Београдске општинске новине

ГОДИНА X. Милицв Јанић и Марку Јурашковићу може дати тражено уверење. | IV. По прочитању молбе Димитрија М. Павловића, АВр. 8602. одбор је решио, да му се одобри тражено петнаестодневно одсуство. V. Одборник г. К. Б. Михајловић моли, да се забрани сељацима да на Топцијској пијаци иред зарадом стоје са колима и ту ђубре наносе. Даље је питао, зашто се удица Пиварска ни једанпут није досад пслила. Председник изјављује односно првогпитан.а, да ће издати нужну наредбу у смислу том, а што се тпче другог иитања, да улица та није поливана до сада са тога, што се ту градио тротоар. VI. Одборник г. А. Ј. Одавић предлаже, да се укине место млађега благајника. Одбор одлучује, да се са решењем по овоме иредлогу причека док комисија за иреглед каса не поднесе свој извештај. УП. Одборник г. Ђ. Ж. Нешић примећује, да предузимач за грађање трамваја употребљује стари општински камен из Краљ Миланове улице не мерећи га. Председник одговара, да по уговору предузимач има права, да тај камен употребљује за макадам, колико му треба, и да према томе није потребно да се предходно премерава. УШ. Одборник г. Сгеван Чађевпћ примећује : а) да предузимач за израду коцкасте калдрме доносп и полаже коцке сасвим друге врсте а не оие, која је уговорева. б) да е за израду канала у Савској улици плаћено много више, него што би требало и в) тражи, да му се у препису изда уговор о грађењу коцкасте калдрме. Нредседник одговара да ће се по првој и другој тачци учинити нужан извиђај и о резултату одбор известити. Да ће доставити интерпеланту траженп уговор у. преппсу. дербег иоднесе голу сабљу под грло, при- I стане, напише Ферман и запечати га царским печагом. Ииак му Окендербег ее опрости живота. Он погуби и њега и све Турке који беху с њим, како би се у Једрепу што доцније сазнало за његово отпадпиштво. Дочепав се на тај начин царскога Фермана, вине се он са синовцем Хамзом*) и оно трисга Арбанаса што беше осгало уза њ на коње, па право у Арбанију преко Приштипе и миридитских иланина... Једног дана у другој половини новембра долете Хамза с још два коњаника пред Кроју и представав се вице-гувернеруј) њепу као секретар Скендербегов, јави како његов господар долази, да, по судтановој заповести, предузме управу над градом. Не прође много

*) Стари биограФИ зову га Амесом, али то неје добро. јергајеХопФ нашао аутентички под првим имепом (СЉготдиез, 533.), а и турски га извори тако зову (гл. Наттег). Он је био сип брата Скендербегова Станише (НорГ, 533.) анеРепошев, како каже Варлеције (1Љ. I. стр. 13.). Према томе, дакле, греше и Мијатовић, што важе (Деспот Ђурађ, I. 365.) да је он и по Варледију син Станишин. и Гопчевић, што пристаје уз Барледија и што га зове сином Репошевим (Оћег — АГћашеп, генеал. таблида Кастриотићи). | Како се види и из причаља старих биограФа и из Хопфових Хроника нрави гувернер кројин (Али-бег) као да у делом овом послу неје имао ниваква удела. Можда еје ни био у Кроји ?

— 819 IX. Одборник г. Мата Јовановаћ саопштава, да се у Споменичкој улици гради тротоар са пло чама, које су одбачене и које не одговарају никако уговору. Председник изјављује, да ће наредити преглед и о учињеном известити одбор. X. Одборник г. Др. М. Т. Л.ено понавља своју интерпелацију односно усађивања двреказаелектричво осветлење. По обЈашњењу г. Ђоке Станојевића, као члана надзорне комисије за грађење електричног осветлења, који је по одлуци одбора овој седници присуствовао, одбор је одлучио, да се надзорна комисија споразуме са предузимачем, не бп лп се могла извршити цнстадација електричног осветлења на други какав начин, па о учињеном да извести одбор.

57. РЕДОВНИ САСТАНАК 30. Јула 1892. год. Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били гг. Н. X. Поповић, В. М. Тодоровић, М. Јовановић, А. Ј. Одавић, М. Д. Банковић, И. Ђорђевић, С. Вељановић, Ј. Ђуровић, К. Петровић, Л. Радонић, Л. П. Дашковић, М. Ј. Марковић, Др. М. Т. Леко Др. П. Поповић, Т. Ж. Нешић, Стев. Чађевић, Поп Таса Каиетан Спасић. Р. Драговић Др. Алвалај. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 27. Јула 1892. год. и примљен је без икаквих измена. II. Одборвик г. А. Ј. Одавић управља питање на првдседништво, да ли је сређен попис и шта се у оишта у статистичком оделењу ради. Председник одговара, да је попис сређен и дао је тачног обавештења о осталом раду статистичког оделења, чиме се је одбор задовољио. III. Одборнпк г. Л.азар Дашковић мисли, да би цеви за везивање водовода са кућама требале да буду од цинка, а ве од гвожђа као што су. Управник водовода, г. Т. Селесковић, објашњује, да су садање цевп врло добре, којим је се објашњењем одбор задовољио. а дође и сам Скепдербегј). Вице-гувер- ' нерјј) прочита Ферман, пољуби га с нуно поштовања, па одмах иреда управу Кастриотићу. Скепдербег још исте ноћи сазове отменије грађане и изјави им своју намеру к план. Око поноћи зачује се са свих страна узвик : „Живела слобода ! Живео Скендербег !" «3века сабаља, бесомучна вика људи, који крв око себе проливају, очајно запомагање Турака, које арнаутски ножеви у

|) ГаШ ШпвШ су још тачнији. Опи казују да је то било одмах идућега дана, и да је Хамза, а не Скепдербег, однео Ферман виде-гувернеру. Сар. II. •ј-ј - ) То је био јамачно опај Хасан-бег, вога Хочф спомиње на два места у евојим Хронивама ("на стр. 532.), и то као сина нређашњег виде-гуверпера кројиног Ајидипа Клопеса, госн. од Врезде, и Јелене, кћери Гина I од мусакијске породице, господара од Томорнице и Касторије. — Да наведемо овде узгред укратко и жторију Кроје откад се зна за њу па до овог времена (по ХодФу). Њу је прво имао Карло Велики (за кога Барлеције вели, да ју је он и основао [:]), за тим, без сумње, његов син Ворђе. После смрти овога имао ју је муж његове сестре Јелене — Марко Барбариго (од 1392.-1395.), а кад он отиде у тамницу, узеје Константин Кастриота, зет Ђорђа, брата Карла Великога и држаше је до 1401.. Од год. 1402. до 1415. имаојује унук истога Торђа — Андреја (гро® Нивета). А вад он умре заузму је Турци и држаше је све док ето сад не дође Скендербег. За време ове турсве власти њоме управљаше гувернери и вице-гувернери и то нрви овим редом : Пир Омар-бег (1415.—26.), Балабан-бег (1426.), Исак-бег (1426.—27-.), Али-бег, син Евреносов (1427.-1443.), — а други овим : Ајидип-Клоцес, госп. од Врезде (1415.-16.), а кад он умре, сип његов Хасан-бег све до доласка Скендербегова. Нор^, Сћг.. 532..

_ ВГОЈЗЗ IV. Одборник г. Др. Марко Т. Леко моли, да му се уважи оставка на члааство повереппштва за надзор прп грађењу електричног осветлења. Одбор је одлучио, да се преко ове модбе пређе ва дневви ред. V. По прочитању акта истражног судпје за вар. Београд АБр. 8755, 8767, 8710, н 8748. којим се траже уверења о владању и ииовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Димитрије Вучовић доброг владања и доброг имовног стања; да је Сима Мандић добрпг владања а сиротног имовно стања; да су Вуле Николнћ и Миладпн Тимшић непознати. VI. Председаик износи одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о сиротном стању. По прочптању тпх молбн АБр. 8319, 8750, 8751, СБр. 18553, 13560, 13423, 13425, одбор је изјавио мишлење, да се суд предходно увери о имовном стању молилаца Петра Буквића, Љубице Никодићеве, Зорке Ацићеве, Милеве Ми лојевић, Давице Ранковпћ, Драгољуба Станковаћа и Томаније Петровић, па тек онда да им изда тражено уверење. VII. По прочитању молбе Др. Е. Михеда АБр. 8838, којом тражи нетваесто — дневно одсуство и молбе Димитрвја Р. Војновића практиканта АБр. 8797, којом тражи одсусгво, док у војсци сдужп, одбор је решио, да се обојнци одобри тражено одсуство С ј Тим да Дра Михела застуиа у дужности Др. Змај Ј. Јовановић. УШ. По прочитању извештаја комисије за одређивање осе ГВп. 1486, одбор је одобрио одрећену осу у новој улици између Палилулског трга и удице Два, бела голуба с тим, да се пошље и министарству грађевина на одобрење, IX. На предлог грађевинског одедења општине београдске, ГБр. 1575 и 1576, одбор је решио да се држи кратка усмена дицитација за грађење калдрме у Сарајевској улици пред домом сиротне деце и око врачарске школе у улици Фрушкогорској п Мостарској. X. На предлог грађевнвског оделења општине београдске ГБр. 1446, одбор је решио, да се сну изненадише разлегало се те ноћи ио граду. Зора није затекда ни једног Мусудманина у старој Кројв, турском Ак-Хисару. Али је затекда множину Арбаиаса, где пред конаком беговим усклицава новом госиодару од Кројс, Ђорђу Кастриотићу Скепдербегу" Ну ослобођење Кроје неје било исто што и осдобођење Арбаније. Истина први а и најглавпија корак к томе циљу беше учињен, алијеипак до потпуног остварења Скендербегове иамере требало још доста и напора и крви. Нарочито многу бригу задаваху чегири тврђаве на границама арбанским према Турској ; три на јужној а чет врта на источној страни. То беху Петралба, данашњи арбански Сгштх ТбагЉ; за тим Петрела (Ре1хеПа), на неколико часова од Тиране, јужно од реке Арсена; па онда Стелузије (81;е1шшт), за које се не зна тачно где је лежало, осим ако то неје било — како мисли Гопчевић,ј) — бдизу Мартанеша, т. ј. близу извора Матова а јужно од Петралбе, и на послетку Светиград, по свој придици код данашњег Коџаџика, јужно од града Дибре јј)

•(-) Ођег-АЉатеп, стр. 497., •|"|-) Хан, Путовање и т. д., 155.—6.; Сорс. 8р., 11)1(1.