Београдске општинске новине

БРОЈ 28 218 спабде Савском водом и да се издавање воде даде приватнима у : повластицу. Жудња, да се питање о водоводу скине једном с дневиог реда, јер оскудица у води постајаше све осетнија, у мадо ге пије навела општипсво представништво да се поведе за тим понудама и водовод изда у повластицу. Захваљујући комисији, која је имала коначпо да реши то пигање и која је састављена била из 25 чланова (господа : Сима Лозанић, Ђорђе Ж. Ђорђевић, Манојло Клидис. Михаило Крстић, Димитрије Стојаиовић, Влада Марковић, Свет. Ивачковић, Др. Ђока Димитријевић Коста Петровић. Др. Л.аза Пачу, Анга Алексић, Марво Стојановић, Михаило Павловић, Милап Павловић, Фердинандо Розелт, Мнлан Бранковић, Миша Марковић, Јово Крсмановић, Љубомир Клерић, Др. Марко Леко, Пера Велимировић, Миша Михаиловић, Едија Були, Никола Ђорђевић и Др. Мих. В. Вујић). Понуде пису успеле јер комисија је подиела 11. Јуна 1888. годпне извештај и казала да се одбију све понуде и да се не подмирује путем повластице ни грађење водовода ни друге општинске потребе. Тадашње општинско представништво није донело никакво деФинитизно решење поводом овога извештаја, и питаље је стајало отворено до Маја 1888 г. када су почеле стизати пове понуде за грађење водовода. 12. Маја 1888. председник општински г. Карабиберовић сазвао је конФерепцију од 14 одборника, међу којима је било техничара, Финансиста, правника и трговаца ради дефинитивног питања о водоводу. Та конФеренција иоверила је решење тога питања комисији састављеној од ових чланова . г. г. М. Јосимовића као председника, Николе И. Стаиенковића. Косте Главинића, Светозара Зорића, Др. Л.азе Пачуа, Др. Марка Лека и Анте Алексића. Комисија је имала пре свега задатак: да даде мишљење о подесним попудама, за тим шта опшгипа да предузме и на који начип да изведе па чисто питање о водоводу, те да се једном може приступити и његовом извршењу. Извештајем својим од 26. Маја 1888. године комисија је предложила, да се одбију све поднесене понуде, да се избегава у пачелу давање водовода у повластицу илп монопол, да се продужи истраживање воде у околини Београда, да се то истраживање повери г. Оскару Смрекеру, инжењеру из Мапхајма, као стручњаку за те послове ; за тим да се, на основу постигнутих ресултата, састави програм за израду пројекта и тек онда приступи самом иавршењу пошто се осигурају за то извршење нужне суме новаца. У седници својој од 2. Јуна 1888. г. одбор је општипски усвојио у свему те предлоге, и овластио исту комисију да доврши са г. Смрекером истраживање воде у околини Београда. Пошто се хидролошким испитивањем околине Београда у даљини од 20 киломегара није могла добити изворна вода у оноликој количини, колико је нотребно за садашњи Београд. покушало се да се нађе подземна вода. У том погледу највише изгледа на успех давала је равница макишка између села: Остружнице, Жељезника и Жаркова, и то, у околини извора познатих под именом „Беле воде" сниже Жаркова. Испитивањима, која су предузета у тој равници утврђено је, да се између непробојних слојевауме, налазе са свим моћни нешчани и шљунчани слојеви, који су исиуњени водом. Даље је потврђено да та вода има пад од Жељезника и Жаркова ка Чукарици и Сави а за тим да иста вода долази из даљине, јер је местимице искакала и над површипом земље из оних цеви, које су спуштане ради испитивања, у дубљину од 20 и више метара. — Самим пак геолошким склопом, као и на основу температуре и хемиске анализе, утврђено је да нема никакве везе између спољашње воде у равпици макишкој и нађене подземне воде. Црпљењем воде, из једног нарочито за то саграђепог бунара, утврђено је, да је нађени подземпи ток воде толико јак, да може са потпуном сигурношћу дати потребну количину воде за Београд са обзиром и на доцније умножење становништва градског. Апализама воде, које су извршили наши хемичари господа: Др. Марко Л.еко и Бранко Апонић, а за њима апализама вршеиим у заводу за испитивање животних средстава у Минхену иМанхајму; даље бактеролошком апализом Др. Милана Јовановића — Батута

ГОДИНА X и мишљењем чувепога хигненичара Др Макса ПетенхоФера, потврђена је и доброта воде у погледу њезине употребе за пиће и друге намирнице. 18. Јула 1889. године одбор је општински решио да се доведе у Београд нодземна вода из макишке равнице, и поверио је израду пројекта за водовод г. Оскару Смрекеру. У седници одбора општинског од 20. Марта 1890. године под иредседништвом г. Николе Пашпћа решепо је : да се приетупи п самом извршењу водовода, руковођење да се повери г. Оскару Смрекеру, и надзор над целим радом поверио је нарочитој комисији, коју још и данас састављају господа: Никола И. Стаменковић, Коста Главинић, Тоша Селесковић и Живко Милосављевић Пошто је 3. Јуна исте годнне збор грађана решио и пигање о набавци нотребних новчаних средстава, то су 15. Јуна одпочете припреме за грађење новог водовода, а у исто доба и приступило се реконструкцији постојећега водовода. По томе, господо, захваљујући у првом реду Београђапима што су одобрили новчана средства за водовод. Захваљујући искреном иотпомагању свих меродавних чинилаца, а иоглавиго захваљујући уввђавности истрајности и доследпом раду општинскога одбора ; захваљујући и иеуморном труду оних лица, којима је извршење и надзор над овим великим предузећем поверено, — Београд има данас довршен пов водовод. Нови водовод даваће Београђапима сваки дан преко три (3) милиуна литара воде, а то је таман сто пута више но шго му је давао досадашњи стари водовод. Господо, Сретаи сам, што ми је у део пало да се под мојим иредседништвом слави дапас довршење овако великога и но Београд зиачајпога предузећа, и захваљујући свима опима, који су ма чим ирипомогли довршењу овога предузе^а, — објављујем Београђанима да се огвара, од данас нов београдски водовод и да се иредаје јавној употреби. Предаје се јавној служби данас, на Петров-дан 1892. г. од рођења Христова а за владе малолетнога Краља Српског Алексаидра I. па дајући израза нашој радости за извршен овај рад, молим вас да узвикнемо : Живео Краљ Алексапдар I. ! Кад је председник довршио своју беседу с ускликом: живио '! Њ. В. Краљ Александер I, под чијом је владом довршено ово велако дело за српску престоницу, заорило се громко: „живео Краљ*. По завршегку беседе, пушген Је на дани председников знак, млаз из водоскока, који је герао у висину од неколико метара. У исто време интонирала је војна музика Краљеву химну. Певачка дружина „Стаиковић" одпевала је „Тебе Бога хвалим". После тога је послужен водом новога водовода први Краљевски Намесник, чланови владе, г. митрополит, владика Никанор и остали високи достојанственици. Кад је све ово свршено, иредседаик је испратио Краљевског Намесника и све госте до изласка круга, где је била свечаност. Тако је завршен први део свечаности овога знаменигог дана но наш мили Београд. Љубав Београђана према оваквој установи је велива, јер на самој свечаности било је око неколико хиљада душа. У вече око 8 часова почео је концерат на краспом Калимегдану, уређеном за ово кратко време тако, да би се могле да подиче њиме и далеко старије, богатије и веће престонице, а не само Београд. Калимегдан је био дивпо оеветљен са хиљаду лампиона. То је давало диван изглед из саме Калимегданске средине, а какав ли је изглед био онда, кад се посматрао са земупске или панчевачке стране у свом божанственом ноложају. Концерат је отворен свирањем војне музике, нод управом спремног, ваљаног и енергичног г. Бродила. Радост, коју су уживали, око иеколико хиљада Београђана на Калимегдапу изгледа, да је помућена ружним временом, које као да хчеде бити. Али је та радост трајна, јер је и Калимегдан, некадање српеко разбојиште, стално натапан српском тоалом крвљу, окићеп свегим костима Срба јунака, данас овако уређен и украшепо уточиште нрвих грађана Краљевине. Београђана за крепљење здравља, дкван београдски цветак и доказ старога српског самопрегоревања за све што је добро, корисно а узвишено. Да, та грајна радост је само потенцирана. кад је ватромет пушген, ге је давао знака на све стране, да је Београд пошао у сваком аогледу путем напредовања, развоја и модерног живота! Д. ?. +Ш+