Београдске општинске новине

а. За благајника : Плата му је 3000 динара годишње. Првенство ће имаги онај, који је већ био благајнкв у ком иовчаном заводу и који јз вичан дуплом књиговодству и свима осталим пословима, што спадају у дужност благајпика. Изабрати благајник има положити кауцију од 6000 дин. у готовом новцу или државним хартијама од вредности. б. За инжињера. Инжињер мора да је положио код нас државни инжињерски испит или дипломски испит какве више техничке школе на страни. Да је Србип. (Првенство имају Срби из краљевине Србије). Да је у државној служби провео пајмање 8 (осам) година и да поднесе уверење, да је самостално руководио какав већи инжињерски посао. Годишња плата биће му до 6000 динара. Писмене молбе са доказима о спреми имају се упутити на председника општине београдске пајдаље до 15 Августа 1892. год. закључно. Од суда општине вароши Београда 25 Јуна 1892 год. ГБр, 3557. АБр. 1457.

О Б Ј А В А

Међу осталим дезинФекциоеим срествима може се са успехом употребити и тако звано кречно млеко. Оно се справља и употребљује овако : Извесну количину креча угасити и додати толико воде, да се добије течност (кречно млеко), која ће имати 20°/ о креча (на 20 кгр. креча 100 кгр. воде), Од тога кречног млека потребно је 5 килограма за дезинФиковање 1 кубн. метра нечистоће, с којом треба кречно млеко добро помешати. Кречно млеко несме дуго да стоји, јер

ЂУРАЂ КАСТРНОТИЂ СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА иаписао ЈЗ ико ^ ла јЗу,лига (С једном генеалошком табдидом) Темат награђен нрвом видовданском наградом општине београдске.) мото; Скендербег је орца Обилића. ЊЕГОШ. ГЛАВА ТРЕИА Негство Скендербегово. -- Даља радња његова до сабора у Лешу. — Сабор у Лешу. — Вој с Али-пашом. Исте године које умре Иваи, отац Скендербегов, по насгојавању кардинала Јулијана, Јована Хуњадија и деспота ЂурђаБранковића, краљ пољски и угарски Владаслав сазове сабор у Будим 9, јуна а у јавној намери да одобри да се предузме раг с Турцима, од чијег беснила и варварства дрхташе већ и сам далеки запад. На том сабору гбвбри прво кардинал Јулијан а за тим наш деспот Ђурађ. Беседе њихове беху врло

се квари ; најбоље је направити га онда, | кад има да се употреби. У редовним приликама, кад није нужно ■ сву количину дезинФиковати. онда је довољно свакога дана по један литар кречнога млека усути у сваку нужничку рупу (седиште). Суд ошпгине вар. Београда препоручује грађанству, да се користи овим јевтиним дезинФекционим среством и своје нужнике, помијаре и т. д. истим дезинФикује нарочито сада, кад нрети опасност од колере. Од Суда општине вар. Београда 23. Јула 1392. год. АБр. 3704.

О Б Ј А В А Комисија за регрутовање младића за стални кадар за ову календарску годину, одпочеће свој рад у здању ово-општинског суда на дан 10, Августа ов. год. С тога се позивају сви младићи који су 1872. године рођени овде или на страни, да горњега дана непремено пре подее у 7 часова предстапу истој комисији ради горње цељи. Даље, имају доћи и сви неспособни задругари појединих регрута, чија неспособност даје регруту право на скраћени рок ј службе, а могу доћи и други из задруге ј ради објашњења задружног имовног стања, ј како после неби било молби и жалби за скраћивање рока. Горњег дапа имају се јавити комисији и сви привремено неспособни младићи од прошлих годипа, који ће собом понети ко- ј мисијска уверења. Ко^се горњег дана не пријави регрутној комисији, сматраће се да је службу у сталном кадру избегао, и према члану 14. закона о устројству војске кад се год ухвати до 80 година, без обзира на задружно стање, служиће три године, а поред тога платиће и војницу.

живе и резултат им би тај, што краљ Вла- ( дислав још истог дана изда заповест, да се ! главна сила хришћанска искупи у самом Будиму најдаље до Св. Илије, па да се онда | пређе Дунав и нападну Турци.*) Заповест ова би испуњена с највећом послушношћу. У одређено доба састане се ; сва војска. За тим, у другој половини сеп- ■ тембра пређе Дунав код Сланкамена и пође к Нишу, да бије бој с Исак-пашом који ту имађаше малену посаду. Савезна војска иђаше моравском долином, дође до Крушевца и, заузевши га, спали га пола. Међутим Исаку долажаху с две стране велике помоћи. Од Македоније хиташе брзим маршевима Турахан-паша. Од Румелије сам беглербег румелијски Казим-паша. Хришћани дозпаду за то и, појамно је, не смедоше пикако допустити да се толике силе састану уједно. С тога Хуњади одлучи да се одмах пређе Морава и да се Турци нападну. Па тако и учини. 2. новембра узме дванаест хиљада најодабранијих војника из хришћанске војске, пређе с њима Мораву и пред сами мрак нападне Исака, који се ту беше утврдио. Турци не могоше издржати напада, но нагоше к Нишу, а за тим *) Десвот Ђурађ, I. 337..

О п о м е н а Младићи који су рођени 1872. год. а суду овоме нису ни до данас предстали ради увршћења у регрутне спискове и прикупљање нужних података, позивају се да у најкраћем року суду овоме предстану ради поменуте цељи. Од стране суда општине вар. Београда 30. Јула 1892 год. АБр. 8760.

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА 56. ВАНРЕДИИ САСТАНА1< 27. Јула 1892. год. Председавао предеедник г. Милов. Р. Марипковић, биди од члаиова одбора гг. Н. X. Поповић, Л. Радонић, М. О. Петровић, С. Вељановић, Ст. Чађевиђ, Др. М. Т. Леко, М. Јовановић, Ђ. С. Новаковић, И. Ђорђевић, М. М. Ђорђевић, М. Јанковић, К. Б. Михајловић, Р. Драговић, Ђ. Ж. Нешић, С. Азријол, Др. Алкалај, Л. Дашковић, М. Д. Банковић, Св. Ристић, А. Ј. Одавић, Др. П. Поповић, Др. Радовановић. I. Прочитан је заиисник одборских одлуча седнице држане 23. Јула 1892. год и примљен је без ивакних измена, П. По г:рочптању акта истражвпг судије за вар. Београд АБр. 8666, 8688, 8667. 8668,8665, 8648, СБр. 13347, и акта VII. пук. команде АБр. 8528, којим се траже уверења о владању и имовном стању нзвесвих лица, одбор је изјавио, да је Коста Митић доброг владања а средњег имовног стања, да су Милан Новаковвћ и Ирма Вајхова ненозаати ; да су Љубомир Јовановић, Ђорђе Фулер и Антоније КаранФиловић доброг владања и доброг имовног стања; да је Ђорђе Мандиловнћ доброг владања, сиротног имовног стања; да је Јован Цаловић предавач непознат. Ш. Председвик износн одбору на решење молбе, којим се траже уверења о снротноме стању. По прочитању тих молби СБр. 13.376,13.249, 13.284, 13.218, н АБр. 8765 одбор је изјавио мишлење, да се суд иредходно увери о имовном стању п осталом за Насту Лазаревић, иа тек онда да јој изда тражено уверење, да се молиоцима Јанку Стојановићу,- Мијајлу Марковвћу — не нашавши ни ту склоништа, јер Хуњади уђе и у сам град — к Цариброду. Међутим већ идућег дана у долини нишавској појавн се и аван гарда Казим-па шина. Њоме је управљао Скендербег. Хуњади са својима, који .јучерашњом победом беху силпо одушевљепи, нагрне и на њу и сву је распе. То је било 3. новембра 1443. године. Ну ову погибију Скендербегову свакако не би требало објашњавати само необичним одушевљењем и великом храброшћу савезничке војеке, — како бар излази по Мкјатовићу. Доцнији поступак Кастриотићев као да ће доиста погврдити оно, што стари биограФи сви од реда веле, т. ј. даје опјош одавна био одлучио да побегне у отаџбину и да се дочепа очеве владавине. Пораз аван-гарде збуни и осгалу војску Казим-пашину и она нагне у највећем нереду право Пироту. Ну док она хиташе тамо, Скендербег ухвати тајног секретара Казимова—Реис-Ефендију и заповеди му да напише управитељу кројину Ферман, којим му се од султанове стране заповеда, да град свој одмах преда Скендербегу. Реис -еФендија се прво стане опирати, говорећи, како он то не ће никад учинити. Али кад му Скен-