Београдске општинске новине

ВРОЈ 36.

348

ГОДИНА X.

дозвољено да поређам послове, како су текли да вам их изложим с економне стране, ја бих вам могао навести, да њиховом усталошћу наш водовод кошта много ЈеФтиније него што је одобрени кредит за то. Они су дакле на самим радовима водоводним учинили једну велику уштеду општини. За извршење водовода одобрен је. кредит 2 милиона дииара ; у тај кредит није унесеио да мора да се изврши и реконструција старога водовода, него само нов водовод. Међу тим ти исти људи, који су и на претходним радовима и нри извршењу водовода вазда у»ествовали извршили су и реконсгрукцију старога водовода поред онога новога и нису исцрнили суму од 2 милиона динара и на томе кредиту имамо уштеде преко 100.000 динара. Са тих њихових радова, што су се својски трудили да општину сачувају од претераних цена, ја држим да заслужују, да им општина учипи признања,

који нису чланови одбора. Мидолазимо овде и радимо по новерењу грађана, и ми радимо не тражећи награде, али ми често пута морамо датражимо потпоре од људи, који нису члано. ви одбора. Наравно они се одазову нашем послу, у колико им то прилике и њихови лични нослови допуштају. Они су на прилику утрошили врло много времена важном питању као што је било о томе одакле треба воду довести колика количина воде да се набави, у опште да се подизање водовода добро проучи, да се не направи погрешка да воде нема довољпо. То је било једно врло важно питање, и с тога су морали провести две године дана, да само нспитају Мокролушку долину, да гу чине дуга испитивања и тек да се увере да ту нема доста воде, па тек онда да иду 20 к. м. у околину и да траже да ли се огуда може довести вода, ј па ту да нађу од прилике терен, где има I воде, па поново да на том терену чине пробе,

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА

и ја мислим да би извештај комнсије могао ! да врше тај посао из дапа удан да испитају једногласно бити примљен. Соломон Азријел. Комисија предлаже као паграду свима члаиовина комисије 12000 динара. Као предлагач ја ћу молити да именујем суму коју сам ја мислио да се комисији да. Ја држим да би најбоље било да се сваком члану комисије да 1200 дин. дакле њима седморици свега 8400 динара. Веља Тодоровик. Сваки рад треба ценити по заслузи, и са 12000 динара ми не можемо наградити чланове комисије према њиховом толиком труду. Данас плаћа општина комисију, која ради око извршења великих радова 26000 дин. Чланови комисије о којима је реч уштедили су ошптини толике суме новаца. Цо моме мишљењу комисија која је проштудирала ово пктање одредила је најмању суму као награду, која се може дати, и не бих био никако за то да се та цифра још спусти. Ђока Негиић. Моје је мишљење о овој ствари да је предлог г. Соломона Азријела уместан. Комисија у своме извештају упушта се у неко оцењирање, па вели да се предложена сума 12000 дин. да целој комисији, па чланови комисије нека је сами распореде између себе према њиховом раду. Доиста ми не можемо довољно наградити труд и рад чланова ове комисије, јер без суделовања њиховог, општину би сви ови ведики послови миого свупље стали. Али, господо, треба имати и ово на уму. Сви ти чланови комисије кад су се примали дужности примили су се да раде без награде. Њихов је почетан рад крунисап успехом, Сад општина и општ. одбор на њихов велики труд, хоће да се одазове нркзнањем, и да, им уз писмену благодарност да и неку новчану награду. Ја сам уверен да чланови комисије не траже никакву награлу, али ипак држим да ћемо им одати достојно признање, ако им уз писмену благодарносг дамо по 1200 динара по предлогу г. Соломона Азријела. М илош Тракови\х. Ја бих био мишљења да се сваком члану комисије да по 1000, Ја држим да према стању општинског буџета они ће бити потпуно задовољни. Председник Да је доиста одбор схватио ово питање као важно види се по гоме што је изабрао комисију. која је ово питање детаљно проштудирала. Ми треба и за веће друге радове да тражимо помоћи од људи

све та чно као што треба. Ето такви радови могли су определити одборнике да решс о награди тих људи. Ти људи од стране онштине нису добили ништа друго до хвалу. Одбор је нашао за умесно да ваља и другу награду дати и ради тога изабрао је једну комасију из своје средине, и преноручио јој да она оцени колику награду ваља дати Комисија је то учинила, подносећи нам свој извештај. Преиначавањем паграде не би се иишта постигло, кад већ дајемо награду, чланови комисије биће. задовољии, бпло да им дамо по 1000, било по 500 дин. Има чланова, који су радили непрестано а има | чланова који су од времена на време ра, дили. По томе сасвим је нрактично оно што [ комисија предлаже, да се предложена сума ' да целој комисији а чланови комисије нека ј сами раснореде ту суму и да сваки добије ј награду према уложеном труду. Ја мислим ј да је продлог комисије врло добар, и ако би преипачењем награде учинилИ погрешку, бојаги се је, да од те погрешке доцније не трпе општински послови уштрба. Наша је дужност да такве људе предусретамо, и по могућности наградимо да их можемо и у другом послу тражити, и да будемо сигурни да ће нам се они одазвати. Шата Јованови\\. Из извештаја повереништва одборског види се, да су пажљиво проучили цео рад раније комисије, и да је на све могуће начине извела рачун шта би коштало онштину да нлати било каквом страном сгручњаку било да сама у режији ради. У колико сам свагио рачун просечно излази да Ои општину коштао тај рад у најмању руку 30 — 40 хиљ динара. Тај посао радили су наши стручни грађани и они нису то радили због награде, али су ипак уложили труд и с правом могу очекивати да им се за труд да паграда. Ја налазим да је предложепа сума врло скромна па с тога сам да се то усвоји без дебате. Андра Одави\х. После говора г, Мате и г. Веље не би вмао шта да говорим, него само би упозорио одбор да ми нисмо еамо покретачи овога питања, већ само извршиоци жеље ранијег одбора. (Свршиће се)

заквартове: Савамалски, Теразијоки, Брачароки и Варошки. 1. Од собе п кухиње вли мањег дућана са собом 0-25 п. д. 2. Од две или 1ри собе, са кухињом или већег дућава са магазом . . . 0-70 п. д. 3. Од четирп или више соба са кухињом, од кафане са кухињом, од гостиопице са кухињом без штале 1 -50 п- д. За квартове: Дор1олоки и Палилулоки. 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0-20 и. д. 2. Од две или три собе са кухињом илн ве> ћег ду1.апа са магазом . . 0 60 п. д. 3. Од четири или више соба са кухињом, сд каФане са кухињом, од гостиоиице са кухињом, без штале 1 дин. 0д суда општине београдске 22 Августа 1392 год АБр. 9449.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

i. димрлчарство : а) За чишћеве димњака(цнлиндера) без разлике па спратове б) За неузидап шпархерд в) За узидан » г) За велики угадан шпархерд у гостионици д) За чкшћење димњака од два спрата . . ђ) За -чишћење простог димњака ; е) За чишћеље чункова до 2 и ио метра уЈед^О са пећима ж) за чишћење чункова од 2 а по метра на уједно са више пећима з) За паљење дамњака (цилиндера) без разна спратове . . ii. изв0же&е зубретд :

0-40 д. 0-40 д 0-80 д. 01-0 д. 0-40 д 0 20 д. 0-20 дј 0-40 д.

0'50 д. »

а) За собу и кујну ила мањи дућан са собом 0'20 д. б) 2—3 собе са кујном или већи дућап са собом 0'60д. в) 4 и више соба са кујном или гостиоиица са кујном без штале 1 -00 д^ III. ПРАЖВЕВЕ П0МИЈАРА И НУЖНИКА: а) Од кубног метра 10-00 д. б) Од акова ..... 0-50 д. 1у. ПСЕТАРКНА : а) Марка за пашче за годину дана . . . 3"00 д. б) Марка за кују 6.00 д. в) Обнављање изгубљене марке стмје ноловину цене.

V гробарина;

а) Гроб за децу б) Гроб за одрасле . . . в) Мала гробпица .... г) Велика тробница III реда . , д) Велика гробница II реда . е) Велика гроббница I реда

' Д12 д. 555<.2 п. д. 998-39 п. д. 193-32 п. д. 1684-57 п. д.

12-9 д

VI. МРТВАЧКА К0ЛА а) Мртвачка кола стара са 2 коња, . б) Мртвачка кола са анђелима са два кова 14-9 д. в) Мртвачка кола нова са 2 коња . . , . 36-9 д. г) Мртвачка кола нога са 4коња .... 72-9 д.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Власник Општина Београдска

Иарна штампарија Народно Радикалне Странке.

Уредник Урош Кузманови^