Београдске општинске новине

ГОДИНА X. - 335 - БРОЈ Вб.

Дарпвке и Драгиње Лазић, Стевавнје Дачић, Мидорада Стевановића, Милоша Стевановвћ, Мирославе Југовић, Никодија Богдавовића, Боривоја Богдаиовпћа, Јулке и Драгољуба Вуловића, Вукосаве Костић, Лепосаве Јаковљевнћ, Данице А. Бзгдановпћ, Даниде Ђ. Коновић, Милеве Митровић, Михајло Јовавовић, Ђорђе Јованонића, Јовава Анђелв.овића, Ђорђа Николића, Јелене В. Станковнћ, Иорђа Мцшића, Јеврема Миловановића, Андреје Глигоровића, Јованке Котлајића, Јована Петровића, Милеве Настић, Радојке Жпвковић, Лепосаве Павловпћ, Лепосаве Јовановић, Радисава Внличковића. Марије Јоксимовић, Милеве Бојевић, Сретена Радојчића, и Борђа Грабова, па тек онда да им изда тражено уверење. IV. Новодом молбе друштва за иотиомагање и васпитање сиротне и вапуштене деце АБр. 9132, којом мислн, да му општпна уступи један плац на Врачару близу друштвеног дома, за иоднзање болнаце за заразне болести, 1 у којој би се лечила деца из друштвеног дома, одбор је узео у поновии прегрес акт мпнистарства унутрашњих дела АБр. 8692, којим се означава место између метеоролошке станпце, сењака в болнице задруштвене болести, као најподеснпје за подизање сталне болнице за заразне болести и завода за дезинФекцију, па је решио, да се уступи мнвистарства унутр. дела илац означен у акту АБр. 8692 за подпзање болвице ;за заразне болести п завода за дезииФекцију нод погодбом, да министарство устунп један део тога плаца друштву за васпптање п помагање суротне и наиуштеве деце, на коме ће оно подићи о свом трошку дечпју болницу за заразне болести, у којој ће се деца из друштвенога дома лечити. Друштво ће бити обавезно да у тој својој болници прпма на лечење о општннском трошку и ону децу коју му општина буде упућивала. Питање о устунању овога илаца у својину државну има се изнети збору не решење. V. Према пзвештар књиговодства општине бееградеке ББр. 2723Ј92, одбор је решио, да се за ову 1892 год. одобре наквадни кредити за следеће партпјп буџетске и са следећим сумамз: 1. На партпји плате главног благајника седамдесет динара. 2. На пар. три кантарџије две стотипе педесет динара.

3. На пар. осам момака кантарских две стотине седамдесет и пег динара; 4. На пар. првог инжињера пет стотине динара; 5. На пар. два служитеља баштованска четрдестт пет динара; 6. На пар. четир служитеља кланице девет стотина и шесдесет динара; 7. На иар. два чувара мајдана три стотине шесдесет динара; 8. На нар. два чувара обале девет стотина четрдесет динара; 9. На пар. десет практрканата пет стотина деведесет и пет динара и двадесет и пет пара; 10. На пар. чишћења улица две хиљ. дин. 11. На пар. дванаест служилаца четир хиљаде седам стотина седамдесет девет динара; 12. На пар. набавке дрва и сечење за школе шест хиљада шест стотина седамеесет и пет дпнара двадесет и пет нара; 13. На пар. штампарсапх и књнговезачких послова две хиљаде шест стотина деведесет седам дцн. и двадесет осам пара; 14. На пар. штамиања плаката и објава хиљаду четир стотиае тридесет и три дин. и двадесет пара; 15. На пар. набавке материјала канп. пет стотина динара; 16. На пар. набавке и оправке алата п снтних трошкова и предохрану заразае болести хиљаду"динара. 17. На пар. оиравке и доправке општ. добара хмљаду и пет стотина динара; 18. На пар. издржавање ванбрачне деце шесет хпљада девет стотииа осамдесет четнри дин. и двадесет пара; 19. На пар, за одржавање паркова четир хиљаде шест стотипа динара; 20 На пар. за одржавање расадника хпљаду динара: 21. На пар. државног нореза за имовину општииску седам стотина дннара; 22. На пар. светковина и заветина три стотине динара; 23. На пар. за кланицу две хиљаде пет стотина четрдесет и три дин. и шесдесет три паре; 24. На иар. за подвоз разннх комисија хиљаду и сто динара; Сви се ови накаадни кридити имају покрити из уштеда осталих буџетских партија.

општински послови Концерат. Општина београдска приредиће ксшцерат на Калимегдану данасу недељу 23. ов. мес. у 5 часова после подне. Концертоваће целокуппа војна музика. дунавске дивизије. Улазна цена од особе 50 пара дин., за ђаве и децу испод 12 година 2о пара дин. Цена хлебу. Према извештају статистичког оделеља општине бзоградске о ценама житу за првих иегнаест дана месеца Августа, остала је цена лебу и за другу половину о. м. иста, која је била у првој т. ј. двадесет пара лин. од килограма. Ова цена вреди до 1. Сепгембра о. г„ Лична вест. Одбор је онштински у седници својој од 19. о. м. изабрао г. Раку С. Мутавџића, надзорног ннжињера барутане У Обилићеву код Крушевца, за инжињера и представника геодетског одсека грађевннског оделења општине београдске. Књижевни оглас. Субвенцијом општине београдске изашла је књига „Београд у слици и речи" на српском, Француском немачком и мађарском језику. Међу писцима текста налазе се најсветлија имена наших књижевника и паучара. Књига је украшена многим лепо израђеним сликама Београда и околине. Цена 2. дин.

ДОМ СИРОТИЕ ДЕЦЕ На јужном крају Београда довршује се једна грађевина, која је и по об^ику па и по величини, па и по садржини необична. Кад се погледа с Калимегдана рекао би човек да се зида нека велика касарпа, а кад се ногледа с Врачара мислио би на неку лепу школу. Та необична грађевипа јесте Дом Сирогне Деце, огњиште на коме се за-

нема позитивних докумената или споменика стварних којима би несумњиво могао потврдити своје мишљење: он је остаљен само различитим, маље или више јаким хипотезама, које опет изводи из догађаја и прилика које су биле пре и после времена кога се тиче питање. Па тако је било и овде. Старији историци и биограФи несу ни на шта друго обраћали пажњу до на Факаг, да Деспог неје хтео ни пристати уз Владислава нити барем пустити Скендербега да он, с оно неколико хиљада што је имао са собом, појача колико толико Угре. Они несу хтели погледати ни на прошлу ни на будућу радњу његову, да би га лично познали, већ су само нашли, да је он доиста врло рђав човек и да му главни циљ у живогу неје било благостање и срећа државе но лични интерес. Међугим, ако само мало боље погледамо шта је он све урадио да би спасао државу од неприлика, нама не ће биги ви мало тешко да одмах видимо како је то мишљење скроз погрешно. Доиста, сетимо се само како јо оп, тако нежан отац, само да стече отаџбини што јача пријатеља, био дао кћер Катарину онаком моралном чудовишту какав је био гроФ Цељски; сетимо се, како је из сличног узрока — да спасе државу

од нове павале Муратове, био дао другу кћер Мару још горем човеку, мухамедовцу Мурату, он, иначе тако побожан човек; сетимо се на послетку и тога, како је из истога узрока и оба сииа дао султапу за таоце, те тако остао на свом белом двору на Дунаву као сух грм у плапини а поред таке красне породице, па ће нам онда бити '■ са свим јаспо, да су у њега лични осећаји 1 стојали куд и камо ниже од тежње да са- ! чува самосталност и слободу Србији, па ма Ј се то објашњавало и његовом славољуби- ] вошћу и амбицијом. Да је он доиста видео, да ће се ове године Турци моћи поуздано одагнатп из Европе или барем заљуљаги из темеља, пигамо ми, да ли би се такав човек, каквим га нацргасмо, ма и за тренутак устезао да што нре и што већу помоћ при- ј купи Владиславу и да ли би ма колико могло ј допринети његовој одлуци, да не улази у , тај рат с Турцима и то, што се неје хтео > замерити Мурагу с тога шго му је кћи Мара била за њим ? Истина лично непријатељство његово према Хуњадију могло је, управо морало је имати некога утецаја на његово решење, али да је оно било од пресуднога значаја, то може рећи само онај, који Ђурђа тек површно познаје.

Ну колико су стари историци и биограФи Скендербегови на погрепшом путу са својим разлозима, голико, по нашем мишљењу, греши и Мијатовић, што нема довољно речи да нахвали памет Деспотову у овој прилици. Правдати онако поступање Ђурђево у оним критичним приликама његовом неком побожношћу, то је, мислимо, више него слабо правдање. Не мислимо тиме да поричемо да Је Деспот био побожан, али не смемо никако да заборавимо ни то, да побожност у н>ега неје била никако онака као у Францускога Луја XII. и да он пеје био у њеним рукама мртва играчка с којом је она могла чинити што хоће. Бар за то нема више ни једаога доказа у свој његовој, иначе веома дугој и плодпој радњи, док на против супротних примера има више. Узмимо само поменуте случајеве, кад он нолитику претпоставља, вери, дајући једну кћер за католика а другу за мухамедовца, па ће свима бити јасно. Пресудност дакле тога узрова на опаку његову одлуку неје могао имати овај разлог. Неје веће важносги у решењу овога питања могло имати код Деспота ни то, што је народ био до крајности исцрпен. Не мислимо ни из далека нобијати тврђење, да