Београдске општинске новине
ГОДИНА X. 0 Б Ј Б А А Спајање појединих кућа са новим београдским водоводом отпочелоје 22. ов. мес. Како је према закону обавезно, да се свака кућа са водоводом споји, то ће чиновпик управе водовода са кметом дотичиога краја у свакој згради утврдити место за спајањеОво се даје на знање грађанству београдском, да чиновнику водовода не чани никакве сметње, но на против да му даде тачног обавештења о овоме : 1. На ком месту желе, да им се кућа споји са водводом ; 2. Где да се намести водомер ; и 3. Аао би коме ван обичне домаће иотребе још за какву другу потребу вода требала, да и то саопшти дотичном .чиновнику. Ако који од сопственика ие хтедне дати ова обавештења, у његовој ће се згради из-_ вршиги спајање по нахођењу управе во довода. Од оуда онштине вароши Београда 23. Јуна 1892. године. АБр. 7875.
Н АРЕ ДБ А Пошто разне забаве по каФанама као певање невачица, свирање, вештачко преставл>ање и т. д. и друге забаве као циркуси, менажерије, разне позоришне преставе и т. д. лоше утичу на одржање Народног Позоришта то је одбор општински у седници својој од 11. Јуна 1892 год. одобрио, да се од певачица, свирачица престављача и т. д. сопственика циркуса, мепажерија, разних позоришта и т. д. наплаћује поред досадање таксе за општину још и ноловина од тога у корист Народног Позоришта. Суд општине вар. Београда, на основу горњег решења одборског. наређује свима, којих се тиче, да се овог решења
ЂУРАЂ КАСТРНОТИ СДЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСВА РАСПРАВА нагшсао (С једиои гепеалошком таблицом). (Темат награђен првом видовданскои наградом општине београдске.) мото: Скендербег је срца Обилића. ЊЕГОШ. ПРЕТРЕС КЊИГА којииа омо се слузкили при изради ове расправе. (Наставак). Ако бисмо, дакле, хтели узети, да су те две биограФије обе оригинали, т. ј. да су их писци писали не служећи се један делом другога, онда би се, мислимо, толика сличност између њих могла протумачити само тиме, да им је извор, из кога су обојица црпли материјал, био један исти. Друга, такођер врло важна ствар, што се тиче овога дела, јесте питање: ко је ње-
—_ 279 придржавају и одређену таксу каси онштинској уредпо полажу. Ко противно овој наредби поступи биће кажњен по §. 326 крив. зак. Од оуда Општине вав. Београда, 12 Јуна 1892 год, АБр. 7537.
НАРЕДБА У интересу здравља овдашњег грађанства а на основу тачке 6. члана 36. закона 0 општинама, суд општине вар. Београда. Н а р е ђ у ј е : I. Да од ]. Јануара 1892. год. поред месара још и сва опа лица која кољу стоку за распродају, као : механџије, каФеџије, гостионичари, кувари, печењари и други, врше клање стоке на општинској кланици. II. За клање стоке одређује се ово време: крупна стока клаће се од 1. Маја до 1. Сентембра од 4 до 8 часова по подне, а од 1. Септембра до 1. Маја од 8 пре до 5 1 часова по подне. Ситна стока, као и свиње, клаће се од 2 до 8 часова изјутра и то од 1 Априла до 1. Септембра, а од 1. Септембра до 1. Априка од 8 пре до 5 часова по подне. Овим се одређено време за клање стоке, у члану XIV. правила о слободном клању стоке измењује. III. За наплату аренде одређени чиновник издаваће клачима упутнице искључиво за клање стоке на општинској кланици. IV. Ко би се од клача огрешио о ову наредбу казниће се ирема XVI. и XVII. члану правила о слободном клању стоке и казненог законика. Из седнице суда општине вароши Београда АБр. 4306. 31. Децембра 1891. године. НДРЕДБА У интересу сигурноети живота деце, која се купају у отвореној води било по бари, гов писац ? Питање то врло је важно с тога, што бисмо, знајући писца његова, знали одмах и то, колико је опо поуздано и колико му се може веровати. Међутим, на то питање, као да се, бар за сада, још не ће моћи тачно одговорити. До пре неколико година о томе се баш ништа неје знало : сви су за писца ГаШ Шш1п знали само толико, даје непознат. Па то тврде и саме номенуте речи академика Мијатовића : ,,Не зна се ко је писао" и т. д.. Али пре две године као да се поче рашчишћавати и то питање и ако у осгалом, како се пама чини, готово са свим без уснеха. Ну, да би поштованим читаоцима био јаснији цео наш доцнији говор, да наведемо овде све оно, што је досад на том питању рађено. Мијатовић у Гласу XXII. вели од речи до речи овако:*) „Франково је дело 8сап<1еЉе§'1 Нхбкта штампано у Млецима у Априлу 1480-тегодине, дакле већ дванаесте године по смрти Скандербеговој. Писац се није потпасао, и само се на крају (?) књиге каже да је ту историју издао некакав Арбапас [есИ1;а рег (|иеш1ат АЊапевет (АЉапепвет?)] Кад *) Глас XXII. стр. 19.
БРОЈ 28. Сави или Дунаву, суд општине вароши Београда својим решењем од данашњега н а р е ђ у ј е : свима општинским одељцима, да иазе строго и надзиравају, да се деца не кунају у отвореној водн, било по бари, Сави или Дунаву. Свако дете, које би се нашло на купању у отворепој води, треба узети на саслушање о томе : чије је, каквога му је занимања родитељ и где станује, па с дотичним родитељем најстрожије но закону посгупити. Препоручује се одељку, да ову наредбу стави што пре до знања грађаиима свога краја: родитељима да забране деци купање у отвореној води, званичницима и позорницима општинским да забране таквој деци купање и свима, којих се непосредно или посредно ово тиче, да се строго придржавају овз наредбе. Од суда општине вароши Београда 30. Јуна 1892 год. АБр. 3062.
Н А Р Е Д Б А У иптересу здравља грађана београдских, а на основу акта управе вароши Београда од 15. Мај! 1891. год. ЛБр. 703 с погледок на члан 9. тач. 8. закона санитетскога, суд општине вароши Београда својим решењем од данашњега наре ђује: свима месарима да свиње у року од три дана, од дана саопштења из вароши уклоне и сместе их у ошнтинске оборе до кланица привремено, док се за ово не одреди стално место комисиски. Ко по овој наредби не поступи, да се казни по члану 33, тач. 2. закона санитетскога (36. сан. књ. II. стр. 138). Од суда општине вар. Београда АБр. 615. 30. Јуна 1892. год.
је ово дело први пут на италијански преведено, не знам. али се номиње једно издање од год. 1545 ; Сансовин је ово прештампао год. 1573. под насловом „РаШ Шиа^п <1е1 81«'пог СНог^о 8сапс1ег1>есћ, <Г шсег!;о атгМоге." Ово је у зборнику списа о Турској који је Сансовив посветиб ^Јерониму Ангеловићу кнезу од Дриваста/* •За овим се јавља нов поправљен превод са латинског на италијански од Бонарда (Сгнтш. Мапа Вопагс1о), који је под насловом : ,,СгН Ши8к'1 е! о'1ог1о81 Сгеб^ е1 уШопове гтргене 1а11е соп!га Тпгс1п (1а1 8!«'Пог В. 01 ог «'10 Са81по11о (1е11о 8сал<1ел ')Је»'", штампан у Млецима 1584. П Бонардо је своје издање посветио кнезу од Дриваста Јерониму Ангеловићу. У самом предговору он каже да је дело написао ,,Димитрије Франко, свештеник који је био у служби Скандербеговој." Као шго се дакле из овога види, по Мијатовићу излази ово троје : 1° да су дела бсапЛегђе^т Едз^оиа и ГаМл Шив4п, које је прво издао Сансовино а носле Бонардо, и од којих у осталом има и једно издање од год. 1591., којим смо се ми и служили, да су дакле та два дела јвдно исто, само што је прво оригинал адруго превод; 2° да