Београдске општинске новине

ГОДИНА X. радити (Одобрава се) Сад вас молим да чујето извешће о одређењу оса. Шеф инжињер прочита извешће о одређењу оса у вознесенсаој улици и у другој улицн иаралелној с Душановом. Председнт. Ова носледња, то је она улица. ради којеје одбор слао нарочита 3 члапа (Канетановића Мату Јовановића и Чађевића) ге да се па лицу места увере о стању и предложе шта треба. Ово је учињепо нарочиго с тога што је комисија за регулисање вароши предложила да се измени ширпна улице гато није могао одбор да одобри без ближих обавештаја, тим нре што је један грађанин почео да зида кућу и изишао ван линије те је требало с, уређењем те улице свршити. А. ОдавиК. Да ли је и г Чађевић ншао на лице места ? Председник Непознаго ми јејер ми није комисија ноднела извешће него је оставила да усмено реФерише. Но пошто нема ни једнога члана у седници. ја мислим да ово одложимо за други пут. (чује се : али да ноднесу писмени извештај). Сад има да се реши по предлогу г. Соломона о награди оних чланова комисије који су се бавили претходним нитањима око истраживања воде за варош Београд. То је, као што знате, друга комисија, а не ова која је руководила израду водовода. Ова прва комвсија имала је за задаћу да проучи околину Београда и каже од куда би се имала варош снабдети водом. Тим је се нослом бавила комисија годину и по дана у мокорлушкој долини копајући бунаре и испитујући снагу воде. За тим по препоруци текормисије узет је Смрекер и под његовом упавом чинила је комисија истраживање воде и по другим слранама на 20 километара од Београда и задржала се на тако званим „белим водама". Тује чинила највеће испитивање за то, шго је ту наишла на највећу количипу воде. Кад је комисија свршила испитивање и ноднела предлог одакле да се узме вода, и кад је примљено да се узме с „белих вода" — онда је комисија била готова са својом задаћом и у једној одборској седници, на предлог неких одборника, решеноје: да чланови комисије који су тај посао обављали без награде, доУзрок пак свађи њиховој био је у овоме. Год. 1444. |) Никола II. јј), сип Павла Дукађина, господара од Бубе, Салите, Гурикукја и т. д .јјј) беше убио Л.ека Захарија, господара од града Дајна, поред Дрина. 0 поводу тога убијства постоје две верзије. По безименом нисцу ј'т) <> ва С У двојица још пре били супарници код Јерине, једи нице Ђорђа Дусмана, на како је Захарије имао више изгледа да ће добити њепу руку, то га Дукађин дочека једном у некој шумици, по имену Кавинени, поред Дрима и

-ј-) Та је година из Х опфових генеалошких таблица (стр. 534.), којима у осталом треба највише веровати. Могли бисмо се само иотужити иа проф. Хопфа, што неје иавео и оне аутентичне документе из којих је извадио тај датум, јер по старим биограоима Скендербеговим излази, да је то убијство било од пј ^илике год. 1447., те је опда врло тешко знати, какав је положај имао Скендербег према Мдечићима од год. 1445. до 48.. Ту ствар у толико већма отежава и то, што у млетачком архиву баш за ове три године пема готово иикаких иодатака за историју нашу. Узгред буди речено, у Х опфовим Хроникама, а у чланку Ез(;га{и ДекН АппаН УепеН сН 81е)Гапо Ма§по, има једна 8абелешка, да је то убијство било год 1445. (стр. 195.)) ади је Х опф без сумње имао јаких разлога што неје њу узео. •("(•) НорГ', Сћгош^иез, 534... По старим биограФима то је био други (ванбрачаи) син Павлов —Лек Дукађин. -)-)-(-) , 534. ЦЦ) В1етт1 ©., , 101.

_ - 345 бију награду из наргије за водовод Но сами чланови комисије, који су тада били у сед иици изјавили су : да они не траже да им се изда паграда док се боље не впди на чему су они радили и око чега су толико времена пробавили И како је сад водовод већ свршепа ствар, па реду је, мислим, да се реши и пигање о њиховој награди. С тога је г. Соломон и изнео овај предлог, који се сад пред вас износи па решење (чу.је се : који су били члановп комисије ?) о томе је раду и о члановима комисије поднесен нарочити извештај засебио штампан, који чи пмате у рукама. Марко ВелизариК. Кад је га комисија изабраиа била, решеио је да се њепим члановима да награда према тр/ду који су ноложили, али пошто носао сврше. Пошго су они заиста много радили и кад су последњи свој извешгај о раду иоднели па престали дејствоваги. а то је било када је изабрапа комисија за извршење водовода, опда сам ја. на основу закључка: да им се да награда — предложио, да се количина та одреди. Но г. Јосимовић који је тек пре неколико дана иостао мннистром а био је и сам члан те комисије, из деликатности казао је, да се то пигање остави на решење за други пут што је учињено. Сад Азријел просго тражи да се исиуни ^ато обећање од стране одбора. Ја мислим, дакле, да не треба ни мало одлагати с овим по решити нитање о награди. Ник. X. ПоаовиА. Ја бих свакако желио да знам имена чланова комисије. Председник. Био је председнив г. Миливој Јосимовић, а члан и секретар г. Никола Сгаменковић, остали чланови билијсу : г К. Главинић, Анта Алексић, Др Пачу, Др. Марко Л.еко и Зорић проФесор В. Школе. Та је комисија, као што сам рапије објаспио, испитивала место одакле ће се вода узети, а кад је то решено, послове на извршењу предузела ,је друга — водоводна комисија. Ја мислим да је г. г. одборницима потпуно јасно да су та господа радила врло много и да им је рад крунисан уснехом. Према томе пека се цени и питање о њиховој награди. Толико могу још да додам да са кредитом од 2 000.000 дин. убије из потаЈе с још много му пратилаца.|) Шта више исти писап прича, да је то супарништво и пре било узрок једној гако исго крвавој сцени. По њему то је било на Мамичиној свадби и мртвих је том приликом пало око сто и пет а рањених нреко сто недесет, међу којима беше и сам Дукађин.Ц) Али остали писци, по Барлецију, пе зпају пишта о том супарништву и овом крвавом призору, и као узрок убијству Л.ека Захарија наводе друго нешто, што је много вероватпије. Захарије неје имао од ближих рођака никога више осим матере. Али и она беше већ са свим остарела и онемоћила. Дукађин онет беше човек веома славољубив. Њему се учини, да је сад веома згодна нрилика да повећа очевину, а како му у том препоном беше Захарије, то он намисли њега да смакне, — што је за тим и учинио, па онда да се дочепа његових области. Било сад како му драго, тек Дајно оставши без и каке одбране после Захаријева 1") Чудновато је само, да у ХоиФа нема баш никаких Дусмапа; на ни међу Лусманима, господарима о I Пулата нема тога Ђорђа и кћери му Јерине. Нор^, Сћгопј^иев ЈЈгесо-гогаапзз, стр. 535. тачка 15.. 'Н") Бјегапи Сг, Шот, стр. 85..

ВРОЈ 36. ми имамо већ гогов водовод, ма да га аисмо још сав пи исцрпли. С та не пупа 2 милиона извршепи су претходни радови на водоводу, с тим је рекоисгруисап стари водовод и сва вода његова иохвачана, с тим је кредитом одкупљено све земљиште куда пролази водовод те је општинска својина; с тим кредитом су подпгнуте зграде, набављено земљиште и цеви за пов водовод до погпуног довршења. Од тога кредита од 2 милиона уштеђепо је дакле стогина и пеколико хиљада и ја мислим да и са тога разлога треба да им одредимо паграду; нарочито ту разумем г. г. чланове оне прве комисије која пије ничим била награђена док су ови чланови друге комисије имали хонорнаре месечне за свој рад на пословима водовода. Раденко ДуагоаиК. Комисија о којој Је реч изабрана је још за председништва г. Живка Карабиберовића и но њеном предлогу позват је Смрекер; а ова комисија која је радила на извршењу водовода то је друга комисија, и опа је била месечно награђивана. Награда није раније издата због гога шго је г Јосимовић казао да не треба давати паграду док се не види успех. Еик. ХаџииоаовиК. Колико је времена трајао тај рад: Председник. Ја мислим више од године и по дана. Почет је за председништва г. Карабиберовића, иродужен за председништва г. Пашићева и завршен кад је г. Пашић отишао за председника министарства. Веља ТодоровиК. Ми треба да знамо: да ли ово погиче по тражњи чланова комисиЈе или но нахођењу одборника или представништва општине. (Соломон: потиче по моме предлогу). Ако се хоће да се правилно ааграде они који заслужују, ја мислим да би о томе требало да нам реФерише једна комисија. Председник. Ја мислим да је овај предлог потекао аницијативом г. Азријела или по претходном споразуму с више одборника. Ја сам раније био члап одбора па се, као и мпоги од вас, сећам како је гекла ствар односно ове награде. Због чега она није до сад и издата, то сам вам објаснио и ја мислим да сад можемо нриступити решењу ове сгвари. убијства, постаде иредметом,. на коме се зауставише очи свих околпих владалаца па и Скендербегове. Ну он неуизмаче из ока ни Млечићима: та они беху и сувише лукави, да би пропустили оваку лепу прилику а да се што не користују . А како им, као што је познато, обично оружјем не беше ни мач пи стрела ни убојни топови, већ много лакше — лукавство и превара, то се они и сад њим нослужише. Чим дознаду за смрт Захаријеву и за тежње осталих арбанских кнежева, они одмах пошљу налог скадарском управитељу Данилу Ђурићу, да гледа на сваки начин да задобије за њих матер убијенога Захарија — Босу, и да је наговори да пренесе на њих и Дајпо и осталу владавину Захаријеву. Данило Ђурић послуша налог млетачке господе и за кратко време и&врши га па потпуно задовољство њено. Јер у ХопФа већ код године 1445. налазимо да је Боса својевољно устунила Млечићима не само Дајно, већ и Сати и Чернагору.ј)

„ |) »Вох1а гепс1 аих УепШепз 1445 Б а § п о, 8 а 111, в(; Сегпавога* е*с., стр. 534..