Београдске општинске новине

ВРОЈ 42.

394 —

ГОДИНА X.

говац који је умео да доведе странца, да доведе водоводпу мрежу од тодико километар >, трговац који ће умеги да нађе спремне раднике и зз набутивање цеви и да одржи у исправности Функционисање цеви за које он гарантује. Даље говори се о држању лицитоције и о одлагању овога уступања. А ппо ? Водоводна комисија изпела је јаке разлоге са којих мисли да јој треба олакшаги послове око водовода. Она тражи ову олакшицу за то што опа има да падзирава тај посао и што нема довољно техпичких снага и за надзор и за руковођење И пре је објашњено да цепа Були — ја не диферира знатпо од цепе коју кошта опшгипу овај рад, јер, господо, кад бн се урачунао и надзор општипског инжињера и све, овај носао општину скупље стаје него пошто га Були пуди. — Коста Главинић. Он има да одкопа земљу више цеви, изврша бушење, намести гарнитуру, коју има сам допети из слагалишта, да затрпа земљу, да уцрта сав тај рад у план и да за доброту посла положи кауцију. Све то. госнодо, кошта новаца. И кад се све то ирорачупи онда мучно да ће он имати и 20 од сто нровизијооа према цени кошгања рада у режији. Који хоће да рачуна, нека све узме у рачуи и нека не говори па памет и не пита испод руке раднике о опоме што они у свему незпају. Радник је могао да каже г. Чађевићу што је хтео, па зар да он, као техпичар то гако лако прими и употреби као пекакав доказ против тврђења комисије. — М. Капетановић Мислим да треба да поклонимо најискреније своје поверење управи водовода и жали, што је управник ставио у питање овај предлог и што се разилази у мишљељу г. Чађевића. — А. Одавић. Овде је пало питање о поверењу водоводној комисији од стране одбора. Ја држим да томе нема места. Кад би било неповерења, ми не би одобрили предлог водоводпе комисије о утрошку 3—400.000 дин. на пабавку машина. Ви се сећате да сам ја изнео био другу једну понуду за 100.000 дин. јефтипију и кад је одбор чуо мишљење г. Селесковићево којом препоручује ону скупљу машину, одбор је ту пабавку одобрио

У осталом, мн нисмо овде за то да само нримамо оно шго нам водоводна комисија предложи. Она има једно а ми можемо имати друго мишљење и шта. је с тим ако би смо ми пеки њен предлог п одбили ? Гласаће за уступање г Булиу, што је умерена цена. — Ст. Чађевић поново тражи да се држи лицитација и држи да рад водоводке комисије подлежи критици. — Ђ НешиЂ. Налазим да није тако велика зарада, као што мисли Г. Чађевић, те да је кориспо да се ово уступи г. Булиу. — А. ОдавиЈј. Ми треба да верујемо комисији којој смо веровали и за мпого веће ствари. Ако ба случајно било какве омашке, ја у те пе верујем иека црвени комисија а не ја, сад кад сам јој веровао за 300. ОООдин. вероваћу јој и за 30.000. Усвајате ли ово пошто нема одвојених мишљења ? (усвајимо). Данашњу седницу закључујеи.

Држан 31. Августа 1332. год.

Председник. Пошто има довољан број одбореика да се може почети рад, отварам одборску седпицу и молим да чујете записник прошлог састанка (секретар прочита). Има ли ко да примети на заниснпк ? Ђока Нешић. Тамо гди се говори о томе Кепигу стоји : са паметтањем гарнитуре 10 и 8 дип. и т. д. Ја пе знам да је о томе тако решепо, а знам да је решено да буде по предлогу водоводне комисије. Председник. Има месга гди треба да се намешта, а има гди не треба. По томе ће се и цеиа зпати. Има ли још да примети што на заиисник ? (Нема). Усваја ли одбор заниспик ? (Усва.ја се). Сгеван ЧађевиЂ. Господо. Свраћам нажњу на ову пезаконигост. Ми смо решили, да се уступи Булију, на бушење цеви а пије држапа лицигација, а па основу закона о лицитацијама овакви нословп немогу се устуиити без лицитације.

Ђ Нешић. Ја знам да смо имали прилике да хитне ствари решавамо без лици| тације, на г. Чађевић пије приметио. I Председник. Ја мислим да се ово не ' односа па ову ствар као што г Чађевић вели. Друга је ствар кад се подиже каква ! грађевина, школа и т. д. ту има смисла за> кон о коме говори г. Чађевић. То је моје мишљење по овој ствари. Стеван Чађевић. Кад год сам ја био у одбору и приметио неправилност нли какву радњу која се не слаже са закопом, ја сам увек правио приметбе, да пебп требало тако противно закону уредити. Кад пак ја нисам био у одбору онда на мене не лежи одговорност. I Андра Одавић По мом мишљењу држим да .је мишљење г. Чађевића по овоме сасвим умесно. Одпосно онога што рече г. председпик да ма кад хоћемо да правимо | какву зграду тражимо одобрење од г. ми: нистра неће бити тако, јер ми не тражимо I одобрење него радимо по закону а закон ј каже преко те и ;е циФре одбор решава. Милан Капетановић. Не стоји баш тако | као да пема нпкакве лицитације. О овој ствари баш је била лицитација и ако се сећате ту је било иеколико лицитанта и цена је била 27 дин. Ми смо опда казали | да водоводпа комисија ово радп у режији, ; како би сазпала шта је права цепа. Она ■ је радила и каже да кошта 8 — 10 дип. | Сад једап од ранијих лицнтаната јавио се ј с понудом и каже, да тај посао кошта ! 10 дип. I . Стеван Чађевић. Овде, господо, није ■ реч о томе хоће ли г. Мип. Грађевина да I решава о овој грађевини или не. Закон | стоји над свима Министрима и земаљским | властима. Овде је питање је ли законита 1 радња или није и то она о којој смо реј шили у ранијој седпици. Као што сте виј дели, ја сам павео став и члан, закопа по | коме мислим да је решење незакооо. Тако ' сам ја и до сад вазда чинио за ово 20 и ј неколико год^на од клда сам државни инI жињер. А што вреди за државу, вредн и за округ и за општпну. По моме схватању ! лицитација се мора држати н иесме се посао дати испод руке.

ЕУРАБ КАСТРИОТО СКДНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСВАРАСПРАВА

^ИКОхЛА ^УЛИЋ (С једком гепеалошком табдицои) (Темат награђен првом вндовданском натрадом општине београдске.) мото; Скендербег је срца Обилића ЊЕГОШ.

ДЕО ДРУГИ

(ОД СМРТИ МУРАТОВЕ ДО СМРТИ СКЕНДЕРБЕГОВЕ). ГЛАВА ПРВА Сшрт Муратова. — Додагзав Мухамеда II. на престо. — ХКенидба Скендербегова. — Зидање Модрисе. — Зидање твр^аве на Редонима. — Поход Тилуфа и Хамвапаше. — Поход Дебреан-паше. Као што смо видели у првом делу ове књиге, не могавши ча читавих пет месеци и с преко сто хиљада војске, наудитп ништа

Кроји, Мурат се при крају октомбра 1450. годиие беше повратио у Једрепе — престоницу своју. Оетатак те годнпе проведе оп у пеким пезнатпијим пословима, а парочито у стишавању свађе, што се беше нородила међу Димитријем и Константипом, си!!Овима Јована Палеолога, који умре про:пле године (1449.) 23. октомбра.*) У исто вр^ме оп ожени и сипа свога Мухамеда кћерју Сулејман-бега, кнегињом од Сулкадра. Весеље свадбено нотраја готово до самог крзја декембра, а за тим се Мухаиед поврати својој држави у Магпезију. Месец дана после тога, на једном острву једренскога језера — омиљепом месту својих забава умре Мурат у четрдесег деветој годипи, по шго је читавих тридесет часно и славпо владао. То је било 2. Фебруара 1451. год.**)

*) Ра§аиее С., Н181о1ге (1е 8сап(1ег-Весћ, стр. \21.. **) Нанипег, Шв1:о1ге <3е 1' етрц-е о<:отаи, I. стр. 220.Погрешио, дакле, прича Барлеције сав тај део исторвје о Скепдербегу. По љему је султан од једа и жадости умро иод Кројом од чрилике сетембра или октомбра меседа годиве 1450 (Мог1ишп аи1ет Атига1ћет 1егип1 С1гса аи1птп1 (НтМшт, дшп1о, ровЦиат оћзИеп соер1а сгоја, тепзе." 1)е УПа е1с., стр. 190.). Исто тако он се преварио неома и у доба Муратово, јер га свуда назива старцем, а па овом месту чак и изреком вели, да му је било око осамдесет и пет година !

Сип његов Мухамед дозпа за то тек по сле трећег дапа. Глас му донесе курир чу* венога Муратова везира, Халил-паше. Млади султан нојаше одмах арапског коњица и новикавши : ,,Нека иде за мном ко ме воли нолети Галипољу. После два дана пепрестапа јурења, стигпе на мету, па опда, сачекавши и осталу пратњу јога два дана, ношље у Једрене гласпика, да објави народу његов долазак. ,.На путу светипа хиташе са свих страпа гомилом, да види новога господара. Везирп, беглербезн бегови, Ј 'лемаси и шеиси изидоше преда њ на воњма (9. Фебруара) ; за тим, па једну миљу од града, сјахаше са њих и пођоше испред њега пешице. После ио миље хода стадоше, заћуташе, па онда на једанпут зајаукаше сви скупа, у знак туге због смрти његова оца ; син сиђе на земљу, смеша сузе своје с њиховима и пружи им руку да је љубе. За тич пратња нојаха опет и отпрати га до сераја. "*) Сутра дан, у нрисуству везира и свих великодостојника млади се султан попе на пресго. Помири се за тим с Халилом и Исак-пашом, који пређе беху узрок, што је

*) Наттег, ШзШге Де 1' етр. о1отап, 1. I., стр. 221.,. Ра®апе1 С., Шз!. (1е ЗсапДег-Весћ., 136..