Београдске општинске новине

БРОЈ 34 бити да за један скуни плац, доиијеио пешто што не представља нивакву вредносг. Председник. Питање о размеви свршено је и сад се не може понова о њему решавати Сад има само да се изврши нренос на опшгину и пишта више. А општина може да напише правила о руковању фондом и о другом а мипистарство ће само ноднети рачун о Фонду кад нам га буде и Фактички пренело у својпну. Ја вам овај извеншј и саопнпавам само ради знања и да промислиге о прописивању нравила за руковање фондом. Ђока Ж, НешиК. Кад је већ. пред нама питање о регулац. Фонду, ја бих молио да пам председпиштво каже: далије учинило штогод односно уступања „Батал-Џамије" држави и ако пије ја бих молио да се не устуна доклс се год не види на чему смо. Председник. Одбор је решио да се размена изврши и то је учињено и решење је већ посгало закон. Како фонд стоји пе може се рећи у напред док се пе спреми све за за предају. Ђока Ж НешиК. Ја сам дознао с поуздане стране, да тај фонд нема гоговине него има и дуга и ја мислнм да таку беду пе треба да прими општина на себе. МиКа ПетровиК. Ја знам да је и одбор предложио да се и пирипчана има да тражи те да потпадне под регулапиони фонд . У колико се сећам скупшгина је предложила да се пиранчана прода, а то значи, да по схвагању владе данашње, она — пиринчана -- не спада у регулациони фонд. Ми сад овде не знамо гага примамо. Знамо само Фирму „регулациони фонд ", а шта у њему има то не знамо. Г. Соломон је потпуно умесно нредложно, да се избере комисија која ће ггредходно видити шта има у точе Фонду да се прими. па тек онда кад то сазнамо можемо казати, да примамо и дајемо марвепи трг. Председник. Молим вас г. одборниче, да не говорите са гаком жесгином, као да је све пропало и да нигде ништа нема. Ви са таком ватром говорите. као да сте само ви једини који заступате интерес општински а остали одборпици и ппредседеик као и да не засгупају општинске ингересе. То ви не може те потврдити. Маћа ПетровиК. Молим вас г. нредседначе немојте да ми нребацујете. Председник. Имам права да вам пребацим, кад ви тако говориге. Ствар овако сгоји. Одбор је решио, да се прими регулациони фонд , а да се у пачнаду да држави марвепи трг. То сам ја саоншгио г. минисгру грађевипе и поводом те одлуке изашло је ова решење. Сад даље о томе не може биги говора већ да пошљемо аомисију да прими регул. фонд : а да предамо марвени трг. К. Б. МијајловиИ. Лепо је то што је казао г. Соломон. Али господо, кад држава хоће да узме баталџамију она ће је узети ц без наше воље експропријацијом. Наш је интерес да се држави уступи нлац ге да она направи скупшгинску зграду, те да не оде на другу страну. Вароши : Ниш, Параћин и друге опшгине задужиле бн се само да се у њиној средини скупгатина направи. Дакле кад је иначе у интересу онштине да се зграда та овде направи онда хвала г. минисгру што и ово даје. Соломон Азријел. Закон је услован и каже ; ако општииа уступи марвени трг да

- 330 -

јој се устуни регулац. фонд. По томе закону ми можемо да се предходно уверимо шта примамо и имамо ли рачуна да примимо Председник, Тако је услов с тога што још пије деФинитивно свршена оиа страна коју одбор нема, јер знате да општина не може да преда имање без одобрења збора. Веља ТодоровиК. Ја мислим да је најбоље да прочитамо решење одборско о томе, па према томе ми сад не можемо друкче. У колиао се сећам решење је да се уступи баталџамија за регулациони фонд . Ја сам и онда био мишлења да се уступи држави онако, а регулациони фонд да видимо хоћемо ли нримити или нећемо. Председник. Јп ово само саопштавам одбору ради знања, а разговора не може бити. Соломон Азријел. Па шга је с мојим предлогом. Председчик. Неможемо о томе ништа да говоримо. Комисија нек иде да прими акта и донесе овде иека комисија превиди све шга имамо. Ово вам ја еамо саопштавам. (Чује се: онда нисте требали ни изпосити.) Па зар хоћете да вам ништа пе саопштавам? Сад ћу да вас известим о ово.че: неки Мавсим Томнћ, који је мерач на жељезничкој станици општинској као чиновник општински, био је још 1868 год. закупац од плаца једног у бари Венепији, иа је задужен са извесном малом сумом новаца. После је тај закуп препео на друго лице и задужио се у општинске књиге. Најносле дошло је до !ога да се тај рачун ненресгано води. Ту изгледа да је општипи то право застарило. Али он је сам дошао и ноднео један акт и каже: ја сам општински чиповник и не би желио, да се ова ствар застарелошћу сврши, него нристаје да плати ноловину а оно друго да се расходује. Општински адвокат видио је ову сгвав и он мисли да је застарило. Ево адвокагово мишлење. (Чига.) Сад молим вас да овај присгапак одобрите, јер је свега циФра од 96 дин., а половину плаћа, дакле половипа од тога да се расходује. (Одобравамо.) Сад имам један иредлог из инжињерског оделења, да се гштања о пивелацији не врше као до сад од нојединог инжињера, јер то изазива грађане на песноразум и парнице, пего да се врше друкче, те да се избегпу снорови и сукоби са грађанима. Грађевинско дакле оделење предлаже начин како да се све то врши а да се сукоби избегну. Ту је г. Секесковић дирекгор тога оделења. и он ће нам објаснати. Молим г. Селесковића да нам објасни. СелесковиК. Вама су познага господо два случаја и то из Сноменичке и Кастриотове улице какве су тешкоће произашле. Те тешкоће излазе отуда што се није имало времена, да се штудира нивелација на лицу места, па сад је нужно да се то у будуће тако ради. Дакле нужно је да се постави једна стална комисија техничка, која ће та питања расправити и резулгат ствари да дође пред виши Форум — министра грађевина — па он да даје санкцију. У томе случају ја сам предложно два општинска инжињера и грећи да буде државнп па да опи штуднрају регулацаонн план имајући у виду потребе појединих грађана. Та ће комисија имати да ради у недељним и празничним седницама тако, да кад се нристуии нивилисању улице, да нивилација буде већ сасвим одређена.

ГОДПНА X. _ ^ Сад односно плите тим техпичкнм инжињерима, ја сам предложио, да државне ивжињере хоноришемо, јер разуме се да ће тај рад за њих бити споредан. Држим да се њима даје 12 дин. од седнице, а председнмку те комисије 18 дип. То би изнела. за месец дана плата једног инжињера. Ми да имамо инжињера морао би да ради месец дана и опет би зависио цео тај рад од већег Форума. Та плага — хонорар — неће изнети више од 260 дин, месечно. Председник. Ми имамо врло често жалаба око тих нитања, па онда иду и г. миписгру грађевина. Да би дакле нека постојна веза осгала, то је г. Селесковић мишлења да би најзгоднија пут био, да се извршење овога иивелационога плана изведе. С тога изпосим одбору ова, предлог на одобреље. Стеван ЧађевиК. Заиста господо. нарочито на раскршћима могу да се иороде нитања односно нивелете једне и друге секуће се улице и може ту да буде песуглаеице у нивелети. У Београду може тога биги у толико пре што Београд није у равници те према нивелети једне друге улице честоможе да буде па ћошковима разпе висинске разлике И да би се сад од опих двеју висина на ћошковима нашла средина, најбољи је пут комисија која се предлаже и која ће на лицу месга све те исправке чинити. Такав случај различите нивелете већ постоји у споменачкој и иисарској улици и он се мора на овај начин изравнати. Но мени изглеца да би требало претходпо издејсгвовати од г. министра грађевина решење да та одлука што је буду донели инжињери, чланови комисије, вреди за министра грвђевина те да се не тражи парочита одлука његова иначе биће даигубице око гога поновног прекувавања тамо. Комисија по своме саставу и будућности довољно је јака да јој се може поверити извршење овога посла без контроле са страпе мип. грађевине. Имам још да напоменем, да и у касгриотовој улици има разлике у нивелети. Правило је у техпици да нивелета по целој ширини улице буде равпа, да какав је тротоар на једној страни да такав буде и на другој. То је условпо техничко правидО' које сваки инжињер мора имати у обзиру,. при раду, на инак има изванредних случајева као што је ова ,ј у кастриотовој улици јер висипска разлика код Цветне и Кондине улице условљава две нивелете у овој улици и тако је и дели. То је овде случај и по средини улице, иначе само по ћошковима може бити разлике у нивелети. Та разлика може да буде до 25 сантим. и да би се она уклонила, неко треба да реши. Ја мислим дакле да је та комисија корисна ради расправе спорпих питања и ради тога и примам нредлог с напомесом да би требало писати г. М, Грађ. да њене одлуке буду пуноважне. Председник. Дакле и г. Чађевић пристаје на комисију и сад има то да се решн (чује се: шга ће више државних него општинских инжињера?) Селесковмћ. Газлог је у колико сам могао да приметим, био овај, што су општински иежињери бранили врло јако своје гледиште и онде где се то не да правдати и што је од уштрба по саму ствар. С тога се мисли да су државни ипжињери у томе погледу. као мање заинтересовани, и