Београдске општинске новине

ВРОЈ 35. дагер стави у своме предрачуну, који ће потписати. 20. Августа 1892 год. Бр. 2100. 7ПРАВА В0Д0В0ДА

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 60, ВАНРЕДИИ САСТАНА!^ 11. Августа 1892. год.

Пр едседавао председник г. Мидов. Р. Маривковић од одборника билп : г. г. Н. X. Поповић, Ф. Васиљевић, К. Б. Михајловић, Р. Драговић, М. Велизарић, М. Д. Банковић, М. М. Ђорић, И. Ђорђевић, Г. Бркић, Д. Р. Гајић, А. Ј. Одавић, К. Д. Главииић, Н. Р. Поповић, М. Ј. Марковић, М. Јовановић, Др. М. Т. Деко, М. П. Бончић, ТЈ. С. Новаковић, Г Б. Ж. Нешић, В. Тодоровић, С. Азриел, Јов. Христић, Дазар Дашковић. I Прочитан је записнак одборсквх одлука седнице држане 5. Августа 1892. год. и у оддуци КЊБр. 608 учињена је на преддог допуна, г. Др. М. Т. «1ека, одборнпка да инжињер има да изврши катастар као и да оснује геометарс&и, одсек, а не геодетскн. II. Одборник г. А Одавић пита, дали има каквих понуда за зајам од 10.000.000 и зашто се не приступи закључењу тог зајма. Пошто је председник општине изложио узроке, зашто се зајам до сада није закључио, одбор је оддучио, да се сазове ужа Финапсијска компсија, да поднесе извештај о своме раду по овом предмету. III. Предеедаик општине ставља аитање одбору, да начелно реши, да ли се може зајам закључити тако, да се зајмодавцу усгуае радови општински првенствено под нначе једнаким по•гребама. Одбор је оддучио, да и овом питању поднесе ужа ФинавсиЈска комиспја своје иишдење. IV. Одборник г. И. ТЗорђевић тражи, да се питање о одређивању осе у другој параледној удици Душаново,] навово узме V претрес.

ЂУРАБ КАСТРНОТИЋ СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА напасао |1ИКО«1А јЗУхДИЋ. (С једном генеалошкол таблидом) Темат кагра1,ен ирном видовданском наградом општнне београдске.) мото: Скендербег је срца Обилића. ВЕГОШ. »Хришћансво осећање и у опште лични карактер Ђурђев бупио се противу мисди, да се закдетва гази. Ова побуда морадое природе већ је по себи довољна била да одреди војим ће правцем Ђурађ да иде Ади је за тај правац било још и других побуда. Да се народ до крајности исцрпао, о томе ]едва да је могдо сумње бити. У неким крајевима српским наступила је била права дезорганизација друштвена... А и на оно треће питање није се могло друкчије одговорити него одричући. Сегедински се мир и потгшсао с гога, што су се сви биди

— 334 Одбор је решио, да се преко овог тражења пређе на дневни ред. V. Председник износи одбор} на решење модбе којим се траже уверења о сирогноме стању По прочитању тих молби АБр. 9045, одбор је изјавио мишлење, да се суд предходно увери о имовном стању Марије Благојевић удове и Катарине Доронтпћ, иа тек онда да им изда тражено уверење. VI. По прочитању протокола лицитације СБр. 14017. држане за давање под закуп дућана Бр. 1. у Фишекџијској улвци одбор је одлучио, да се ова лицитација одбаци и друга распише. VII. Председник износи одбору на решење предлог рачуноводства општинског, да се за потребу ошптинску набавља сено и сдама куповином од народа. По прочитању тога предлога СБр. 14577 одбор је решпо да се овај предлог у свему прими с тим, да највећа цена за сено буде пет динара од 100 килограма, а да суд одреда лица која ће куповину вршити. VIII. По прочитању извештаја комисијског ГБр. 1632 одбор је одобрио одређену осу у Јевремовој улици од Љубпчине према Калимегдану. IX. Председник извоси одбору на решење молбу масе пок. Љубнце Ј. Вучковића, да јој се да новчана накнада за кућу, звана скупштинска каФана а која је оштећена због извршене нивелације. По прочитању те молбе АБр. 1483 и ммшлења општ. правозаступника као и грађевинског оделења ГБр. 1449 одбор је одлучио, да оовоме тражењу поднесу своје мишљење одбору на решење господа Илија Борђевић, Веља Тодоровић, МијаЈДо Бончић, Коста Гдавинић и Ст. Чађевић одборници. Тројица могу пуноважно радити. X. По прочитању модбе Српско-Француског друштва ГБр. 1489 и 1511, којим предлаже, да изврши калдрмисање извеспих улица са означеиом врстом калдрме п по озваченим ценама и по проуверили, да европске државе нису биде 1 спремне, да озбиљним дедима искупе красноречиве беседе својих послаиика. Турска је била сувоземна сила првога реда, једина сила која је имала преко сто и педесет хиљада добро организоване и дисциплиноване сувоземне војсве. Та се сила не може сатрошити под ударцима једне далеко мање сувоземне и слабо организоване војске, каква би у наЈбољем случају оне године могла сдедовати заставама краља Владислава." „Имају још две прилаке, које као да су вршиде неки уплив на одлуку српских државника оних судбоносних дана." „Турски комисари као да су и сами чули били за нромену политике у Сегедину, па су стали с предавањем земље и градова српских. Деспот је Ђурађ наравно жедео, да што ире види сву Србију у својој власти. Али међународни докуменат, на основу кога је ваљадо то да буде, подераше кардинади у Сегедину. Је дн могао ТВурађ да између 4. и 15. Августа 1444 г. нристане на пепрорачуњену подигику, којој би прва последица била да Србија и даље остане у власти /урских гарнизона?! Ово што ,је још једнако већи део Србије био у рукама

ГОДИНА X.

читању мишлења инжињерског оделења, одбор је решпо, да се калдрмисање ово уступи Срп. Француском друштву према њиховој молби, с там, да пена калдрме са дотерапим каменом буде иста, као и у Марковој уднци.

61. ВАИРЕДИИ САСТАНК 14. Августа 1802. год.

Председавао председник г. Милов. Р. Маринконић, од одборника били: г.г. Н. X. Поповић, С. јјАзријел, М. Ј. Марковић, Р. Драговић, Др. М. Т. Деко, К. Петропић, Л. Дашковић, Св. Рисгић, Ђ. С. Новаковић, Б. Димитријевић, В. Тодоровић, М. 0. Петровић, Љ. Јовановић. А. Ј. Одавић, Ф. Васиљевић; М. Велизарић, Др. П. Поиовић. I. Прочптан Је записвик одборских одлука седнице држане 11. Августа 1892. год. и у одлуци КЊБр. 619 учнњена је измена, да се позове фцнансијска комисија а реч „ужа", да се изостави. II По прочитињу акта пстражног судије за вар. Београд АБр. 8991, 9002, 9021, 9082, 9067,8989, 9000, 8986, 8925, 9050, 9071, 9081, 9070, 8941, 8988, и акта управе вар. Београда АБр, 9025, којим се траже уверења о владању и имовном стању извссвих лица; одбор је нзјавио, да су Прок. Чекеревац и Никола Михајловић доброг владања и доброг имовног стања; да је Јанићнје Васић доброг владања а средњег имовстања; да је Коста Костнћ доброг владања а сиротног имовног стања; да је Марко Колаковић доброг вдадања и доброг нмовног стања; да су Велимнр Хаџи Поповић, Душан Симић н Бранислав Мишковпћ, Димитрије Мевц, Јовав Болтић, Лудвиг Лаха, Трајко Стојковић. Иван Вујић, Стеван Максимовић, Ђорђе Цинцаревић, Никола Таиасковић, Јанко Милосављевић, Јован Банчић и Светозар Нешић непознати. Ш. Председник износи одбору на мишлење молбу којом се тражи уверење о имовном стању. По прочитању тих молбн АБр. 9121, 9101, 9029, 9028, 9046, 9047, 9048, 9049, 9100 9102, 9066, 9097, 9063, 9099, 9104, СБр. 14053, 14059, 14192, 14217, 14240, 14267, 14265, 14310, 14368, 14347, 14175, 14188, 14152, 13987, 14402, 13967, 14246, одбор је изјавио мпшлење, да се суд предходно увери о имовном стању молилаца ■ турсвим, вршило је не мали пригисак на оддуке деспота Ђурђа и његовог савета." „Није без упдива бидо ни то, што су и Ђурађ и његове војводе дошди из Сегедина доста горко раздражени на понашање угарског сабора у питању Мрњавчевићевих претензија. У ондашњем сувременом свету ван Србије управо гој дичној раздражености деспота г Б.урђа према Јовану Хуњадију приписиваху одсудан упдив на деспотову одлуку за неутралност".*) Као што се дакле из досадањега види, узрок необичном понашању Десиота Ђурђа у ово врло значајно време јесте по другим писцима тај, што је он бид морално рђав човек и шго је следовао само својим личним осећајима, док на против Мијатовић налази, да је поступак Деспотов са свим коректан и да , испигујући одношаје ондашње са сваке стране, разум не може да не призна следственост, енергију, прозорљивост и мудрост Ђурђу Бранковићу у оним тешким данима од године 1444 1 '.**) Расправљати таква пигања, која се највећим дедом тичу самих дичности које су их изазвале, веома је тешко. Ту историк

*) Деспот Зурађ II., 11—13.

**) Ш4., 46.