Београдске општинске новине

Суд општине вароши Београда у интересу здравља грађанства а рад извршења наредбе од 10 Јула 1892 год. АБр. 8278 о цродавању средстава за живот и контролисању каавоће њихове НареЂује: У року од месед дана, од када се ова наредба објави, дужни су сви млевари, да од беогр. општине добаве дозволу, да могу млеко у вароши продавати. За сваку такву дозволу платиће таксу од 50 пар. дин. У тим дозволама, воје ће се сваке године обнављати, поред осгалога биће и парочите рубрике за белешке о резултату извршенога прегледа млека. Такве дозволе морају при себи имати сви продавди млека и то како газде тако и њихови момци, који по вароши млеко разносе и продају Ако који од млекара не буде ову дозволу имао при себи, одузеће му се све млеко и продаће се у корист општинске касе. Ако пак поменуту дозволу у одређеном року никако и не извади, забраниће му се радња и поступиће се са њима по § 373 а., кривичног закона Од суда општине вароши Београда 10 Јула 1892 године. АБр. 8278.

О Б Ј А В А Према.чл. 1. правилника за инсталацију ! водовода по кућама у Београду, дужни су иншталатери, који за рачуи сопственика кућа буду градили водовод по кућама, прегходно пријавити се Управи водовода. Иншталатер може бити само онај, који је тим радовима вичан и који има сав потребан прибор за такве послове, а у своме раду дужан је тачно придржавати се прописа изложених у горе поменутом правилнику. ЕУРАЂ КАСТРИОТИК С^ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСЕ5А РАСПРАВА написао Ј^ИКОЛА ЈЗУ^ЛИЋ. (С једном генеалошком табдидом) Темат награђен првом видовданском наградом општине београдеке.) мото: Скендербег је срца Обилића. ЊЕГОШ. ГЛАВА ДРУГА Време и иеото ро^ења Скандербегова. — Ваоне о његову ро^ењу. — Он талац Султанов. ЈЖивот његов на двору Султанову до бегства. Тешко да међу биограФима Скендербеговим постоји у чему већа несугласица но у години његова рођења. По једнима. он се родио 1410., по другима 1414., Барлеције помиње год 1404. а по њему и Џамарија,!) некима се опет он родио год. 14С2. Али

■)•) Џамаријд говори овде по Варлецију с тога, што у безименог писца — као што смо и напред казали —■ нема почетка.

С тога управа водовода позива све оне, који су спремни да врше инстацију водовода по кућама, да се што пре пријаве управи водовода, од које ће добити уверење да тај посао могу вршити. Сопственицима кућа пак јавља се, да иншталацију водовода у својим кућама поверавају само онима, који покажу уверење потврђено од уираве водовода, да иншгалацију могу вршити. У исго доба обраћа се аажња сопственицима кућа, дајеиншгалатер дужан за сваку кућу у којој ипшталацију врши, пачинити скицу како мисли иншталацију извршити као и предрачун коштања те иншталације, па за тим и скицу и предрачун обвезан је поднети управи водовода на преглед. По иззршеној иншталацији, дужаи је иншталатер о томе известиги унраву водовода, која ће испитати извршени посао и издати иишталатеру потврду, да је посао извршио. Тек кад таку потврду инсгалатер покаже сопственику куће, имаће права на наплату извршеног посла. Они сопственици кућа, који имају у својим кућама већ намештене цеви и славине за водовод, дужни су пријавити се управи водовода, да се та иисталација испита иначе неће им се дозволити упогреба водовода. Бр. 1723. 17. Јула 1892. год. Београд. Уиравник водовода београдског Тоша Селесковић.

О Б Ј А В А Према паређењу VII. пуков. окр. команде од 26 Јуна ове год. Бр. 7162. позивају се сви обвезници редовне, I и II позива народне војске, који се према годинама старости имају превесги из позива у позив, или са свим ослободити, да сваки данас као да пајвише пристају уз деспота Мусакија, који као годипу Свендербегова рођења помиње 1403. Докумсната поузданих за то нема, а по што се питање то не може решити ни на воји други начин, то морамо вероваги најаутентичнијему доказу који имамо а тоје тај рукопис Мусакијев. Истина Џамарија доказује да је год. 1404. најистинитија, тако да се човек може лако преварити и иристаги уза њ, али, ако се само мало критичније погледа, одмах се види да је доказ врло лабав. Ево како он доказује. Сви се биограФи Скендербегови слажу, даје њему кад је умро, било 63 године. Тако исто већина их се слаже и у томе, да је умро 1467. И сад, по његову мишљењу, треба само одузети године живота од године смрти, па ето године рођења (1404.) Међутим ми ћемо на врају ове расправе доказати вепобитно, да је смрт Скендербегова била 1468., па би и то покварило сву његову теорију. Ну она је са свим лабава и овако, како је он наводи. По већиии биограФа, па и по њему, Скендербег је умро јануара месеца. Ако му сад, дакле, није било ауне 63 године кад је умро, — шго у осталом нико и не тврди, — него само месец мање, то би већ год. рођења била 1403. а не 1404. Али, као што

добави и спреми ради доваза кодико има година крштеницу или уверење, које ће комисији регрутној ради увере показати. Иста вомисија отпочеће свој рад 10 Авгусга ове године. Осим тога позива се и Фамилија умрлих обавезнива да добави извод црквених цротокола за умрлог, како би се исти из списка избрисати могао. Исто тако иозивају се и сви они обавезници који стално у Београду живе или су пак са стране досељени а међу тим нису нигде у позивима увршћени, да горњег дана предстану регрутној комисији ради уииса пријема и војпог билета. Који од обавезника горњег дана не престане регрутној комисији доцније неће се моћи превести из иозива у позив нити ће се нак лекарски прегледати. Сваки обавезник понеће собом и војнички билет који ће комисији на увиђај поднети. Ово се доставља грађанству ради знања и управљања. Од стране суда ошнтине вароши Београда 22 Јула 1892 1од. Абр. 8458.

С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребан је млађи благајиик и један инжињер. Поред осталих инжињерских дужности биће кзабратом инжињеру као најглавпија та, да непосредно руководи и извршује радове на детаљиом снимању вароши Београда и његове околине. Погодбе су: а. За благајника : Плата му је 3000 динара годишње. Првенство ће имати онај, који је већ био благајник у ком новчаном заводу и воји је вичан дуплом књиговодству и свима осталим пословима, што спадају у дужност благајника. и папред споменусмо, питање се то не може ни на који такав иачин решити, догод се не би нашао какав аутентичан доказ о томе. Што се пак тиче места Скендербегова рођења, ту је још горе. Ни један биограФ његов пе вели о томе баш ни словца. У опште, морамо споменути, његови су се биограФи бавили већином његовим животом на двору сулганову и славним му делима после бегства од Турава, а врло су мало пажње обраћали на доба којејеовима претходило. Па и даиашње распитивање по Арбанији остаје у том погледу без и кака успеха. Обичај је већ у свих народа, да се око места рођења својих славних људи грабе све покрајине. Сетимо се само грчког Омира, нашег Милоша Обилића и т. д.. Па тако је било и са Скендербегом. Хан помиње у свом „Путовању а пеколико места у разним арбанским покрајинама, која тврде да се Скендербег у њима родио. Тако он вели, да се то тврди у Дукађину на два места, за гим у Хопену, па онда у граду Кастри, па по часа од села Вигу, и на послетву у оволини села Ибеље у парохији Фирце.ј)

■(•) X а н, Путоваше кроз Поречину и Вардара, 37,83., 118.