Београдске општинске новине

Г0Д1ШЛ X —329- _ _ БРОЈ 34

Председник. Поводом ове ствари хоћу -само аеколико речи да кажем. Годииа је и мало вишс дана од како сам ја председпик ове општине и имам прилике да се са странцима чеш^е виђам, да их примам и да се шњима разговарам. Неки од н>их долазили су ми по послу а иеки само ради внђења. И ве^ина ми је се обраћала с молбом да им дам какву књигу из које ба могли познатн Београд. Ја сам имао само ону књигу о онштинским пословима и ту сам нм могао понудити, али је опет била певоља ко ће да им тумачЕ кад је књига издата само на српском језику. Наравпо да су они који су хтели да имају посла соншгином, морали да добију тумача, а они други одлазили су не добпвши оно што би им могло да послужи за позпавање Београда. Ми сад већ имамо новећи број страпаца који се расиптују за паше ствари и интересују се њима; од сада ће их бити и више и наша је дужносг, а у сопственом интересу, да им дамо могућности да нас што •бољс п истипитије упозпаду како би се лакше и с потпупим новерењем могли упушгати с нама у посао. Тиеба да азбегпемо потребу страптгца да узму посреднике јер и најбољи посредници могу да учине штете и погрешке и могу својом весавесношћу да одбију људе од нас. Ја мислим да би оео нодузеће имало за будућпост Београда, за нове послове користи и да би било корисно да се потпомаже од општине тим пре ппо ми очекујемо од страног света да пам да капитала па нам је дужност да га упознамо са, пашим стварима. средствнма и погребама. Ја сам и обавештавао усмено и писао на сграну и иначе чинио све, да некн који треба, прибаве обавештења о нама. али томе се онет толико не верује колико би се веровало једном страпом неутралном друштву. Кад ми нешто пишемо или објашњавамо, свааи може рећи: па овоме је дужност да тако представља ствари ма да оне у истини н е стоје тако. С тога је најбоље да ми имамо у рукама шга ће да се упесе у ово дело о нама тежећи да се потиунце изнесе сама истипа. Ја сам сагласан с мишљењем комисиЈе и молим вас да га ставим на решење. каква туга обузеше, кад му за то < иј јављено. Видећи да његова номоћ сад не би била ни од какве користи и бојећи се да се султан не окрене па њега, ои изда одмах заповест својој војсци, да се повуче к Арбанији и пареди јој да путем поруши, попали и оплени сва српска места, хогећи се тиме осветити Деспоту г Бурђу за понашање му према њему.*)

Понашање Деспотово у овој прилици доиста је веома чудно, с тога нека нам се не замери, ако се мало и удалимо од саме ствари, у толико већма, што се оно до данас објашњавало на једап начин — злоб пошћ> Ђурђевом, а сад, у најновије време са свим друкчије -— његовом изванредном памећу, увиђавношћу, прозирљивошћу итд.. *) Са свим друкчије прича тај догађај безимони иисац. Ои вели, да је Деспот Ђурађ истива био заузео пре Скеадербегова додасаа све кланде, кроз које се могло проћи у Орбију, али додаје, да је Скендербег, опазивши то, био иочео силом да их заузима један но један, и да је већ био нродро тридесет мнља у Србију, кад на једанпут једног јутра нађе да су остали кланци заузетн. ј За тим нрича, како је Скендербег радостан био похитао ј да што пре стигне у помоћ Угрима, али како су му, тек ј што се био макао, изишли па сусрет некп Пољаци и улри и јавили му, шта се деснло код Варае. — Остало је и у њега исто као у друг-их. В 1 е ш т 1 6., 1а4опа е1с. ■64; и 81, -82,

Ко је за то да се прими извештај комисије, гласаће за, а које за шго друго гласаће против. Гласало је свега 14 за, 1 против и три су се уздржали од гласања. Изволте чути једну лицитацију о зидању гробница. (Секр чита. Одобрава се.)

држан. 25. Јуна 1832 год

Прсдседник Отварам седпицу пошто има довољпо одборника. Изволте чути записник прошлог састанка (секретар прочита) Усвајате ли записник (усвајамо). Ћока НоваковиК. Као члап комисије нужно ми је да зиам да ли је потврђен уговор с друштвом, и ако није шта стоји на путу. Председник. Уговор је потврђен. Ђока Новаковић. Пошто је потврђен треба да знамо да ли ће се у свему извршити по обвезв или ће остати овако, јер ако се уговор ие објави ми стојимо несигурпи, с тога што може пеко доћи и узети све оне нредмете у осигурање који нама по уговору имају служити за гарапцију. Да тога не би било, потребноје да се уговор у целости објави јцто пре ко већ није. Шилутин МарковиК. То исто вреди и за уговор о електричном осветлењу и ми цре потврде треба да сазнамо да ли пема каквих прибелешки на трамвају и зградама или згради и предметама који служе на освеглење јер све до1ле док суд не објави уговор, могу се стављати прибелешке на предмете а после обзнане не може пре општине нико добити нраво залоге пад том имовином друштвеном која је у исто време и општинска. Председник. Гледаћу да упутим адвоката нашег да тражи испуњење онога што је уговором предвиђено. Ћока ПопаковиК. Мени је јављено да општина има један плац у Скадарској улици где је био олук чесменски и чесма којије неко заузео и хоће да попигне зграду. Пиуам је ли то истина. Председник. Та је ствар још у расправи. Стари биограФи Скендербегови, не улазећи дубље у саму ствар и прилике, које су владале у то време, немају довољно речи да пагрде нашега деспота, због помепутог постуика. Оп је по њима: 8се11ега1;о 8егу^апо, 8се11ега1;о Бебро1;о, ргшсГре а т о 8 о ш то11;е аг1от <11 регЈПсПа. е <1' етрГе1;а и г. д.. Узроци пак који Ј су га нагпали то да уради ио њима су: Прво, шго је његова кћи Мара*) била удага за Мурата, па му се он пеје хтео замерити, и Друго, што је страшно мрзио Хуњадија, који беше задржао за се пеколико његових градова.**Ј Место да одговоримо на ова тврђења старих писаца, да пођемо мало издаље и да видимо најпре и друго мишљење. Кад су папа и краљ Владислав оно 4. августа ове године на сабору били поништили сегедински мир и написали страшну једну заклетву, на коју су се сви савезници морали потписати, да се не би како могли одговарати , да не могу поћи, буде та заклегва послата Деспогу Ђурђу > *) Они је зову Јернаом или К а н т а к у з е и о м. **) У ЕаШ Ши§М паводи се трећи (упрало тамо други), т. ј. за то што је смртно мрзио Угре! Сари* 5.

Мијаило г Борђеви\\. Ја сам био одређен као члап од сгане одбора да прегледам то с другима. Ми смо позвали Крисгодуловића да пам докаже даје тошто је заватио. његово. Он је изнео тапију да је то купио и да нипгга пије заватио. Дакле тужба против њега није основана. Еоста Б. МихајловиИ У колико се опомињем тај тужилац подпео је и једпо писмено и ја бих мотио да се то прочита. Он каже да је имање његово али да он волп да га поклони општини него коме другом. Председник. Ја знам да сам поводом молбе једног грађанина одредио комисију да ову ствар извиди и дело је сад у раду, а у коме је стању пе могу да зпам још. Михајло Ђорђевић. Остало је па томе да брапилац својом тапијем докаже своје право. Ђока Новаковић. Ја мислим да та ствар треба да се уреди шго пре те да се зна на чисто чије је земљиште јер ми не смемо дозволити да неко заузме наше земљиште и подигие грађевине па после да се боримо да му га одузмемо. А ја сумњам да је то приватпи плац, јер да је привагни, он би морао ући у његову таиију. Мислим да би требало пригежаоцу плаца казаги, да све што подиже на плацу пре свршетка спора, чиии на свој ризик и да му то оиштина може дићи, чим се реши питање о својипи. Мијаило Ђорђеви^. Ја зпамдаје он купио таЈ плац на јавпој лицигацији и да ће тапијом доказати својину. Председник. Ја примам ово те да видим шта је. Сад изволте чути гражења уверења (секретар прочита). Молим да вам саопштим један акт г мин. грађевина. (Секретар чита акт којим министар саоншгава да су г. г. Намесници потврдили закон о уступању регулац. Фонда општини под утврђеним погодбама). Соломон Азриел. Ја мислим да одбор треба да изабере једну комисију која ће да проучи: шта доОијамо овим, јер колико сам чуо, рагулациони фонд има доста примања али и доста издавања те да би лако могло да се и он на њу пстпише. Али Деспот, промеривши, разуме се са свога гледишти по својој памети, све прилике у којима се налазио и он с Угарском и турска цареа вин1, нађе, да би тај његов пристанак био веома опасан и судбоносан но државу му и одлучи да не пристаие уз краља Владислава и да се пе потписује на послату му заклетву. Ево како иаш исгорик Ч. Мијатовић објашњује те прилике и узроке, који су гонили Деспота да дође па > аку одлуку: „Што су се десиот Тзурађ и његови са ветници питали било је ово: 1) је ли добро, јелидостојпо хришћансках, поштених људи, да без повода газе свечапу заклегву; на и ако би се преко гога могло прећи, опд 2) да ли је народ српски у стању да одмах сад опет принесе пове недогледне жртве и да чини нове иепрорачуњиве напоре: па кад 6.1 све то и могло бити, онда 3) да би би се гажењем свечапог уговора без провокације и новим крајњим напрезањима народним могле постићи сигурно веће користи, него оне, које су се постигле сегединским уговором о миру".