Београдске општинске новине

ГОДИНА X. шупе и машииерије од Захарије п Деладоие, поднели свој пзвештај. По прочитању тога извештаја ГБр. одбор је решио, да се усвоји овај извештај и да се у предлогу наброје машински дедови и шупа одкупи од Захарпје и Деладове ва цену девет хиљада дппара. Да се за кнрпју земљишта, на коме је шупа пдаћа годишње четир стотипе осамдесет динара п да се по ову цепу закључп уговор са сопствеником земљишта на две годнпе. Куцовна цепа и кнрпја, да се плати из зајма а на терет партије одређене за ггађење кеја. XVI. Председнпк пзноси одбору ка решење молбу трађана београдских са врачара, којом моле, да се ослободе илаћања за огкопавање и одношење земље оних улица, што су ире две три године по нивелети откопаие и калдрмисане. По прочитању те молбе ГБр. 1352|91 и из'вештаја грађеБиаског оделења по овој ствари ГБр. 1377|91, одбор је одлучио, да овај нредмет проучи одборско поверепиштво н поднесе одбору своје мнење на решење. За поверенвке изабрати су г.г. И. Главинпћ Г Б Ж. Нешић, М. II. Бончпћ Илија Ђорђевнћ, *Б. С. Новаковнћ и Сг Чађеипћ одборници.

72. ВАИРЕДИИ САСТАНАЈ^ 21. Септембра 1892. год.

Председавао председнив М. Р. Маринковић, од одборника биди: г. г. Г. Бркић, Н. Поповић. Л.. Дашковић, С. Вељановић, М. Капетановић, Ђ. Ж. Нешић, Н. X. Поповић, С. Чађевић, М. Банковић,. М. Ђорђевић, М. Ђорић, С. Боторић, Р. Драговић, М. Велизарић, М. Вончић, А. Одавић, Љ. Јовановић, Др. М. Леко, Ђ. С. Новаковић, М. Трнковић, М. Јанковић. I. Црочнтанјезаписник одборских одлука седнице држапе 19. Септембра 1892. год. и учињене су ове доиуне, у одлуцп КНБр. 747, да се лпцитација држа иред Бајлоновом ка#аном на топџијској ппјаци; КНБр. 750, да је цена за израду калдрме са дотераним каменом у трговачкој улпци и делу кнез Лдзареве седам динара и седамнајест и по пара дииарскпх од квадратног метра. да Мурат пе ће поћи сад и на друге градове њихове?**) Зар их неје морао обузети страх, да ће им сад бити крај ? Али, еа веливу срећу њихову, све се окрете друкчије. Одмах по заузећу те тврђаве, која га беше стала толике крви и толиких мука, он оправи мало зчдове, које сам беше порушио својим топовима, остави у тврђави хиљаду и двеста најбољих стрелаца — јаничара, па онда, запаливш« колебе у којима му сгановаше војсВа, пође хитно натраг у Једрене. Но Барлецију то је било — 31. јула. Шга је било узрок томе, тако журиом повлачењу његову, не зна се тачно. Једни су то објашњавали страхом султановим, да на и, ие удари која суседна држава други сграхом његовим, да у даљем ратовању пе изгуби и целу војску, кад је код самог Свегиграда — како каже Барлиције — био изгубио читавих тридесет хиљада људи. И ако је овај други узрок биги истииитији и вероватнији, јер, бар колико је нама познато, Турцима у ово доба иеје грозила баш никаква опасност од које суседне земље. Било сад како било, тек одлазак овај

По Халкопдили, он се доиста и кренуо па, ове, па прво ударио на бе^а-у и освојио јо а за тим донгао чак ■ и иод Кроју, ади бев успеха. Баоп. Сћа1., 154,

_ __ - 377 II. По прочптању акта пстражног судије за варош Београд АБр. 10048, 9996, 9995, 10060, 10057, 10062, и акта нследног судпје за варош Београд АБр. 10024, 10012, којнм се траже уверења о владању и имовном стању нзвбсвих лица, одбор је изјавио, да су Хајврих Бихеле пушкар, Мајир Албахари каФеџнја п Милован Спасојевић адвокат доброг владања и доброг имовног стања, да су му Вучко Филпповић, Петар Жвкић, Милован Радонић и Мпхапло Станковић ненознати, да је Глпша Гавриловпћ бив. учп тељ доброг владања и доброг вмовног стања и да му је Милнћ Миханловпћ непознат. III. Председвик изпоси одбору акт Управе вар. Београда, којим се тражп, да општина сазида у Топчидеру кућу, за смештај топчидерске полицпје. По прочитању тога акта АБр. 10010, одбор је одлучиз, да ово тражење нроучи с правне стране одборско повереништво, коме да су чла новв г. Ђорђе Новаковић, Мих. Бончпћ, Радован Филиповић, Милутин Марковић одборницл и Нпкола ЗКикић општински правозаступнвк, па поднесу одбору своје мишљење на решење. IV. Грађев. оделење општпне београдске предлаже, да се одобри издатак од 500 дннара, за откуп ливничког апарата „Захарије и Деладоне". По ирочитању тога предлога ГБр. 2101, од бор је решио, да се ливнички апарат „Захароје и Деладове 8 откупи за пет стотива дивара, и да се исплати из зајма а ва терет партвје одређене за грађење кеја. V. Председник нзноси на решење предлог госв. Мпх. Бончпћа одборника, да се у службу општивску узму још два лекара. Одбор решава, да се у службу општинску могу узетп два и више лекара прпвремеио док трзју ове изванредие прилике, и да се плаћају као осталп лекарп во из партвЈе буџетом одређене за ненредввђеве трошкове. Овлашћује се председник дапо своме избору узме у слуа;бу потребап број лекара не расппсујући стсчај и не чекајући ни пзбор одбора, пош10 је опаспост ол заразе већ ва прагу. дође баш како треба целом измученом народу арбапском, и страх се пређашњи за час претвори у највеће весеље. Ударивши на непријатеља док устунаше још неаолико пута изненада н нанесавши му још досга штете, чим он пређе преко његових граница, врати се Скендербег у Кроју. Ту он распусти већи део своје војске на одмор с налогом, да се после два месеца опет састане сва ту, на да нокугаају не би ли могли повратити Светиград. За време тог одмора иавале великаши и нријатељи Скендербегови па њега, да се жепи, јер пе шћаху, да тако велики човек остане без иорода. Свендербег их одвраћаше најпре од те намере, говорећи им, да он има пречи посао од тога: ослобођење освојена града. А. ји кад онп навалигае још јаче, иристане на послетку и обећа, да ће им учииити по вољи чим види Светиград оает у својим рукама. А да би то било што вероватпије он испроси кћер Аријанита Комаена Големог — Апдронику. По што се војска у одређено доба скупи у Кроји, а добивши к томе нешто номоћи од таста, па — како каже безимепи писац — и од краља АлФонса, пође Скендербег, — по Барлецију 23. сетембра — па Све-

БРОЈ 40.

VI. Одборник Ђорђе Нешпћ извештава одбор, да један од општипских лекара иије хтео да попннше лекарско уверење за једног општинског чиновника и да је према томе учинио кривицу, због које треба да се казнп. Председвик одговара, да ће направити извпђај п о резултату пзвестити одбор. VII. Одборник г. Милап Капетановић предлаже. да се овласти председник општине да може извршавати све наредбе државнпх властп и сталве комвсије за иредохрану од колере, што се односе на сузбијање заразне болести, колере, не чекајући решење одборско. По саслушању овог одбор је решио, овлашћује се председник општпне, д I може извршавати све наредбе државпвх власти и сталне компспје за предохрану од колере односно сузбнјања заразне болести колере, не чекајући на одборско решење, као и да чини потребне нздатке радц извршења местних наредаба. Издаци да падну за терет партпје буџетом одређене на непредвпђене трошкове. УШ. На предлог грађевинског оделења ГБр. 2092 одбор је решно, да се за иренос мртваца умрлих од заразне болестн изради потребан број кола по пропвсима савитетским а да се псплате из партије буџетом одређене за непредвиђепе трошкове. Да се држн ужа лпцитација између понуђача Карла Сича и Мплоша Обркнежевића а суд општински овлашћује се, да израду ових кола уступи опоме, који мању цену поиуди. IX. Нредседник извоси одбору на решење молбу краљ. срп. повлашћене Фабрикс палпдрваца у Београду, којом моли, да се ослободи плаћлња кирије на општинско земљпште, на коме је Фабрика подигнута. По прочитању те молбе АБр. 9366 одбср «је послс поименичног гласања са 12 гласова протнв 8 (2 нису гласалн) решио, да се краљ срп. повл. Фабрика палидрваца у Београду ослободи тиград*). Али узалуд га онсађиваше читав месец дана, узалуд учипи три напада па њ: Светиград бешз неосвојив не само за Турке него и за њ, и тако се оп с повећим губитком а без икака успеха мораде вратити патраг — 26. октобра, како каже Барлеције.ј) Узрок гом тако наглом одласку његову, био је — по безименом писцу — тај, што се у исто време док је он онсађивао град био пронео глас, да Турци намеравају и по други иут да упадну у Арбапију. Да ли је било такога гласа, пе можемо тврдити, али да су Турци доиста имали намеру, онет да ио1>у на Арбаиију, о том пе треба сумњати. Само што несу то намеравали за исту, већ за идућу годину. Доиста, чим граче пролеће год. 1450., упути се Мурат опег ва Скепдербега, и аван-гарда његова после краћег времена паде под Кроју. Њу је предводио пеки Себалипаша. Барлеције вели да је долазак њен био 5. аирила те године.ј) Али то је пемогуће а ево за што. У Мопшпеп1а 8егТлса-ј-ј) има једно нисмо, које је писао сак

*) Бе уИ»'е^С;, стр. 147. •(■) ЈМс1, стр. 155.

-ј-) Бе Ша е1;с. 1Ш. VI., стр. 158. „Хопае АргШв". Мои. 8ег1|., стр. 442.