Београдске општинске новине

ВРОЈ 40. проуче г. ТВорђе С. Новаковвћ н Велимир М. Тодоровић па поднесу своје мишљење одбору на решење.

71. ВАНРЕДНИ САСТАНАК19. Септембра 1892. год.

Председавао председннк г. Милов. Р. Маринковић; од одборпика били г. г. Н. X. Поповнћ, 0. Боторић К_ Петровић, М. Јанвовић, Св. Ристић, М. Трпковпћ, М. М. Ђорић, Ђ. Наранџић, Н. Р. Поповић, М. Капетановић, С. Вељановић, М. Јоваповић, М, Велизарић, Љ. Јовановић, М. Ј. Марковић, Др. М. Т. Деко, Ф. Васиљевић, И. Ђорђевић, Р. Драговић, М. 0. Петровић, М. Д. Бапковић, Д. П. Дашковић, И. С. Новаковић С. Чађевић, Ђ. Ж. Нешић, М. П. Бончић. I. Прочитан је записнпк одборских оддука седнице држане 15. Оептембра 1892. год. и у оддуци КНБр. 740 учињен! је допуна, да се ова одлука одборска има одаосити па све приходе, што се д,невно прпкунљају с тим , да се исти нмају диевно и предавати на означепи начии. II. По прочитању акта истражног судвје за варош Београд АБр. 9912, 9943, 9944, 9966, и акта Управе вар. Београда АБр. 9887, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лсца, одбор је изјавио, да је Видак Зељић доброг имовног стања а да му је његово владање непознато, да је Јован Голубовић доброг владања и средњег имовног стања, да је Милан Голубовић доброг владања и сиротвог имовног стања; да су му Благоје Милојевић, Павле Островац, Аца Бераровић и Мнта Младецовић непознати. Ш, По прочитању молбе Ристосије Ов. Љочића, удове овд. којом тражп уверење о своме породичном односу, одбор је изјавио, да се молитељици може дати тражено уверење. IV. Председнвк изиоси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању. Ио прочитању тих молби АБр. 10028, 10025, 10011,9988, 9987, 9979, 9940, 9941,9973,9923, СБр. 16435, 16423, 16622, одбор је азјавио мвлење, да се суд предходно увери о имовном се сами јаничари судгану да му извојују град; за тим у другој иоловини јува три пута навали на њ и румелијски паша. Ади све узалуд. Пердат се храбро држао а и зидови беху и суиише тврди. Ну можда ништа султану неје у цредузећу сметадо толико, колико изненадни папади Скендербегови. С тога, хотећи да учини и носледњи напад у другој половипи јула, ои даде храбром Фируз-паши осамнаест хиљада војске и заповеди му само да га брани од изненадних нанада Скепдербегових а ни на шта друго да пе обраћа пажњу. За тим навали па град са свом жестином. Опседнути се храбро борише, али Турака беше веома много и они умало не одолеше сиди. Већ непријатељ начини и дрвени мост, којим се могаше ући у град, кад али удари и Скендербег. Ну Фируз-паша стаде нреда н>, повикавши: „Без ооја нема продаза." Тако се сад и овде заноче битка. Али Фируз наскоро паде под нечијом руком, Скендербег продре кроз непријатељске редове до оних Турака што нанадаху на град, те опет он сиасе Светиград од коначне пропасти.ј-) Тај носдедњи пораз нотресе Мурата из |) Вгешш ОК, Ја+опа, 186.. Варлеције и остали тврде, да је Скевдербег својои руком убио Фирува.

_ 376 стању молилаца, Живојина Миленковића, Впдоја Зелпћа, Војислава А. Весоввћа, Бошка Бошковића, Василија Огњевовића, Анђе Симић, Персиде Божићеве, Даннце Ђурвћеве, Петра Д. Л.азаревића, Саве Шутанића, Пвана Алексијевића, Илије Аџемовића, Милеве К. Николић и Младена Н. Сарића, па тек онда да им изда тражено уверење. V. По прочитању протокола лицитације СБр. 16425, држане 11. Августа 1892. годпне за издавање под закуп општинског дућана у Фвшекџијекој улици, на којој није било нп једног лицитанта, одбор је решпо, да суд општпнски путем објаве у новипама изда овај дућан под кприју ономе, ко највећу цену понуди. VI. По прочитању протокола лицптацпје СБр. 16.666 држане за давање општинскога плаца под закуп више Чесмеџине улпце, одбор је одлучио, да се ова лицитација одбаци а друга расппше. VII. По прочитању протокола лицитацпје ГБр. 2076 држане 17. Септембра, 1892. год. за грађење зграде за основну школу у Крунској улици и лицнтације ГБр. 2077 држане 17. Септембра 1892. год. за грађење једне кујве код основпе школе на западном Врачару и поднзање крова над бзлницама, — одбор је одлучпо, да се ове лицитацпје одбаце и друге распишу. VIII. По прочптању протокола дпцвтације ГБр. 2099 државе 19. Сеатембра за грађење калдрме са дотераним камевом у Тројвчкој улици, одбор је решио, да се грађење калдрме дотераним каменом у Тројцчкој улици уступи Рвсти Крстићу по цени од седам динара и седамнајест и ио пара од квадратног метра, с тпм да се Ристи Крстпћу уступп грађење калдрме и у Леиеничкнј улици по истој цени и са истим каменом. IX. На предлог грађевпнског оделења ГБр. 2100 одбор је решио, да се грађење калдрме са дотеравим камепом у Трговачкој и делу Кнез Лазареве улнце уступи Ставри Костићу по седам динара и и седамвајест и по пара дпнарски од квадратног метра, према понуди његовој. самог темеља. Њему сад беше јасније но дан, да сидом не може ни на који начин доћи до циља И он већ размишљаше каво да се врати, кад али се деси нешто неочекивано. Оно, шго он силом и убојним топовима не беше могао задобити, то му исто паде под вдаст мирним путем. Али како, то је тешко објаснити. Барлеције и ГаШ Шггв^п причају чигаву басну. Т. ј.поњима, је судтан био подмитио једног човека из тврђаве, да баци мртва пса у једину чистерну шго беше у тврђави, јер је знао да су Срби људи веома сујеверни и да ће водети предати се него ли нити воде из таке чистерне. на додају, да се тако доиста и десило. Али та прича нама се чини и сувише романтичном, сувише басиом, каквима народ радо воли да објашњује разне догађаје нарочито ако је и њему самом у интересу да прикрије праву истину Доисга, зар се пад Светиграда не би могао оправдати више историјски? Зар се, на пример, не би могао објаспити тиме, што су опседнути већ били са свим изнемогли и ослабели? Или, зар се он пе би могао оправдати страхом а очаЈањем, које беше завладало гарпизоном светиградским после последњег, или боље рећи другог главног напада. Велика

ГОДИНА X.

X.

На предлог грађевинског оделења ГБр. 2098 одбор је решио, да се одкопавање вемље у Л.епеничксј улици и једном делу иснред зграда Управе за међусобно помагање п штедњу уступи Жввку Трпшићу по један динар и двадесет осам пара, днн. од куб. метра с тим, с тпм да земљу носи у бару „Венецију" XI. По прочитању извештаја компсијског ГБр. 2071 за одређпвање осе у дунавској улици, одбор је одлучио, да предлог ове комасије проучи одборско поверсвиштво и подвесе своје мишлење на решење. За поверенике пзабрата су госиода Стеван Чађевић, Милан Каиетановвћ, Коста Главипић Никола Р. Поповић п Илија Ђорђевић одборппцн, од којих тројица могу приватпо радпти. XII. По прочитању извештаја комисијских ГБр. 2072 и 2075, одбор је одобрио, да одређене осе у улицама Грочаиској п Ибарској. XIII. Председппк езносп одбору на решење две молбе, којвма се тражи нздржавање из оиштинске касе. По нрочитању тих молби одбор је решио, да сс Јелисавега удова пок. Петра Хаџи Јаноћа одбвје од тражења ношто је млада, здрава и без деце, а молба Милице Лазаревић удове, да се упути на оцену иовереништву за издавање општинске милостиње. XIV. Председник извештава одбор, да Браћа П. 'Борђевићп, којпма по регулацији прнпада један део општпнског земљишта у Савамали, неће да плате то земљнште како је већина одређене комисије оценила, но деведесет динара квад, метар, већ прнстају да га плате по четрдесет дпп. по процепи мањине процењивача. По прочпгању процене п изјаве Браће П. Ђорђевића АБр. 8827, одбор је одлучио, да ову ствар с правне стране цроуче и одбору реФеришу г.г. Ђорђе Новаковић и Велимвр М. Тодоровић, одборинцп. XV. Одборско повереништво изабрато у седници одборској од 15- Оепт. 1892. год. ГБр. 2026 да проучп предлог грађевпнског оделења о откуну је доиста штета, шго су у књизи безименога писца баш на ток месту изгубљена два диста, јер бисмо онда могди видети, чиме је очевидац или бар истинитији и веровнији писац објаснио тај над. Овако смо сад остављени или да верујемо једној басни или да лутамо по области хииотеза |) Било сад како било, тев Светиград доиста паде у руве султану. Стари писци веле и то, да су опседнути били капитулирали с погодбом, да им свима буде поштеђен живот и додају, да је Мурат после и одржао реч|); на против Ха.жопдида изреком каже, да је он нешто њих исекао а нешто раснродао носде као робље, Кад на послетку наде Светиград, зар се Арбанаси несу с правом имади бојати, -ј-) Халкондида објашљује са свим друкчије т ,ј пад. По њему, султанје Светиград силом освојио. Сћа1сопЈу1е8 1 ј»ошс у ееп(5га1е Дев Тпгсв е*с., стр. 154.. -)-) Барлеције је и овде веома Фабулозав. Поред осталога, он прича и то, како је, после предаје Светиграда, син Муратои Мухамед, који с оцем беше такођер дошао у Арбанију, наговарао оца, да ногази уговор начин.ен с опседнутима, и да их све иосече, ади — додаје он — Мурат пеје хтео да гази задану реч, поучаиајући н сина, да то неје пи мало часно, ао поштена човека досгојно. Бе УИа Ш). V., стр. 142., Међутим то неје пикаво могло бити. Јер, килико је историји иознато. Мухамедје, после трећег доласка Муратова па престо па до ';мрти његове, био непрестано у Магпезији и Европе неје ни очима видео, а камо ли у њој био. Натшег, Шбг1. е*с., стр., 214.; Р'а§апе1., Шв1. Ле 8с.. Весћ., стр. 100..