Београдске општинске новине

ГОДИНАХ. О Б Ј А В А

Општини београдској потребно је за храну коња пожарне чете и волова 180.000 кидограма сена Одбор општински у седници својој од 17. Августа решио је, да оиштина набавку овога сепа изврши сама непосредно од произвођача. Дена је одређена пет динара од 100 кидограма. Позивају се сва оаа лица која имају сена на продају, да исто довезу и пријаве се г. Кости Чупићу старешипи одел.ка Палилулског, где ће се исто комисиски прегледати примиги и продавац ради исплате на општинску касу упутити. Сено мора бати ово годишње, суво, чисто, несме бити шеварито, ритно, старокошепо, прашљиво, труло, закисло и водоплавно. Од суда опшхине Београдоке 12. Септембра 1892. год. СБр. 14577. у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 66. РЕДОВНИ САСТАНАЈ^ 3. Септембра 1892. г.

Председавао председник г. Милов: Р.' Маринковић, од одбориика биди: г. г. М. Јовановић, М! Ј; Марковиђ, М. Капехановић, Др, Марко Т. Леко, Ђ. Ж. Нешић, С. Вељановић, Ж- Ђорђевић, С. Азријел, Р. Драговпћ, Ђ. Наранџић, Н. X; Поповић, М, М. Петровић, Л. Радонић, К. Б. Михајловић, А. Одавић, Ђ. С. Новаковић, В. М. Тодоровић, I, Нрочитан је записник одборских одлука седнмце држане 31* авг. 1892 године и у одлуци КЊВр. 686 учињена је допуна, да се друштву за номагање и васпитање сиротне и напуштеее деце устуии за цодизање болнцце дечије засебан илац од парцеле, оне, од које је уступљено место мпнпстарству унутрашњих дела за подазање боднице. (Решење од 14. авг. 1892. АБр* 9086.) II. По прочитању акта истражаог судвје за вар. данак од 600 дуката (.. . уокшшз ... и1: 8есит рга1,1сат сопсогс1п тгге,* ро88епс1о ргопп^еге. . . изс^пе а<1 <1иса1;ов 600 1П аппо .. . Гл. Ас1а Агсћ. Уеп., 428.). Али пи сад се не дође између њих ни до каког мира. Јамачпо Ске тдербег пеје хтео да пристане на гако мршаву погодбу. Међутим Млечићима та непресгана вавада с њим неје била баш ни од каке користи, што они и и сами тврђаху. Јер у исгом том писму од сетембра месеца, они се вајкаху своме проведтору овим речма: „за нашу је државу боље да будемо н^ миру с поменутом госнодом (т. ј. нашим Деспотом и Скендербегом), него ли у непрестаним ратовима, због којих од те провиације (Арбаније) немамо никакве кораста . . ."*) Услед гога, и иосле овог писма, иреговори се између њих несу ирекидали и после кратког времена једва једном уродише добрам плодом. 4. октобра :,:;:: ) те године у граду Л.ешу буде углављен између њих по обе стране врло *) 8есг. сопа. Ео§, И>. XVIII, сћ, 53, &ск, Уеп, 422, **) Што у VI. књизи Љубовићевих сиеменика налазимо, да је тај мир био углављен већ августа меседа (Јп а^ев1;о 81 аћће За1' А1ћап1а сће Ап(1геа Уеп1ег т атћазсШог вМпзе 1а расе соп 8сап4егге§ 4ап<1о§Н аЦ'аппо <1исаИ 1400* 1стр. 3) то без сумње вреди исто толико колико и оно, што у истом чланку стоји да је у исто време био и неки бој између Скендербега и Хердега Стјепава.

— 367 оград АБр. 9545. 9546, 9599. 9612, 9596, и акта VII. цуков. окр. команде АБр. 9654 војим се тража уверења о владању п имовном стању извеснах лаца, одбор је изјавио, да је Мпхајло Ђукић доброг владања а сиротног имовног стања, да су Мпхајло Стевановвћ и Иван Глпшпћ добI Р 01 ' владања и доброг имовног стања; да су му Стојан Стојичевић и Михајло Витороввћ непознати, да је Јован Милутиновић доброг владања и доброг имовног стања; да су му Сава В Савић, Драгутин Николић, Стојан Лазаћ и Мплан Цветковић непознати, и да је Драгутин Еараулић доброг владања а спротног имовног стања. III. Председник азносн одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о спротном стању. По прочптању тих молбн АБр. 9603, 9606, 9553, 9552, 9551, 9562, 9550, 9563, 9538, 9539, 9544, 9540, 7517, 9573, 9572 9616, 9628, 9629, 9623. 9665, 9666, 9667, СВр. 15.658, 15.546, 15 277, 15.299, 15-465. Одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном стању молилаца : Милана П. Обрадовића, Милана Грола, Ружпце Ђорђевић, Морена АнаФаМилоја Т. Поповића, ТеоФнла Бекића, Драге Драгпчевић, Карла С. Бренера, Душана И. Ма- , ринковића, Милана Сабадошевића, Тересе В. Милошевић, Десанке Станковпћ, Наталпје Марић, Милана Перовпћа, Јеврема Миловановића, Зорке ТВерговића, Косте Трајковића, Нпколе Трајковића, Димитрија Ацића, Даринке Стојановић, Катарине Сикића, Ивана Павићевића, Живке Савић Лазара Узелца, Велике С. Михајловић, Владгслава Миловановнћа, Андријапе Томић, па тек онда да вм изда тражено уверење. IV. По прочитању молбе Стеваиа Јевтимијадеса, Бр. 15.61 б којом тражи уверење за себе и свога брата о свом породичном односу, одбор је изјавио мишлење, да молилац приведе нознатије људе за сведоке о своме тврђењу па да суд према томе ко овлашћењу одбора азда тражено уверење. V. Председнпк општине извештава одбор да је суд општински решењем својим од 1. септ. 1892 год. АБр. 9500 решпо да цена лебу за прввх петнајест дана месеца септембра 1892 год. буде 18 пара по килограму, а да се продаје по ваповсљан мир, и каво се из доцнијих докумената види, он је био врло дуга живота. Какав је пак оп био веома је важно знати, јер ће се тиме бацити нова светлост па витештво и високи положај Скендербегов на Балк. нолуосрву, али још и за то, што се без млетачког архива може имати веома погрешно мишљење о њему. БиограФи Скендербегова и други историцн готово се сви слажу у томе, да је по том миру Скендербег имао да оотави Дајно госноди млетачкој а она да му у накнаду за то даду једну област аоред Дрина но имену Бушијарпени (Визс1агреп1) Једини РаФајло Волагеран*) номиње другу једну погодбу, коју је углавио нроведитор млетачки у Арбапији Ангоније Венијери, и по којој је Скендербег имао да уступи Дајно Млечићима а они њему да даду 1500 дуката. Занимљиво би доиста било знати, какав је мир тај био по безименом писцу, јер је баш на том месту изгубљен један лист; али штеге пема никакве, по нпо ми имамо у рукама уговор при том миру у верном препису с оригинала из млетачког архива, те нам дабогме тај губитак не ће ни мало сметати. *) По В1ешт1 Цђ. 8. Види стр. 188.

ВРОЈ 39. роши леб по 20 вара у тежнни од хиљаду сто двадесет грама. Одбор је примио к знању ово решење судско. VI. Председник општвне предлаже одбору да одобри решења судска од 3. Сент. 1892. СБр. 15663, 31. Авг. 1892. СБр. 15257, и 3. Септ. 1892. СБр. 15559, којима су урасходоване суме, што би пмала извесна лица да по прамедбама главне контроле накнаде касн општивској пошто се те суме не могу да наплате од истнх. По саслушању овога, одбор је решпо, да се урасходују суме, што по примедбана главне контроле има1у да накнаде каси општинској и то : три стотане четрдесет два дин. и осамдесет пара Јован Божић, бпв. општ. чиноввпк, четири данара Радисав Маленковпћ п две стотине осамдесет и четпри динара и десет пара Јован А. Поповић бив. општ. чановник. VII. Председник извештава одбор да је према решењу одборском од 5, Авг. 1892. год. АБр. 8939, Народна Банка актом својпм од 21. Авг. 1892. год. АБр. 9531. известила општину, да пристаје, да јој учипи још једну прнвремену поI зајмицу од 300.000 дин. поред до сада. учањене позајмице од 2 милиона дин. под истим погодбама, под којима је и ранија погодба учињена и тим додатком, да се овај новац има употребити искључиво па довршење везе водовода варошког са кућама а да приход од водовода заједно са приходом трошаринским буде залога за цело општинско дуговање банци. По прочитању тога акта, сдбор је решпо да се општина београдска аод изложеним погодбама може привремено задужпта код народне банке још са три стотине хиљада динара с твм, да се овај новац пма употребити пскључиво на довршење везе варошког водовода са кућама, а да нриход од водовода буде залога Бапци за цело општинско дуговање поред трошаринског прихода. VIII. По прочитању пзвештаја Др. Павла Поповића, АБр. 9677. издатог према решењу одборском од 31. Авг. 1892, год. АБр. 8778, "односно слене ћерке Милеве СтеФановпћ овд. удове, одбор је решпо, да се из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове изда молитељици Из овога пак уговора који споменусмо и који ћемо одмах за овим цео донети у верном преводу, види се, да је од свију писаца који су говорили о тој ствари, најближи истини Волатеран, само што он наводи само најглавнију тачку из њега и што ногрешно назива нроведитора млетачког Антонијем а не Андрејом, како му је било право име.*) А сад да видимо цео тај уговор, како је сач.уван у млетачком архиву. „Прво да преславна госнода млетачка приме г. Скендербега и Николу Дукађина, заједпо са свом осталом господом арбанском, за добре праве и миле пријатеље и суседе, опростивши свима све увреде, које су ма којим начином учинили пресветлој господи млетачкој. Друго, да госпада млетачка морају давати г. Скендербегу по 1400 дуката годишње, које је он имао из драчке благајнице(?). Да почну давати речену суму двадесет шестога дана овог месеца, т. ј. па св. Димитрија. Та се сума има сматрати само за њега и за мушке му наследнике, а он да врати Дајпо с целом територајом .. господи млетачкој, а тако и све вароши преко Дрима, са стране господе млетачке, које је он имао *) Ас1а Агсћ. \'еп., стр. 417.