Београдске општинске новине

ГОДПНА X. шење извештај стадне комисије за ^надзор ари грађењу електричног осветлења београдског о надземним спроводннцнма електрицитета. По црочитању тога извештаја АБр. 9771, одбор је решио, прнма се пзвештај кзнањустим да одбор не прима осгале напомепе изложеве у писму српско-Франпуског друштва од 25. Авг, 1862. год. којим у опште према закљученом уговору нема места. XII. На модбујјсрпско -Француског друштва за осветлење и жољезнице а по одобрењу сталне компсије за надј. грађења и експлоатације трамваја у Београду АБр. 9653, одбор је решио, да се мреже трамваЈСпих линија у Београду измеве у толико, што ће трамвај пролазити Мајданском улицом ј место савским стовариштем.

68. РЕДОВИИ САСТАНК 10. Сеитембра 1802. год.

Председавао нредседник г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били г. г. Н. X. Поповић, Поп Т. К. Опасић, А. Ј. Одавић, Ф. Васиљевић, Н. Р. Поповић, И. Ђорђевић, Ђ. Димнтријевић, М. Капетановић, М. Трпковић, Ст. Чађевић, С. Ристић, М. Велизарић, Ђ. С.Новаковић, "В. Ж. Нешић, С. Вељановић, К. Б. Михајловић, Ј. Ђуровић, Ј. Христић, Л. Радоаић, М. П. Бончић, Љ. Јовановић, М. М. Петровић, Др. М. Т. Деко, В. М. Тодоровић. I. Прочптан Је записвик одборских одлука седнице држане 7. Септембра 1891. год, и нримљен је без икаквих измева. П. Пошто у одборској седници од 7. септ. 1892. год. није био довољан број члаиова одбора за решавење нових ствари, то Је председник оп штпне понова изнео одбору на решење извештај комисије за надзор при грађењу електричног осветлења у Београду 9771, и одбор је одобрио решење своје од 7. сепгембра 1892. год. одвосно овог извештаја. КЊБр. 709, АБр. 9771. Ш. По ирочитању акга истражног судиЈе за вар. Београд АБр. 9792, 9672, 9744. 9716, 9691, Међутим и ако је ова, 1448. година већ и до сад била довољно иуна свакојаких метежа и размирица у Арбаеији, ипак за Скендербега и његове поданиве ни после овога мира све неприлике не беху пестале. У опште може се с правом узети. да је ова годииа од свих других за Скепдербегова војевања била пајзаплетенија е , да како, и једна од пајмучпијих. Тек МустаФа пропаде, појавише са Млечићи; тек они изгубише битку, искрсе Мурат; отиде и он, опет настаде вапето стање с Млечићима; начини се на послегку мир и с њима, а оно опет дођоше Турци! Кад је оно Мурат, при крају августа исте године, па глас о спремама Хуњадијевим нагло био оставио Арбанију, па похитао Софији , и ако је био у веливом страху од Угара, он ипак пе беше оставио ни Арбанију баш без и каке посаде. Као што се може видети из нређе помепутог писма господе млетачке, оп је на глас о угарским спремама био оставио у свакој заузетој арбанској тврђавици по педесет људи, јер у њему азреком стоји: „1п1е1]екпгш8 (ргап1шп 8 Сп 1 з Ш8 с!с Тпгећо ( јп<ј<1 а1> ешз (т. ј. 8сап<1ег1)е§'1п) орргеваГопе «е 1суал-Ц, (1 1 т i 8 1 8 Т 11 г с ћ 1 8 \ј. р г о (| 11 о 1 1-

- 369 9759, 9761, 9699, 9660, којим се траже уверења о владању и имовном сгању извесних лица, одбор је пзјавио, да је Јован Нешковић доброг владања и доброг имовног стања; да су Стеван Нешпћ, Милан Поробић, Стојан Крстић, Коста Нпколић доброг владања а средњег имовног стања, да су му "Борђе Јовановић, Јован Зорчпћ, Радивоје Кречковић, Мпхаило Ташковић и Милица Стевановић непознати. Ш. Председник износи одбору па решење молбе којпм се траже уверења о сиротном стању. По прочатању тпх молби АБр. 9715, 9758, 9754, 9723, 9721, 9671, 9670, 9668, СБр. 16001, одбор је пзјавио мишљење, да се суд предходво увери о пмовном стању молплаца Миланије СтеФавовића , Дарипке Стошићеве , Милаце С Богдановића, Вељка Милићевића, Душана Вукпћевића, Михајла Петровића, Сгаке Јелић, па тек онда да им изда тражена уверења; да суд општпнскп према имовном стању Радонана Вишека изда му тражепо уверење. V. По прочитању молбе Драгутина Мнхајловвћа овд. обућара СБр. 15948. војом тражи уверење о свом иородичном односу. одбор је изјавио, да суд изда молиоцу тражено уверење пошто се претходно о његовом породпчном односу увери ноновнпм иснитом сведока п из других доказа ■VI. Јован Обрадовић трговац овд. поднео је молбу, да се ослободи дужности ирасутнпчке код среза врачарског, пошто је већ присутник код пстражног судије за варош Београд. По прочитању те његове молбе одбор је решио, да се Јован Обрадовнћ ослободи дужностп присутипчке за срез врачарски а на његово место изабран је Стојнн Вељковић пензиопар. УП. По прочптању протокола лицптаппје СБр. 15819, држаие 4- септ. 1792. год. за набавку дрва за огрев суда и основипх школа, одбор је решио, да се пабавка седам стотпиа матарских хвати букових дрва за огрев суда п основнпх школа уступи Луки Ћоловићу по нрописаним 1) е 1; 1' о г !111 с 1 о о с с и р а { о ..." Ну и ако се у том докумепту вели, да је он само ио педесет људи у свавчј заузетој тврђавици, ипав изгледа да је у ствари у Арбанији иосле његова одласка била остала много већа војска. Јер ми налазимо, да ,је сад, пасворо после мира Скендербегова с Млечићима, дошло до врвавог боја и између > Арбанаса и МустаФа-наше, а то не би могло бити, да је у Арбанији било остало само неволико педесетина људи. У осталом оваЈ би се бој с МустаФО.м могао можда објаснити и н < други начин. Као што је позпато, погибија Хуњадијева иа Косову била је ове године 19. октобра, па по шго је сад овај бо.ј Скендербегов с МустаФом — каво безимени писац вели**) — био 24. истога месеца, то би се могло узети и тако, да је Мурат при повратку с Косова иоља био послао МустаФу у Арбанпју, да носле славне победе п .д Хуњадијем и тамо окуша сре^у. Али то је само хипотеза једна, која и оваво има врло мало могућности, а аво још узмемо, да је пр.ччање безименога писца целог тока ових догађаја истинито, онда опа и не би могла опстати. ") 8есг. соп8. Ко&. 1x1) XVIII. сћ. 53. А«1и Агсћ. Уеп. 423. **) В<(тт1 1|1опа, 137!

БРОЈ 39. погодбама и по цени од двадесет девет динари, и двадесет пара од метарског хвата. VIII. Одборник г. Коста Б. Михајловпћ примећује да плоче, којима *се гради тротоар у Доминој улпци нису добре. Председник изјављује, да ће наредити извпђај и реФерисати одбору. IX. Одборник г. Ђорђе Ж. Нешић предлаже, да се црелаз на раскрснпци Абаџпјске и Балканске улице оправи. Председник изјављује, да је оправка ова већ паређена. X. Одборнпк г. Ђорђе Ж. Нешг.ћ пзвештава одбор, да је дете умрло од диФтерије Драгомира Радуловића, ковача из улпце 2 јаблана бр, 20 лежало несарањепо 36 сати па молп да се нареди извиђај и крпвац најстрожије казни. Председник одговара, да ће наредити извиђај п са кривцем најстрожије аоступитп« XI. Поводом интерпелације одборнпка г. А. Ј. Одавића, да нзносачи ђубрета уцењују грађане при логодби за пзношење ђубрета, одбор је решио, да општина београдска образује треи од потребвог броја кола, удешених за износ ђубрета, иомоћу встог пзноси ђубре из варошких домока п прописну таксу од грађана наплаћује. Привремено да се узму под најам кола приватна за износ ђубрета, док трен не буде готов. Овлашћује се суд општинскп, да ово решење изврши према потреби п одреди броЈ кола а трошак да се псплати пз партије буцетом одређене за непредвпђене трошкове. XII. Одборник Др. Марко Т. Леко моли одбор, да га разреши од дужноста члана компсије за надзор при грађењу електричног осветлења у Београду. Одбор решава, да се уважп оставка г. Дра. Марка Т. .1ека а на његово место изабран је г. Др. Павле Поповић, одборник. шшшшшшшшшшшшшшшшш^шшшшшшштшшШшшшшшшштшшшшшшшшшшшшшшшшш Ну пре но што пођемо даље, да спој мепемо овде и другу једну веома важну ј ствар. И са самом најважпијом погодбом у | овом аитању, т. ј. и само питање, кад је био овај бој МустаФа-паше са Свендербегом неје још решено. Дапас међу историцима посгоје два мишљења; по једнима оп је био год. 1447., по другима опет идуће т. ј. 1448. Ну, коливо је нама познато, прво ће се мишљеље гешко моћи чпме одбранити. Пре свега од свију довумепата што смо имали у рувама — а других, волико је нама познато, и нема више — нема ии једнога, који би то потврђивао, јер у осталом еи један од њих ни речцом једном и не говори о том догађају, — а друго, сва три једина оригиналпа биограФа Свендербегова чудповато се слажу у точ, да је МусгаФин бој био готово у исто време у које а мир Скендербегов с Млечићима. Како је сад ненобитпа ствар. да је тај мир био при врају те — 1448. године, то онда зацело не треба ии мало сумњати ни у то, да је и овај бој био те године. Пе мање важио је и то аитање да ли је ове године била и опсада Кроје. Као што ћемо мало после видети, сва се три оригипална биограФа Скендербегова слажу и у