Београдске општинске новине

ВРОЈ 33. при грађевинском оделењу и уирави водовода установи библиотека техпичких дела и одобрио је за ову цељ и ову годину кредит од девет стотина динара из партије буџетом одређене за непредвиђеве трошкове. XI. На предлог грађевипског оделења општине београдске ГБр. 1361, одбор је решио, да се набаве угледпа кола за изношење ђубрета и да ае сума од хпљаду пет стотина динара у злату за кола и иодвоз до Београда исплати из партије буџетом одређене за неиредвиђеие трошкове. XII. На предлог грађевпнског оделења општине београдске ГБр. 1533, одбор је решио, да се сагради још једна стаклара за расадницу општинску и одобрио кредит од хиљаду динара нз пгфтије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. ХШ' По прочитању предлога Управе водовода АБр. 8713, да се бушење водоводних цеви и сиајање кућа са истнма уступн А. Б. Кенигу одпосно његовом заступнику Бенциону Булију, овд. банкару, ирема његовој понуди, одбор је решно, да се путем лицптацпје изда овај иосао неколиким предузимачима на израду. Број предузимача да одредп управа водовода. XI7. Председник износи одбору на решење акт миппстарства унутрашњпх дела, којим се тражи, да општина уступи бесплатно земљиште на коме да се подигне централни завод за делинФекцију и нарочита болнпца за кужае болести. По прочптању тога акта АБр. 8312. и акта АБр. 8692, којим Министарство јавља, да би најзгодније земљиште за ову цељ било оио изме|у метеоролошке стаипце, сењака и болиице за душевне болести, — одбор је решио, да се устуии држави потребно земљиште за подизање централиог завода за дезинФекцију и болнипе за кужне болести, било од садањих општннских земљишта или друго које приватно земљиште откупом од стране општпае. Од Министарства предложено земљаште да не може се устунити за поменуту цељ.

Знајући од Еолике су оне важвости, Скендербег, готово одмах за падом кројином, пође на њих. Не прође за тим још ни месед дана, а прве три већ и беху у шеговим рукама. Само попосити Светиград нити шћаше да се предаје ниги да ступа у отворену борбу. Нешто његова необична тврдоћа а нешго страшна зима што тада бешњаше чињаху га неосвојивим и Скендербег, после дужег времена, би приморан оставити под њим нешто посаде и вратити се натраг Кроји. Ту га затече и Божић, који буде прослављен веома свечано, али не само с тога, што је он велики хришћански празник, већ још више и с тога, што се на њ покрстише многи потурчењаци Арбанаси, међу којима и сам Хамза.ј) С почетком год. 44.Ц) продужи се започети посао. Средња Арбанија не беше још сва у арбанским рукама. Обе Дибре још једнако стењаху под турским јармом.

То номиње и сам Хопф у својим Хроникама, стр, 532. ■(")■) Гл. Нор^, Сћгошциез, 535. По старим биограФИма не иадази таво. У њих ми налазпмо, да је Скендербег, још одмах но одметништву свом био дошао у Дибру, па се ту договорио о устанку с њеним поглаварима, и даље, да су ови, чувши за његов покољ у Кроји, одмах били учинили исти такав и у својој области. Али ми волимо веровати Хопфовим документима.

— 320 ИЗВЕШТАЈ о количини воде која је потрошена на чесманга у Београду од 13. Јула до 1. Августа 1892. г.

| Тек. број

ВОДА ИЗ

Рад дневно сати

Количина воде за 15 дана у литрима

Примедба

Очшт. бунара

13-00 м.

2,246.400

Вар. извора

24 сат.

1,570.406

Вулб. извора

24 сат.

635 904

Свега за 15 дана литара 4452710

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ

Општива београдска на дан 17. Августа ове године, држаће ОФерталну лидитадију, за набавву 700 метарских хвати дрва, за огрев суда и основних школа. Кауција се полаже, од стране српских грађапа у 1800 дипара а од еграних 3600 дипара у готовом повцу или државним папирима од вредности. ОФерти морају бити снабдевепи прописном таксом у маркама и предаваће се заједно са кауцијом горњег дана од 9 — 12 часова пре нодне благајни општ. суда, а отвараће се комисионо истога дана тачно у 12 часова на подне. Услови се могу видети сваког радног дана за време карцелариско а и на сам дан лицитацаје у књиговодству општин. суда. Од суда општ. вар. Београда 29. Јула 1892. год. Београд. АБр 8741.

Општина београдска издаваће путем јавне лицитације следећа непокретна добра набавке и разпа права, и то : 1. Септембра 1892. год. Плац постојећи у овд. вароши више чеАли дан слободе сину сад и њима. Моз Големи Комнен, син Мусакија Комнена, од породице Аријанига, а господар од Л.ибораса и Драга, уђе са самим почетком нове годипе и у њих, те Турци буду за кратво време и одатле одагпати. Тако его Скендербег за неколико само месеци постаде господарем од целе средње Арбаније, која му у осталом, осим неких омањих области, што после поотима од суседа својих, и доцније остаде једином државом. Али све ни с тим још не беше урађено. Први силнији напад турски могао је још сву подигнуту зграду срушити за једап трен. Слоге и савеза између Скендербега и околних владалаца не беше још никако, а без тога и његова и њи.хова снага стојаше на врло лабавој и непостојапој основи. То је он добро увиђао и с тога, чим очисти земљу од непријатеља, позове све суседе на сабор у Л.ешу. Како вели безимени писац сабор тај буде ваказан за 2. март.|) Кнезови се лепо одазову позиву Скендербегову и одређеног дана доврве у Л.еш са свих страна. Велика -ј-) В1епиш Сг., Шопа, 30.

годпнл X. сме кнегиње Љубице за време од 1. Новембра ове до 1. Новембра 1893. год. 2. Септембра 1892. год. Њиву до Убанлића винограда за време од 1. Новембра 1892. год. до 1. Новембра 1895. год. 3. Септембра 1892. год. Права на наплагу гаксе за Фијакериске станице за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1893. год. Ове лицитапије држаће се у рачуноводству суда опшгине вароши Веограда. Услове сваве од ових лицитација могу се видети у рачуноводству до дана лицитације сваког радног дана за време канцеласво а и на сам дап лицитације. Од суда општине вар. Београда 8 Августа 1892. год. ОБр. 14013.

РЕДОВНИ САСТАНМ ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по степогг. велешкАмл) држак. 18 Јуна 1892 год.

(свршетак) Председник. Усвајате ли и ово што је г. Нивола Поповић казао. (Прима се) Иначе да се ово не упућује комисији вего да се усвоји ? (усваја се). Ник. Р ПоповиЂ. За ово друго — које су улице безводне ? то нека вомисија реши. (чује се: а која ? водоводна) Председник. Тако ће и биги. Сад молим вас да чујете овај извештај. (Секретар чига извештај о избору чланова комисије за преглед васа.^) То је, господо, учињено по одборском овлашћењу. (Прима се) Дакле г. Хаџи-Поповић позиваће чланове кад буду потребни ради прегледа каса (прима се к знању). Ђока Нешић. Сад да идемо даље. Потребно је да се изберу одборпици који ће прегледати коцве које ће се употребити за калдрму у Савамалсвој н Теразијској улици до иза. „Лондона". Молим вас кандидујте лица. је само неслога међу писцима и воји су од њих дошли, тако да се ни двојица у томе потпуно не слажу: увек један има кога више или мање но други. Па ипак има неколико њих, које сви помињу. То су: Аријанит Комнен, господар од Черминице (веома насељене брђансве области на сев. и на ист. од Елбасана), Мохина, КатаФига и Сиатеније (данашњег Спата, на југу од Шкумбе) ;|) Павле II. Дукађии, господар од Бубе, Салите, Гурикукја, Левруска и Бушине и брат му или син НиволаЦ); Л.ек Лусман, господар од Пулатија (сев. од залактице дримоае ),јјј) и на послетку Андреја

1) Нор^, Сћгошциез, 535.; Хаи, Путовање, 497-8. -ј-)-) Стари биограФИ кажу само Никола Дукађин. Али у Хопфа из породиде дукађинске имају двојида који носе то име и који би могли доћи овамо. Један је брат овога Паела. Њега Хопф зове Николом I и налази га аутентичви поменутог од год, 14о9. до 1448. Други је син Павлов. ЕБсга Хопф зове Николом II. и номиње га од год. 1444. до 1479. (Сћгоп, 533.) -)■■)-(-) Барлеције и по њему сви остали биограФи Скендербегови зову овога Дусманом, од чега је за тим наш Мијатовић начинио Душман (Гл. Глас Акад. XXII. стр. 35 ). Али у Хопфовим таблидама нема и тог обликл поред поменутог (Лусмапа), те га можемо сматрати за погрешан. Нор!: Сћг., 535 , 15.