Београдске општинске новине

БРОЈ 28^ жава има да цеии то односио таксе по свом нахођењу. Да би се то питање једном скинуло са дпевног редајасам присгао да одредим једног од стране општине. Сад шта има општиеа у го да се меша за општину је главно, да уговор буде потврђен а за, остало нека сам суд заступа интересе државне, јер 7. месеци госиодо како чекам да се изврши та Формалност, а кад се овоме дода и оно раније што је прстекло, онда ћеге видити, колико је трајало дуго да се до потврђења уговора дође Истина општина има дужност да заступа државне интересе али то у оним случајима где општива по своме делокругу ради. Мијајло Бончић. Ја сам хтео у том истом смислу да говорим као што каже г. председник. По закону о таксаиа зна се ко има право да се скривеној такси стара. Ту су порески над?орници, који имају нравила по коме ће у том случају поступати. Дакле држава има своје органе који ће да воде бригу о иитересима њеним. Андра Одавиб. Ово што вели г. нредседппк ја би могао да одобрим да ту није био и члан комисије одређен од стране општине. Кад се општине та ^твар не тиче, она је требала го одмах да каже само то што она одређује члана у комисију значи да се то и ње тиче. Ја то одбијам од себе, Кад је кауција од 20 хиљ. дин. може ли се примати, да и предузеће, које ће 20 год. радити толико исто вреди и може ли се то признати да он плати само 80 дин. таксе, док обични предузимачи плаћају више. Таса Еааетан СаасиК. Господо. Ја сам имао прилике да гхрочитам та акта у министарству и видио сам да не стоји то, као да је сад тек општина, преко свога пуномоћника, дознала колика је вредност грађевине. Општина је знала од прилике њену вредност условећи у уговору кауцију од 20 000 дип. Кад је дошла концесија суду писама од доласка 'Скендербегова у Арбанију ча све до смрти му; за тим милански и мантовски (Макушев); па онда дубровачки (Мохштеп^а 8егМса); нисма папска у Тајнера и т. д.. Свако од тих писама, свава реченица у њима била је по једно златно зрнце, које нам беше добро дошло и без којега ова тема не би могла бити онаком каква је сад. Исто тако од неоцењиве важности јесу и сведоџбе, које је пронашао проФ. Хоиф по разним архивима и које је наштампао у генеалошким таблицама у својој књизи СЈшјтсјтгез §тесо-готапев. Овде с нравом можемо рећи, да нам ни једна реч ни једпа година неје била на одмет. Једина, али крупна замерка на то чувено дело, могла би се, по нашем мишљењу, учинити па ове пишчеве речи: „Ј'а! ајои1 ;е а сен сћгоптдиез, соште виррћзтепг тсНарепваМе <1е се§ топитеп^б е! <1е топ 1и81:<лге с1е 1а Сггесе с!и тоуеп-%е, 1ен 1а161ев ^епеак^сргеб Јеа ГатШез рппс1&ге8 е(: ћаи^ев 1ео(1а!,а1ге,ч, (1ге88еев 8иг 1ев с1оситеп1« 1е,ч р1иб аиЉепШјиеа, с'е81;-а-с11ге рг1пс1ра1етеп1; зиг 1ев сћаг1;е8 с1е8 агсћјтев <јие ј'а.1 ехаштсев рш8 (Гарге8 1ез сћготсргеб соп1;етрогате8, е1; с!е8 о-епеа1о^ез апиеппев (Н «'пе8 (1е М. Је роигга18

_ _ 282 на потврду, повело се питање колика такса треба да се наплати. Кад се око тога није дошло до резултата, предузимач је присгао да се питање упути правном одбору који је и ценио и поделио се па две, па једни траже таксу на вредност од 200.000 дин. а други мисле да би требало одредити комисију да вредност посла процени. Према овоме последњем мнењу и урађено је и комисија је нашла да треба да плати таксу према 20.000 дип. Доиста ово је чудо, и ја пикако пе могу да појмим да се могло тако мало спустити. Веља ТодоровиК. Ми смо чини ми се покренули овде опа питања која се пас не тичу. Нас се тиче да се уговор потврди, а ко ће и колико ће таксе платити око потврде, то се нас апсолутно пишта не тиче то је сгвар суда. Ако је оцењено нредузеће па 20.000 дин. а суд мисли да то није правилно, онда нека се помаже како зна. Нама је цељ да се уговор што пре потврди и ништа друго и ми на томе треба и да настојимо. С тога је излишно говорити о другоме чему. Председник. И ја сам тога уверења да уговор треба да је што пре потврђен а како, то је сиоредна ствар. Општипа је тражила од предузимача кауцију од 20000 дин. и то је садашња вредвост за њу. Ако предузимач не би испунио уговор на начин на који се обвезао, он би изгубио ових 20000 дип. и ништа више. Ми, дакле, имамо да водимо бригу о нама, а ка,ко ће држава наплаћивати таксе, то је њена ствар. Све дакле што је рађено од стране комисије, чињено је због државне погребе и нема потребе везивати то с општином. А. ОдавиК. Ја лично за мене, тражим да уђе у записник да рад лица у комисији, одређеног од стране опшгине, пе вреди ништа за менс и да се ја ограђујем од у ајопгег 1 ез ргсиуеа Јпсоп^ез^аПеб, та18 се аегаИ; с1оппег 1;гор (Гех!,еп!>тп а се8 ШЛее...."*) не за то, што сумњамо у истинитост и ваљаност његових таб :ица, но с тога, што не би било с горега да и ми остали смртни можемо загледати у те р г е иуев Гпсоп1;е81;а1»1е8 јер пикад не треба заборавити да ћ итапит е 81; еггаг е.**)

Сад само да набројимо још сва знатнија дела којима смо се послужили при изради овога посла. В а г 1 е 1; 1 и 8 М а г 1 п гг 8, У11;а, е1; гез ргаес1аге §е81;ае сћг181"Г аШ1е1;ае Сгеог^п Са81то1;1, Ертлагит рппс1р18, (]и1 ргор1;ег ћегоГсат у1г1;и1;ет 8ггат а Тигс18 8сап(1ег1)ео% 1с! еб!: А1ехап<1ег Ма^пиз со§потгпакгз ен!, 1Љп8 XIII. 2а^таМае, аппо 1743. В 1 е т т 1 О 1 а т т а г ! а, 1в1 ;оиа сН Сг1ог»'1о Сав1ач.о1;о (ХеИо ВсапЈег-Вео-, сН —, рге1е Вге8с1апо. 1п Вге8с1а, М.ВССХћП.

*) Нор^, Сћготчиез, гп^гоДпсМоп, стр. ХШ1. **) Мн ћемо н. пр. доцније имати једанчут нрилику, где се не ћемо моћи сдожити с овим таблидама у једном веома важном иитаау.

ГОДИНАХ. такве оцене по којој би ово предузеће могло да нредставља само вредност од 20000 дин . Илија ЂорђевиК. Ми зидамо школу за 143.000 дин. и питањеје: хоће ли суд наплатити кауцију према суми тој или према кауцији? (чује се : о томе није реч!) Ник. Хаџи-ПоиовиИ. Ја сматрам радњу изабраника оиштинског као и да не постоји. Веља ТодоровиК. А тражи ли се овде да се го мишљење тога члана суда утврди? (Не !) Дакле, све што је он радио, радио је по нечијем другог овлашћеиу и нас се то не тиче нити ми за то одговарамо. Ми имамо да тражимо као одбор да се тај уговор утврди, и колико ће гаксе платити предузимач, то пије наша ствар, као пи то хоће ли његово мишљење вредити или не. Мика БанковиК. г. Андра пије то питање учинио из доколице него је вероватно чуо у вароши и пребацивано му је за што се нађе неко од часника или поверениеа општинских да предузеће тако јевтино оцени ! Са свим је сноредно питање, да ли је општинска власт умољепа да тек Форме ради одреди једног свог човека у комисију. Главно је да тај човек, изасланик, грађанин није требао да тако подцењује једно тако велико предузеће код кога је положено 20000 дин. само на име кауције. Веља ТодоровиК. Могло би по предлогу Одавићевом да се запише у прогоколу да одбор није учествовао у оцени овог предузећа, јер пити је био позван нити је био надлежан Ник. Хаџи ПоиовиК. Ја молим да је одбор падлежан да каже: да није требала општина да учествује у оцени тога. Председник. Господо, пе заборавите, да ово лице нити је нредседник ни члаи општинског суда но прост грађанип. Ако је на пр. г. Никола Хаџи Поповић умољен: да одреди некога у неку комисију, што би С ћ а1сопс1у1е8 ћаопГс, У Ш81;оГге о'с'пега1с <1е8 Тигсз, 1ха<1ш1;е раг В1а18е с1с У^епаГге. Рапе 1672. I. СгК Шггзћп е1; §'1опо81 "^ев^ е! у Ш оп 08е 1трге8е Га,1;1;е соп1;га ТигсМ, (1а1 81§'. СгГог§'Го Са§1;по1;1;о, с1еШ) 8сапсћл-ће«', ргепс1ре (1' Ери - о. Воуе 81 товћга 1а \-ега таП1ега с!е1 ^иеге^Гаге, сН ^оуегпаге евегса!], (Ц Гаг ргопЦ 1 8оИа1;1 а1 сотћаШге & (Н гебгаг ушеиог! т оо-л 1 сИШсИе гтргеаа. —-- Хп оуатеи 1;е Г1к1 ;атра11 & соп зотта (1Ш§еп2а соггсШ. — 1и Уепе§'1а, рге88о АћоћеПо 8аНса1;,о. 1591. А1а Нћгапа с1е11а &г1;е22а. СгорсеуГс 8 р 1 г 1 (I о п, Оћег А1ћашеп ггпс! 8ете Ег^а. ЕеГргг^. 1881. 8саггс1ег1зе§' 495—512. X а н Ј. Г., Путовање кроз поречину Дрина и Вардара. Превео с немачког Михаило Ник. Илић, ђенералштабни капетан.. У Београду, 1876. (Наставиће се) | I I I