Београдске општинске новине

БРОЈ 35. грева сада 87 сирочића То су она дечица којима не беше суђено да их мајка негује, отац загрли, сеја услужи, а брат новеде. Остављена сама себи она би расла као што коров расте, расла би на саблазан себи и друштву. Велика већина од њих не би ни дорасла да би била од помоћи себи или другима, јер, немајући неге мајчипе и бриге очине, она обично угину у раним својим годииама. Дом Сиротне Деце то је оаза на којој се одмарају онн што су по пусгињи лутали; то је осгрво на коме су снаса нашли они, шго су им морски вали хтели све одузети. На том острву дечијега спасења има добре дечице из Београ, Лознице, Пожаревца, Јагодине, Ниша, Крушевца, Ивањице, Сјенице, Куманова, Охрида, Сарајева, Панчева, и т. д. и т. д. И све се то збрагимило у Дому овоме, све то весело учи и ради. Па како се то узајамно назе и воле! Ево једнога примера: један добар домаћин — београђанин молио је за одобрење да једну девојчицу госги у кући својој. Њему то беше одобрено. И Мидка је отишла у кућу богата човека. Тамо је јела и нила много боље но у Дому, тамо су је мазили и чинилк јој све што је хтела. Па при свем том четвртога дана мала Милка плакала је и молила да је воде „њеној кући". — Хоћу кући, чико, молила је мала Милка. И иије било друкчије, морали сује вратити „кући њеној". Па како је весело утрчала Милка међу своју браћу и сестре, па како су се сви у Дому радсвали њену новратку. Има у нас пуно лепих ствари и установа. Али, нама се чини, да је Дом Сирогне Деце, једна од оних установа, које по самоме циљу своме нанред избијају и из далека се виде. То се најбоље показало ове године, када је уирава настала да у 1887. години заиочети Дом доврши, Са свију страна је у неким крајевима српским била наступила права дезо^ганизација друштвена и да је у њима било хаотично стање, али смо опет слободни тврдити, дајетомало могдо чиниги на Деспотову одлуку главни нритисак. Узмимо само на ум то, да је Деспог и у најнезгоднија времена могао држати о свом трошку 10.000 ноњаника*), иа ће нам онда то мало ниже бити јасније. Што се тиче трећега доказа Мијатовића, он као да је требало да буде нај јачи, али, како се нама чини, то ће бити баш обратно. Мијаговић има исгина ираво што вели, да се сегедински мир био и потписао с тога, што еу се сви били уверили, да евронске силе несу спремне да учине што озбиљније против Турака, и да је Турска била сухоземна. сила првога реда од преко сто педесет хиљада добро организоване и дисцицдииоване војске, — ади он заборавља баш оно што је најглавније : да сад, пссле сегединског уговора, ни једна од те две тачке неје била више таква, каком је он износи. После гог уговора између султана и краља Владислава стање се у Турској беше веома променило и, тако рећи, преокренуло *) Деспот Ђурађ I, 101.

- 336_јављали су се придози и то од 20 пара дип. па до 2000 динара. У овом погледу предњачида је, као и увек београдска општина. Она Је и ове године обидато помогла своју, а уза своју и другу сирочад. Овакав пдеменити рад служи на част вредноме председнику београдске општине г. Миловану Р. Маринковићу, као и целоме одбору општинскоме. Кад год је глас ове сиротне деце дошао у београдску општиау и ма што молио, никада није се општина београдска оглушида о тај глас. Никада, а то ће мдого рећи. И што је Дом Сирогне Деце данас овако леп и виђеи ведики део засдуге припада београдској опшгини и влади, која је вазда помагала управу Дома у тешком задагку њеном. Дом Сиротне деце биће готов 1. Октобра ове године И тада ће у њему биги места за 150. сирочића. Према гоме моћи ће се у Новембру ове године примити још 60 сирочића. Још 60 малишана наћи ће својега спаса у Дому Сиротне Деце. И, као што еазнајемо управа ће голико нове дечице и да ирими, у нади, да ће је у овом племенитом, али врло тешком нослу, и од сада помоћи сви добри људи. Само тако сложном помоћи са свију страна, као што је и до сада било, моћи ће ово леио огњишге, да загрева оне који су данас наги, гладни, жедни, годи и боси. И благо онима који налазе уживања и задовољства у подизању бољега нодмлатка за боље дане наше напаћене али још јуначке отаџбине.

0ПШТИНСКЕ /1ИЦИТАЦИЈЕ Онштина београдска издаваће путем јавне дицитације следећа непокретна добра набавке и разна права, и то : 1. Септембра 1892 год. Плац постојећи у овд. вароши више чесме кнегиње Љубице за време од 1. Новембра ове до 1. Новембра 1893. год. тумбе. Мурат беше прешао у Азију с ведиком војском а на нрестолу своме оставио сина Мухамеда, неискусно дете од четрнаест годииа; савезна хришћанска Флота, под заповедништвом кардинала Франческа Алберта Кондолмијера, беше заузела мореуз код Гадииоља и хвадида се, да ће бити у стању не допусгити ни једном једитом турском војнику из Азије да пређе у ЕврОиу ; Скендербег у Арбанији беше одржао славну победу над Али-пашом и претио да постане Турцима много страшнијим ненријатељем ; судтап од Караманије беше опет скочио на оружје против Турака; Јован Палеолог, грчки цар, такођер чињаше неке спреме и писаше краљу Владиславу, да је он нринремио за устанак и друге хришћанске народе под Турцима: Млечићи беху исто тако мишљења, да никад ваше не ће бити таке згоде, да се Хришћани ослободе од турског јарма и т. д. Сви ти 1ласови и прилике били с.у такви, да су могли и најневернијега Тому натераги да се нада поуздаиом успеху,а прииисивати Деспоту Ђурђу опет толику прозорљивост, да је он при свем ом могао увидети, да се те године доисга ништа не ће моћи учинити Турцима, то би више значило рећи да је он био „тица здосдутница", но мудар и

ГОД0НА X. 2. Септембра 1892. год. Њиву до Убандића винограда за време од 1. Новембра 1892. год. до 1. Новембра 1895. год. 3. Септембра 1892. год. Права на напдату гаксе за Фијакериске станице за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1893. год. Ове лициганије држаће се у рачуноводству суда општине вароши Веограда. Услове сваке од ових лицитација могу се видети у рачуноводсгву до дана дицитације сваког радпог дапа за време канцедаско а и на сам дан лицитације. Од суда општине вар. Бзограда 3. Августа 1892. год. СБр. 14013.

Одбор општине Београдске у седници својој оз, 20 Августа ове године решио је: да се држана оФертална лицитација на дан 17. Августа ове године, за набавку 700 метарских хваги дрва, за огрев општ. суда и основних школа одбаци и друга распише* Према овоме решењу суд општине Београдске објављује да ће на дан 4. Сеитембра ове године држаги другу ОФерталну дицитацију за набавку горње кодичипе дрва, позивајући све оне који се жеде ове набавке примиги да поднесу своје ОФерте у којима ће бити тачно означено : да пристају општини изложену кодичину дрва по условима набавити и предати, са назначењем цене за кубни метар, са предајом где општина место одреди. Сваки попуђач пре но шго ОФерат преда дужан је ногписати општинске усдове, се назначењем, да их је прочитао и да по њима лицитира. Кауција се са о®ертом у 1800 динара за српске грађане, а за стране ноданике 3600 динара у гогову новцу или вредећим државпим хартијама предаје на сам дан лицитације депозатару члану суда г. Јоци Идићу. увиђаван човек. Ну осим горњих прилика, које су могле имати утецаја па Деспота, да се приволи овоме новом рату с Турцима, бидо је још нешто. „Од год. 1440 гурско оружје иема среће. Хришћани год. 1440 одбише самог цара са силном војском од зидина београдских ; г. 1441 разбише и убише беглербега Мезита у Сибињу ; исте године разбише и убише и другога беглербега, Шахабедина; год. 1443 разбише Исак лашу, Казим пашу и Турахан пашу под Нишем ; пред Златицом разбише одабрану војску турску и заробише зета судтанова; у Куновици разбише трећу једну ведику војску и заробише бегдербега Казим пашу ! И ово све с војском коју је чинидо неколико хиљада Срба, Маџара, Пољака и Вдаха !"*) Па кад је турска војска до сад пролазила с Хришћанима тако, за што да је Деспот очајавао да ово не ће и овом нриликом пратити иста срећа ? Он тешко да неје знао за оне стихове : „Бој не бије својетло оружје, Већ бој биЈе срце у јуиака." а и да неје знао, нрошли би га ратови научили томе. Па онда ни турска војска у *) Деспот Ђурађ II, 376, Подвучене речи ми смо иодвукли .