Београдске општинске новине

ГОДИНА X. Изабраги благајник има положити кауцију од 6000 дин. у готовом новцу или државним харгијама од вредности. б. За инжињера. Инжињер мора да је положио код пас државни инжињерски иснит или дипломсви испит какве више техничке школе на страпи. Да је Србип. (Првенсгво имају Срби из краљевине Србије). Да је у државној служби провео пајмање 8 (осам) година и да поднесе ув рење, да је самостално руководио какав већи ипжињерски посао. Годишња плата Зиће му до 6000 динара. Писмене молбе са доказима о спреми имају се упутити на председника општине београдске пајдаље до 15 Августа 1892. год. закључно Од суда ошптине вароши Београда 25 Јуна 1392 год. ГБр, 8657. АБр. 1457.

О Б Ј А В А

Међу осталим дизенФекционим срествима може се са усиехом употребити и тако звано кречно млеко. Оно се справља и употребљује овако : Извесну количину креча угасити и додати толико воде, да се добије течвост (кречно млеко), која ће имати 20°/ о креча (на20кгр. креча 100 кгр. воде). Од тога кречног млека потребно је 5 килограма за дезипФиковање 1 кубн. метра нечистоће, с којом треба кречно млеко добро помешаги. Кречно млеко несме дуго да стоји, јер се квари ; пајбоље је направити га онда, кад има да се употреби. У редовним приликама, кад није нужно сву количину дезинфиковати. онда је до- , вољио свакога дана по један метар кречнога млека усути у сваку нужничку рупу (седиште). Да се зпа где је била пресгопица Ивапа, оца његова, можда би се могло с доста поузданости тврдити, да је она и родно место Скендербегово, али овако морамо прећи цреко те ствари са свим ћутке.

Као и рођење многих других великана, тако је и Скендербегово народ окитио лепим бајкама. У природи је простога света, да великим људма приписује необичне и чудне ствари при рођењу, смрти и у ошпте за целог живота, јер њему дела њихова изгледају надчовечанска и он онда у машти својој замишља, да су и они друкчији од осталих људи и да стоје у вези с натприродним бићима Примера за го имамо сијасет. Сетимо се само гатака о рођењу Кирову, Александрову, Обилићеву, о смрти Краљевића Марка и т. д.. Међутим гагке те, које се ириписују једном великану, врло су често готово истоветне с онима, што се причају о другом. Па тако је било и овде. Гатка шго се проносила о Скендербегову рођењу само је параФраза бајке о рођењу Кирову. Мати Скендербегова — вели прича док још беше с њиме тешка, усни једном

— 31 1 Суд општине вар. Београда препоручује грађанству, да се користи овим јевтипим дезинФекционим среством и своје нужнике, помијаре и т. д. истим дезинФикује нарочито сада. кад прети опасност од колере. Од Суда ошптине вар. Београда 23. Јула 1392. год. АБр. 8704.

ОБЈАВА

Комисија за регрутовање младића за стални кадар за ову календарску годину, одпочеће свој рад у здању ово-општинског суда на дан 10, Августа ов. год. С гога се позивају сви младићи који су 1872. године рођеии овде или на страни, да горњега дана непремено пре подве у 7 часова предсгапу истој комисији ради горње цељи. Даље, имају доћи и сви неспособни задругари појединих регрута, чија неспособност даје регруту право на скраћени рок службе, а могу доћи и други из задруге ради објашњења задружпог имовног стања, како после неби било молби и жалби за скраћивање рока. Горњег дана имају се јавиги комисијн и сви привремено неспособни младићи од прошлих година, који ће собом понети комисијска уверења. Ко се горњег дана не пријави регрутној комисији, сматраће се да је службу у сталпом кадру избегао, и према члану 14. закона о устројству војске кад се год ухвати до 30 година, без обзира на задружно стање, служиће три године, а поред тога платиће и војницу.

О п о м е н а

Младићи који су рођени 1872. год. а суду овоме нису ни до данас предстали ради увршћења у регрутне спискове и прикупсан, да је родила змаја, који крилима беше 1 покрио целу Арбапију, шавом допро у Једрене, па ту прождире живе Турке, а репом шиба вале Јадранскога Мора. А кад се роди, на десној му руци беше чудновато знамење — утиснута слика мача и то тако јасно, као да је ко руком беше уписао. Бајке те, као што се види, потпуно одговарају доцнијем раду Скендербегову, али озбиљан историк увек их мора сматрати само вао бајке, које је измислила машта народна, а никако за историјсви Факат, као што је урадио Барлеције, а по њему и већина других Скепдербегових биограФа. О дегињству Скендербегову до таоштва, као и о месту рођења, ни један његов биограФ не спомиње баш ништа, те тако и прево гога морамо прећи ћутве, ма да би оно, као и код свих великих људи, било зацело веома занимљиво. И у години, кад је он дат у таоштво, међу биограФима његовим постоји велика несугласица. Једни веле, да је одведен у осмој години (ЕаШ Ши«1п), други у деветој (Барлеције), а нат стари рувопис шга више у дванаестој. Ала ми ћемо, с Хопфом и Ханом, најрадије пристати уз деспота Мусакија, воји вели да је одведен у седмој го-

6Р0Ј 32 љање нужних података, позивају се да у најкраћем року суду овоме предсгапу радн поменуте цељи. Од отране суда општине вар. Београда 30. Јула 1892 год. АБр. 8760.

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА 54. РЕДОВИИ САСТАНАЈ^ 16. Јула 1892. год. Председавао иредседпик г. Милов. Р. Маринковић од члаиова одбора били г.г. М. Трпковић, В.Тодоровић г М. Јоваповић, Л. Дашковић, Љ. Јоваповић, М. О. Петроврћ, Др. М. 'Г. Леко, Ђ. Ж. Нешић, Мих. М. Ђорђевић г Р. Драговић, А. Ј. Одавић, Л. Радопић, Д. Гајић, М. М. Ђорић, Др. Ц. Поиовић, Св. Ристић, А. Шток, Н. X. Поповић, С. Азријед, Др. Радоваповић. I. Прочптан је записник одборскпх одлука седнип.е држапе 18. Јула 1892. год. п у одлуци бр. 544, учињепа допуна, да г. Др. М. Т. Л.еко одборник, као члан надзорне комиспје за грађење електрпчпог осветлења незна, да је комиеија одобрила, да се ти дирецп усађују. II. По прочптању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 8468, 8448.8257,8401,8471,8469, 8404, 8408, 8402, 8445, 8470, 8418, којим се траже уверења о владању и пмовном стању пзвесних лица, одбор је изјавпо, да су Милац Марут, Коста Угриновпћ п Никола Р. Пуплћ, доброг владања и доброг имовног стања; да су Коста СгеФановић, Никола Димитријевпћ и Светозар Барбудовић досрог владања а сиротног имовног стања; да су му Јулка Симоновић, 'Бура Станић, Петар Димић, Марија Штајпер, Андреја Рајчевић, СоФија Манојловић, Рада Пешута и Илија Вукас, Петар Павловић, Јован Ковачевић, Марија Ђорђевић непознатп; да су Раднсав Станић, Тихомир Сп^сић доброг владања а средњег имовног стања и да је Драго Вујић хрђавог владања а сиротвог имовног стања. Ш. Председиик взноси одбору на мишлење молбе којима се траже уверења о сиротиом стању. По прочитању тпх молби АВр. 12686, 12541, 12717, 12612, 12772, 8410, одбор је изјавво мпшлење, да се молиоцима Милапу Трпковићу, дини.ј) Ако сад узмемо да се он родио год. 1403., то би онда та година одвођења у таоштво пала у 1410. Ну то тврђење вао и да не ће бити само нроста хинотеза, јер има и један млетачви докуменат, који то потврђује.§) Како опет сад неки писци помињу исте године један поход Евренос-наше на Арбанију кад на престолу турском беше Муса Челеби, као што смо и напред поменули, бисмо ли онда погрешили, вад бисмо узели, да је покорење Иваново и одвођење Скендербегово у таоштво било баш у том походу?*) Било како било, тек никако се не сме узети, да је Скендербег одведен у таоштво за време првог похода Мурата II. на Арбанију (1421.), јер се Мурат родио од приливе исте године, воје и Скендербег, те је при том походу Скендербег морао имати већ седамнаест година, а не може се веровати да је он у тим годинама дат у таошгвш. Ала из овога излази још пешго врло важпо. Сви биограФИ Свендербегови помињали су без икавве сумње, да је Скендербег одгајен па двору Муратову. Али из

•Ј') Нор^, Сћгошциез ^гесо-готапез, стр. 296. §) X а н, Путовање итд. 508.

*) X а н, Путовање итд., 508.