Београдске општинске новине

Сад изволте чути лицитације. Прво лицигацију за оправку свију школа. {Секретар прочита) Пошто је лицатација изашла испод предрачуна, држим да се ова лицитација може одобрити с обзиром и на време за које треба школе да се благовремеио оправе. (Усваја се) Грађевинско оделење предлаже да се набави други стан за жепску школу на дорћолу. ^Усваја се) У неким улицама утврђене су осе. Молим да чујете. (Г СелесковиК прочита одређену осу за улицу Владетипу.) Ус^ваја се. Даље чита за улицу Косанчићев венац, (Усваја се) Даље чига осу за улицу Дубровачку. (Усваја се). Г. Мата има да реФерише о једпој оси за коју је одбор одредио комисију из одбора да се увери о извештају ипжињерском. Мата ЈовановиК. Од стране одбора одређени смо ја, г. Чађевић и г. Еапетаповић, да прегледамо осу у паралерној улици Душановој. Ја и г. Капетановић изашли смо на лице места и проучили комисијски извештај и пи смо се могли сложити са извештајем с тога, што комисија предлаже да се одстуни од регулационог плаиа. Овим је комисија хтела да сачува извесна привагна имања, која би била оштећена, али ми нисмо овлашћени да можемо чинити такве уступке, јер би се тим сузила улица за један метар и неколико сантиметра и помако би се Фронт. Овим помицањем секли би се неки плацеви. који су и иначе илитки и ако би усвојили комисијски извештај онда би ти плацеви остади неупотребљиви. Према томе ми смо се сложили у томе, да не треба одступати од регулационог плана, него да се задржи ланија. Лаза Радоњи^. Ту постоји једна молба од грађана. Молим да се прочита. Ђока Нешик. Ја би молио да се прочита извештај комисије да видимо какве разлоге наводи да се одсгупа од регулације. Председник. Добро. Ево извешгај (чита) То је мишдење прве комисије. Одбор је одредио г. Мату г. Капетановића и г Ча ђевића да проуче извештај прве комисије, па онда њихово мишлење упути г. министру те да он реши ту ствар Сад господа ова не слажу се са мишлењем комисије, него хоће да остане по регулац. плану и да улица буде широка 10 метра. Лазар Радоњи\х. Ноћајска јеулицаши рока 6 метра. Кад је то тако, онда за ову улацу доста је 8 метра, пошто је то споредна улица. Андра Одави\\. Је .су ли куће које се секу подигнуте по регулац плапу? Иредседник. Све су те куће подигнуге пре угврђења регулац. плаиа. Жата Јопанови1а. Ове куће по регулац. плану неостају на линији него имају да изађу упапред за један метар. С друге стране је улица без кућа. Комисија предлаже да се задржи Фронт постојећих кућа и кад се фронт задржи, онда се кућа Здравковића и још две секу са 3 метра. Опа тако предлаже, али ништа не каже како ће остати ти плацеви кад се исеку. Сем тога сузила би се улица која треба да је по регулац. плану широка 10 метера. Тзока Неши\\. Ја мислим господо да је одбор кад је решио да изађе ова нова комисија, имао у виду, важност регулациопог олана. Кадјетако одређена комисија држим, да

није довољно само г. Мата да нам реФерише, пего цела комисија треба да да своје мишлење па писмено, С то^а гледишта ја сам противап овоме, него тражим, да комисија поднесе нисмени извештај и тек тада да се регаи о овој сгвари. Жата Јованови\\. Господо. Не стоји ово Ш1 о г. Нешић наводи, да је ова комисија одређена нре месец дана. Решење је одборско 0"д 24 Јуна а ми смо изашли 26 Јуна и то ја и г. Каиетановић, а г. Чађевић вије ни дошао. Ја и г. Капетановић код г. председника салдирали смо своје мишлење и па ово што сам казао сагласили смо се, и он ме је овластио да ово пред одбор изнесем. Дакле то пека се стави у записник Г. Чађевић није овде. Да ли усваја ово наше гледиште или не незпа се. Ђока Неши\х. Поред говора г. Матииога опет велим да разлози његови нестоје и опет тражим да комисија изпесе нисмене разлоге. Ја сам дозиао, да г. Чађевић као стручњав има своје одвојено мнење. С гога не можемо решавати, док и његово нишлење пе чујемо. Председник. Ја ћу да вам кажем шта нас руководи што овако ову ствар бранимо. Ми никад ннсмо хтели да одступамо од регулационог плана. Одстунање може бити само кадјевелика певоља. Садуовомслучају има одбор баш то да цени Лндра Одави^. Ако се усвоји да остане по регулациопом плапу онда се сече метар ипо и 12 кућа има да испадну напоље. Господо кад се усвоји да се све куће од Здравковића секу онда добро и кад се све сече онда је и њему свеједпо. Ја не би ово усвојио. Онај разлог што кажу да остају плацеви мали и да се с њима не може ништа урадити то и ако је тако, иза њих су такође плацеви и то се може одкупиги па нродати онима, који до њих имају плацеве. С тога сам ,ја за то, да се усвоји извештај ове комисије. Мата Јованови\х. Г. Одавић рече у говору: за љубав куће ЈссиФа Здравковића (Одавић: Молим, ја сам то онаво случајно казао.) Кућа Јосифз Здравковића сече се по регулационом плану. Комисија која је од стране одбора одређена, она је предложила да ое сече више, и да се Фропт осгалих кућа задржи. Ја сам навео разлоге, који су руководили мене и г. Капетавовића, да се задржимо на регулациопом плану, јер се новом линијом — осом, коју је ова комисија преЈложила секу нлацеви. Г. Андра вели, лако је те плацеве експронрисати. Није баш пи лако, за експроприсање пла цева ваља и платити, а шго би говарили један излишан трошак на општину. С тога ја и г. Канетановић нисмо могли на то пристати. И ја сам разумео да на гој страни пије Дунав него нротивни плацеви и комшије једва би дочекале, да се они одсеку, па да им се у накнаду друго парче даде; али јели паметно да општина улази у тај трошак, да неколико плацева осече тако, да пису више за употребу и у накнаду да даје друге плацеве. То би био издатак за. општину а опег није поможено ономе, што је почео да зида вућу, ман> ако би сузили улицу. али онда имало би да се ноквари неколико плацева, па да се иомогне Милишићу који је почео да зида кућу. Дакле излишан издагак пао би на општину, и с тога се нисмо могли сложити да се одстуни од регулационог плана, да се та улица сузи. Лазар Дашкови)х. Ја нознајем ту улицу.

Ти плацеви о којима је реч, има свега три, и ја држим да је паметније нокварити 3 плаца, него упронастити 12 вућа. Свега три куће има од Здравковићеве вуће. Мени се чини да се улица може сузити као што вомисија предлаже, јер то је једна врло мала улица, свега аво има 20 курептних мегра. По регулационои ллану остале би толике куће упутра. Ја бих био мишљења да се та улица сузи као шго прва комисија предлаже. Председник. Овде треба начисто да будемо са овом стварју. То је расвршће измећу Љубичине и Војничке улице. Ова мала улица, која је слоредна сече улицу Војничку, а оно шго се говори о 12 кућа, оне нису на овој страпи, где је то т. зв сокаче, него су на другом делу те улице, и према тих 32 куће сгоји отворепо поље, и тамо може да се одреди оса и ширина улице. Андра Одави%1. Пре него што бих хтео да говорим о овој ствари, молим да ми се каже, је ли г. Чађевић потписао извештај и ја бих молио да се и његово мишљење чује. Нредседник. Ја сам тражио да чланови комисије нанисмено извештај поднесу, но ваво то нису учинили, они су вазали, да ће свој извештај усмено у одбору саопштити. А. Одави\. Да ли су се сва три члана у мишљењу сложила? Председник. Сва три члана вомисије нису сложни. Чак ја сам добио авт од г. Чађевића, у воме моли, да се овај предмет не износипред седницу док он не дође (Чује се: да оставимо за другу седиицу и да г. Чађевић подпосе написмен извештај.) Слаже ли се одбор с тим, да сачекамо г. Чађевића, да и он под несе извештај, па онда одбор ову ствар да реши? (Слаже.) Дакле остављамо за другу седницу. Изволте сад чути извештај комисије о предлогу г, Соломона Азриј^ла о награди члаповима вомисије за истраживање воде. (Севретар прочита извештај. Хаџи-Поиови\х. Ја бих у извештају додао оно о чему је у одбору било речи: да поред писмене захвалности члавовима комисије за њихов труд да им се од стране општине и ова награда даје. Председник. Као што сте изволели чути комисију коју је одбор одредио да проучи ово питање, да ли има разлога усвојити предлог који је ноднео Соломон Азријел, она је лроучила досадање радове на томе послу и налазећи да без гих предходних редова, без труда уложеног од стране чланова вомисије и из вршење водовода пеби могло ду буде она налази да поред онога што је у одбору речено «хвала", да им се и новчана награда да. Доиста нема сумње да за овај корав има оправдања. Послови што их општина београдсва има да врши за поправву и уређење Београда, — те велике реФорме, траже да се за те послове узму најенергичнији најспособнији људи, и да признајући трудове на овај начип можемо очекивати од таквих људи и у другоме послу, да нам буду у помоћи да сачувамо општину од веливих издатава, воји би иначе били учињени, да ти људи нису своју част уложили, да у овоме нослу послуже што часније и боље општини. Кад би ми било