Београдске општинске новине

ГОДИНА X. копаваае земље у Тројичкој удици уступи Жввку Тришићу по један динар и двадесет и осам иара дин. од кубног метра с тим, да земљу односи у доњу Јоваеову улнцу код старе основне школе. VII. По прочитању протокола ОФерталне лицитапије СВр. 14604, држане 17. Августа 1892 год. за набавку дрва за огрев суда и основних школа одбор је решио, да се ова лицвтација одбаци и друга раснише. VIII. На предлог грађевинског оделења општине београдске ГВр. 1744, одбор је решио, овлашћује се председвик општине, да на основу судског решења моасе издати до десет хиљада динара из касе општинске а из партије буџетом одређене на непредвиђеве трошкове за грађевинска предузећа која имају цељдабуду предохрана иротиву колере; а грађевивско одел^ње да може издавати на ову цељ до две стотнпе динара. IX. По прочвтању протокола лицитацвје ГВр 1738, држане 14. Августа 1892. год. за калдрмисање Фрушкогорске улице, одбор је решио, да се калдрмисање Фрушкогорске удице уступи Ставри Костићу но цени и то: за коловоз по три двн. и двадесет и пет пара дин. а за тротоар по два динара и четрдесет и шест пара од квадратног метра. X. По прочитању протокола лицитације ГБр. 1787. држане 14. Августа 1892, год. за калдрмисање Сарајевске улице одбор је решио, да се калдрмисање Сарајевске улице уступи Ристи Крстићу по цени и то: за коловоз по три дин. и двадесет п шест пара а за тротоар ио два динара и тридесет девет и по паре дпн. по квадратвом метру. XI. По прочитању цротокола лицитације ГБр. 1740. држане 17. Августа о. г. за откоиавање земље у удицама Сарајевекој ФрЈшкогорекој и Мостарској, на којој није било ни једног лицитанта, и по прочитању понуда Живка Тришића ГБр. 1740. одбор је, после ноименичног гласања,

Мусаки Топија,*) — праунук Ђорђа, брата Карла Великога, — па и он ожењен Занфином (Свином),**) кћери Гина II., из породице Мусака, с којом је шга више имао и двоје деде — Андреју и Јелу. Ну Скендербег беше човек, који моћ и интерес државни нретпостављаше сваком човечанском осећају, те с тога, с почегком године 45., раздвоји ово двоје, не обзирући се — како веди деспот — „ни на Бога ни на децу што су они имали'', па ожени Карла поменутом сестром својом — Мамицом.***) Ово, сваког човека недостојно дело, од свих био— ]

*) Под ова два имепа помиње га деспот Муеаки: „..л 8181101' МиваеМ ТОрја уе1 <Јаг1о МоаасМ..." Нор?, Сћгоп., 298."

**) »ИапИпа аЦаз 8шпа," ША..

***) Вез сумње је случајаа (а можда и преписачева) погрешка, што се на стр. 302. исте ХопФове књиге велв, да је Скендербег дао Мусакију за жену сестру Јелу, јер је деспот двапут нре тога (на стр. 296. и 298.) сномепуо Мамицу, а за Јелу, као што смо к напред казали, оа и не зна ко јој је био муж (стр. 295.). — Да споменемо узгред и ово: ЗапФина се после овог бруталног акта Скендербегова удала за Моза Дибрашш, унука Аријанита Големог. НорЈ, Сћгопдиев е<;с., стр. 296.. Ну Хаа је то као и на више места — схватио по спе погрешно, те у свом »Путовање кроз Поречину и т. д.* на стр. 506. вели изр^ком, да је Скендербег сестру Мамицу удао за овога Моза, а не за Карда Мусакија. Исту ту погрешку учинио је и Гопчевић, али без сумње не сам по по Хану, што нас — поред још пеких ствари које смо већ поменули и које ћемо и доцније поменути — наводи на мишлење, да он Хопфових Хроника неје пи имао у рукама. Оћег АГћашеп, гл. генеалогаку таблицу »Кастриоти«,

— 343 -

са 13 гласова против 11 (један није гласао) решио, да се понуда ова одбаци, а друга лицитациЈа не расписује због краткоће времена. XII. Председник извештава одбор, да је до сада из Фонда регулационог плаћан један чувар месечно по 40 динара, који је чувао споменик на врачару и варк око њега, па како је фонд прешао у општинске руке, то преддаже, да се и даље на рачун овога Фонда може један чувар идаћати. Одбор решава, да се из Фонда регулационог издаје месечно четрдесет динара за чувара сиоменика на врачару и парка око њега XIII. ( дборник, г. Светозар Боторић, пита, да ди је вамештена чесма код споменика на врачару према ранијем решењу одборском. Председаик одговара, да је предузет посао око намештања ове чесме, око које ће водитп бригу чувар, што се из регулационог Фонда плаћа. XIV. Председник извештава одбор, дајеодборско повереништво према решењу одборском од 5 Августа 1892 год. АБр. 8975 прегледало све понуђеве куће за стан кварта савамалског и да је нашло да би по општинске иитересе вајпробигачшгје било, да се куии кућа масе пјк . Сретена Далића и у њу смести кварт савамалски. По саслушању овога одбор је одлучио, да одборски поверевици г. г. Стеван Чађевић, Др. Павао Поповић, Мата Јовановвћ, и Т. Седесковић нрегледају и поднесу своје мишљење одбору на решење односно куповине куће масе пок. Стевана Далића. XV. На предлог председника општине АБр. 9187. одбор је решио, да се за општинске позорвике набави 60 револвера са прибором и муницијом и да се за то може вздати хиљаду пет сготина тридесет дин. из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. XVI. На предлог одборника, г. Раденка Драговвћа, одбор је одлучио, да се у првој пдућој одборграФа Скендербегових помиње само деспог Мусаки у свом рукопису „Шз^опа <1е11а сааа Мшасћха", ну у овом случају његова реч и јесте најважпија и њему треба веровати без устезања, .јер му је ЗанФина била рођеном сестром."]) Осгаје иам сад овде да рашчистимо још само једно, истипа мало, ади ипак веома пажно питање. ПроФ. Х опф , у својим генеадошким табдицама (на стр. 532. и 533.) вели, да је удадба Маиичина била године 44. На против, стари биограФи ставвају је у год 45., а безимени писац јога и у јануар месец (26). Ну испитавши ствар дубље, ми се, мислимо, не ћемо ни мало преварити, ако узмемо, да Х онф у својим таблицама вели са свим исто што и безимени писац у својој биограФијц, т. ј. да је удадба Мамичина била год. 45.. Разлога, који нас наведоше на то мишљење, ево у гхотоњим рецима. Докуменат о удадби Мамичиној, којије нашао проФ. Х опф и по коме он једино и говори о тој ствари у својим „грчко-римским Хроникама", носи на себи као датум без сумње само годину (1444.), а не и месец или чак и дан, јер се не може ни за•ј-) Нор!', Сћгоп1ф1в8 е^с. стр. 532..

БРОЈ 36. ској седници решава о ноћним стражарима и о нреддогу: на који начин да се врши поливање улица.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Општина београдска издаваће путем јавпе лицитације следећа непокрегна добра набавке и разна права, и то : 1. Септембра 1892. год. Пдац постојећи у овд. вароши више чесме кнегиње Љубице за време од 1. Новембра ове до 1. Новембра 1893. год. 2. Септембра 1892. год. Н>иву до Убандића винограда за време од 1. Новембра 1892. год. до 1. Новембра 1895. год. 3. Септембра 1892. год. Права на наплату таксе за Фијакериске станице за вреке од 1. Јануара до 31. Децембра 1893. год. Ове лицитације држаће се у рачуноводству суда онштине вароши Веограда. Услове сваке од ових лицитација могу се видети у рачуноводству до дана дицитације сваког радног дапа за време канцедаско а и на сам дан дицитације. Од суда општине вар. Београда 8, Августа 1392. год. СБр. 14013.

Одбор општине Београдске у седници својој од 20 Августа ове године решио је: да се држана оФертална лицитација на дан 17. Августа ове године, за набавку 700 метарских хвати дрва, за огрев општ. суда и основних школа одбаци и друга распише* Према овоме решењу суд општине Београдске објављује да ће на дан 4. Сеатем мислити, да такав научник какав је Х опф, не би и то навео, да је доиста било на њему. Међутим Млечићи су чудпо бројали време. Последњи месец у години не беше код њих као код нас декембар, већ Фебруар.**) Према томе њихов, рецимо, датум „јануар год. 1444." оставити и код нас исто тако, бида би велика погрешка : уназадили бисмо догађај о коме говоримо за читаву годину. Код нас њихов јапуар и Фебруар год. 44. били би јануар и Фебруар год. 45.. Ако сад узмемо да .је докуменат Х онфов носио годину но млетачком бројању — а то не би било немогућпо баш вад би он био и арбанаскиј), јер су Арбанаси од Мдечића, као од најближих суседа, од којих беху попримали и сву осталу кудтуру, могди примити и тај нач^н бројања, — и да је удадба Мамичина, — како веди безимени писац — била доиста јануара месеца, онда би већ и самим тим постављено питање било коначно решено: знали бисмо т. ј. поуздано, да је у Бијемија поменута *) Тетиц 6., 1з1опа, стр. 84.. **) Кпј^е-ушк, са8ор1з ха јег1к 1 роује§<; ћгуа^зки 1 агђзки. во(Нпа с1гиеа. 2а§те1з 1865. Оцена С. Љубића 1Па<1>арикова издања „Ас1;а Агсћт Уепеи." •)•) Хом> је, да кажемо још једаннут, учинио велику погрешку што неје наштампао и све документе, из којих је ооцриао грађу за евоје „Хронике".