Београдске општинске новине

ГОДИНА X. _ могу до тога доба да се продуже. Управа водоиода нема довољпо материјала за сиајање и тај нредузимач често пута мора да чека па материјал, јер је магеријал поручеп, само није стигао и посао се мора обуставити, те је с тога предузимач изложек мпогим незгодама с тога вам управа водовода и препоручује, ове цепе као повољне, Јер ироцент у режији износи 20°| о више од ове цене. — Мића Петровић пита, хоће ли се цео овај посао од једпом радити или после раскопавања улица. — Коста Главинић одговара, да ће се једновремено радити али снајање кућа са водоводним цевима дато је је једном предузимачу и набушивање, а коиање другом. — Ђока Нешић после објашњења г. Главинића гласаће за предлог надзорне комисије. — Коста Главинић чита тачке уговора, и вели да иредузимач мора да их погпише. — Веља ТодоровиЋ. Управа водовода износи разлоге и каже да може биги за општину шгетно, ако се тај посао ради у режији, јер може прснути цев а то опда пада на герет опшгипи а ако цев прспе код Булија, он ће одговарати за шгету. ми смо се о томе пигању обазештавани и еашли смо да ће он одговарати ако цев прспе, но пеће одговарати само онда ако то буде но себи. Ја дакле мислим да треба да се објави конкурс и да се ввди оће ли ко овај посао јевтиније радити или не, па ако пеће онда да примимо попуду Булијеву и мислим да пема смисла да мењамо своје првашње решење те да не дгјемо повода грађапству да мисли да смо ми ово испод руке дали и да смо могли добити јевтинију понуду. Нредседник. вели, да што год општипа пре сврши набушивање цеви, и спајање са кућама она тим пре долази до једног сигурног свог прихода. Ако се продужи то овако радећи у режији, онда онштина на оиолико уложени капитал пема никаква прихода а ни грађанство пема воде, а го је свакаво велики добитак за општину, клд би она тај посао што пре свршчла. Дајући овај посао па израду приватиом предузимачу ми дрешимо руке управа водовода, да опа може вршити друге послове, који јој се неирестано разбола за дезинФекцију локала, пужника и дворишта школских и г. д. 18. Да би се ђубре из вароти могло што брже износити, Суд општински дозволио је и другима (осим концесионара) да могу ђубре износити на таквим колима да се ђубре не просипа по улицама вароши. 19. Направљен је нов канал код клапице, тако да се сада добро одлива нечистоћа из клапице а кланица и канал испирају се водом из гговога водовода. 20. У кожарској улици затрпане су све провалије у којвма је било разне нечистоће, а у целој тој улици еаправљена је нова калдрма са олуком, те је сада и та улица са свам чиста. 21. Поред горе преду?етнх мера од страпе суда општинског, непрекидпо се предузимљу и остале друге мере које се као потребне ноказују, а да би се све то што успешније предузети могло суд општински одобрио је и раније преко 30.000 динара за разне мере ради сузбијања кужних болести а нарочито колере. Свима овим предходним мерама, општински је суд за сада учинио све што му је ^тајало у дужпост у овом погледу. На грађапству нак остаје да и оно са своје стране а

— 393 вијају са спајањем кућа, јер није то мала ствар, свакоме, који спаја кућу са водоводним цевима, комисија треба да прегледа кућу, план и да му одреди цепу за упогребу воде ату је погребан велики надзор, те да се што у тај носао не увуче лажно, како носле не би грађани корели опшгину зашго је то тако учињено. Дакле, сви разлози су у нрилог овога, да се овај посао може даги приватном предузимачу на израду. — Р. Драговић. Мислим да треба имати вере у водоводпу комисију и њен предлог усвојити. — И. Ђорђевић. Мислим да то и сад треба да ради водоводпа комисија. — Коста Главинић. вели да је надзорпа комисија изнела први пут цену од 28 дин. понуђену и казала: ово је скупо и нрескупо и ми не можемо предложити одбору да усвоји попуђену цену, него да управа водовода врши овај посао у режији, докле не добије повољпу цепу. Она је извршила снајање са 600 кућа са водом и сад је предузимач Були попудио 10 динара. Надзорпа комисија налази да иопуђену цену треба примити, јер је то у интересу оншгине, а о поновној лицитацији не може бити ни говора, јер би кауција била већа пего што би сам посао коштао. Рад овај изнеће 35 до 40.000 дип. а кауција биће око 40.000 дин. јер предузимач мора да да кауцију за све цеви. Ја бих желео да видим. који је тај предузимач, који би тај посао под таквим условом примио. Комисија вам предлаже да уступите овом предузимачу бушење, заго што је он и иолагао цеви, а гарантује за цеви као и то, да их доведе у уредно стање. Тај човек који се прима да буши цеви, он има највише рачуна да најбоље сврши тај посао, кад за њега и гарантује, јер ако која цев услед бушења прсне, он мора да је плати иначе би то било па штету општине. Ту је дакле општина у добиту. — Соломон Азриел мпсли да се овај посао другом не може дати. него овоме предузимачу. — Веља Тодоровић. Као год и г. пред

у свом сопствепом интересу, предузме све потребпе мере, да би се шго боље могла уклонити свака појава заразе. Нарочпто пак обраћа се пажња грађапству и овом приликом, да се строго придржава свију општипских паредаба односно одржавања чистоће, јер као што је нознато чистота је првобитни услов за сузбијање варазпих болести. Ова се цоследља напомена чпни с ногледом на § 326 крив. Законика у вези са расписом г Мипистра унуграшњих дела од 7. Јула 1886 год. С.Бр. 3907. и према томе сваки онај, који пе буде одржавао чисгоћу, казниће се са тридесет дапа загвора или сго педесет дип. новчане казне. Из канцеларије суда општине вар Београда АБр. 9713. — 9. Септембра 1892. г. у Београду.

9, Наредба. Према распису Господина Министра упутрашњих дела, од 17. Августа ове год. СБр. 5972 и преписом Господипа Министра унутрашњих дела од 25. Августе ове год. ОБр. 6172 имају се од сда нодврћи лекарском носматрању, не само путници из заражених места из Немачке и Русије већ и из опих заражених места у Аустрији где је већ констатовано да влада колера., као што је у Гааицији.

ВРОЈ^2 _ седник п ми тражимо, да се посао што пре сврши и општина има отуд прихода, само што хоћемо да се усгупи већем броју предузимача. Л ицитација да буде кратка и сврнш се за 10—15 дапа. Буде ли цена скупља од ове у режији, ми ћемо радити у режији. — Милан КапетановиЂ. Од цене од 26— 27 дип., сишло се сад на10дин. ЈеФтиније се не може тражити. Шго се вели, да ће иредузимач добити 20°| о , па н право је. Деси ли се случај, да материјал не дође на време, пајмљепи радници и иастојници чекају. а штету споси предузимач, исто тако ако би и цев прсла. Управа водовода и пе би могла да нас задовољи што аре у води и с тога, што има и многе друге дужнос ш: прегледање нлапова, предрачуна и др. око развођења вође. — Стеван Чађевић. Распитпрао сам настојнике, шта кошта бушење ових цеви, и опи ми рекоше : да једпа партија од 3 чо века може да избуши 10—15 рупа. Да узмемо 10—15 рупа по 8 дип., копање да искљ^чимо, дамо Тришићу и коштало би 120 дин. Сад узмемо ли да једпа партија сврши 15 цеви по 10 дин. — то кошга 150 дин. а по 8 кошта 120 дпп. По мом рачуну, Були би добио 80 — 90 дин. дневно на радиике и падзорпике С тога ја тражим, да се овај посао ради или у режијп, или ако се да лицитацијом, то да се да иашим људима, а не г. Булиу. — Шеф Тодор Селесковић. Г. Чађевић изјавио је да је своје доказе црпео иитајући падзорнике радника који су на томе послу. Све његово техничко резоновање, и знање, базирано је на причању надзорника. Моје пак мпење о овоме основапо је на, искуству и техничком знању које ја имам. Ако одбор налази да су подаци г. Чађевићеви основапи на причању каквог шлосера кога је он о овоме питао, поузданији од мојих, онда ја осгављам г. Чађевићу да тај посао и надгледа и надзор води, јер ја то овако чинити нећу ! — Мата Јованови^. Г. Чађевић налази као да је водовводна комисија довела пеке счранце а међу тим она је употребила паи1е људе али не може с њима све да уради јер их нема довољно. Вели даљедајеБули трговац човек. То је истина. Али то је грПрема томе наређује се свима гостионичарима и грађаника који гакове путнике приме, да одма јаве иадлежном кварту ако би на њима за првих 5 дапа приметили ма и сумњиве знаке колере. Ко не уради према овој наредби биће најстрожије кажњеи. Из канцеларије оуда општине ватсоши Београда 10. Септембра 1392. г. АБр. 9707. Београд.

№. Одборпик г. Милап Капетаповић предлаже, да се овласги председник ошптине да може извршавати све наредбе државннх власти и сгалне комисије за предохрану од колере, што се односе на сузбијање заразне болести, колере, пе чекајући решење одборско. По саслушању овог одбор је решио, овлашћује се председник општипе, да може извршавати све наредбе државпих власти и сталпе комисије за предохрапу од колере, односпо сузбијања заразпе болести, колере, не чекајући на одборско решење. као и да чини потребне издатке ради извршења местних паредаба. Издатци да падпу на терет партије буџетом одређене на непредвиђе трошкове. (72. вапредпи састанак 21. Септем. 1892.)