у другој половини овога века, да већипа градова, како у Јевропи тако и у Америци, приступа грађењу нових водовода, и, по 10, 20, и више часова хода. Париз ради на томе да доведе воду са 80 часова даљине. У погледу водовода ево се данас, између других јевропских градова, убраја и наш Београд. Београд, кога су — како историци веле — још Келти засновали, и кога су многи народи освајали, био је од постанка свога знатна насеобина и важна тачка, пе само с војничког већ и с трговачког гледишта. Трагови, на које налазимо, како ван града тако и у самом граду, казују нам — како нспитиваоци говоре — да је Београд морао имати још од свога почетка нарочите водоводе, који су му доводили изворну или подземну воду са 6 до 7 километ. даљине, и ако га готово са свим опкољавају две тако моћне реке : Сава и Дунав. Један део тих старих водовода, кога су Римљани, а доцније и Турци, обнављали, — доводио је а и данас нам доводи воду са истих извора. Ну, од 1867 године, када су Турци из тврђава српских истерани, Београд се почео нагло развијати а и становништво му је стало нагло прирашћивати. То је учинило те је оскудица за водом била све већа и већа из године у годину. Већ првих година, по одласку Турака, аредставништво Београда предузимало је кораке да се појачају извори београдског водовода, и, да се поправе неки запуштени делови водовода. Од тога доба па све до данас може се рећи, питање о водоводу и снабдевању Београда са довољно воде није никако ни скидано с дневних послова. Све општинске управе, које су се измењале за последњих 25 година у Београду, радиле су на том питању неко више неко мање. Али честе промене општинских управа с јед не стране а оскудица новчана за тако велико предузеће с друге стране — учинили су те сви ти послови вису свршени систематски, једнобразно и по једном утврђеном плану, већ су почињати изнова чим дође нова управа. Тек од 1884 године а нарочито од 1888 године дат је бољи правац том раду а и утврђена је основа, како да се подмири не само водовод него и друге општинске потребе. Данашња је светковина резултат тих радова. Од 1884 године па до половине 1888 године а подпредседницима општинским . Др. Вл. Ђорђевићем, Михаилом Богићевићем, Светомиром Николајевићем и Живком Карабиберовићем — вршени су претходни радови око истраживања изворне и подземне воде у најближој околини Београда. Ти радови требади су да послуже као основа за решење питања одакле и на који начин да се Београд снабде водом. Ну, ти радови нису били још ни довршени а управа општинска била је, тако рећи, претрпана разним понудама — да се Београд