Београдске општинске новине

БРОЈ 43.

калдрмише удице : Кастриотову и Ппварску дотераним камевом нз свог мајдана. Ч По прочитању те молбе АБр. 10567 одборје одлучио, да се нредходно одреди која ће се удица и каквпм камевом у 1898. год. калдрмисати па ти посдови да се даду на израду нутем лицитације. XIII. Одборско новереннштво изабрато у седници одборској од 17. Августа 1892. год. ради прегледа и извештаја односно куповине куће Стевана Далића за потребу кварта Савамадског, подноси свој извештај. По прочитању тога извештаја АБр. 10.298одбор је решио, да се овај извештај у свему нрими, с тим да се кућа Браће Крсмановића звана „Хотед Европа" узме под кириЈу за смештај кварта Савамадског за трн годинеод 1. Новембра 1892. год. за годишњу цену од четири хиљаде две стотине динара према њиховој понуди од 22. Јупа 1892. год, Кауцпја за ову зграду до 1. Јануара 1893. г. да се плати из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове а у будуће, да се овај издатак ставп у буџет расхода оншт. београдске. ј XIV. Председнвк износи одбору на решење молбу Јована Антонијевића чдана суда, којим моди да му се изда из општ. касе хонорар за вршење посдова бдагајника управе водовода, поредсвоје редовне дужпости. По прочитању те модбе АБр 10570. одбор је решно, да се Јовану Антонијевићу чдану суда за тачно и савесно вршење дужности благајника управе водовода изда писмеаа захвалнцца и награда у хиљаду динара, на терет партије за грађење водовода, с тим, да дужност ову има вршити и после овога до даље наредбе. XV. Председник нзноси одбору на решење молбу Алексе Павдовића, којим моди, да му се дакаква награда за прикупљање месарских аренди и других такса, пошго је ово радпо поред своје контролорске дужпости. По прочитању те молбе АБр. 10568. одбор је одлучио, да се ова модба пзнесе на решеже онда, кад се буде решавадо о награди остадих чиновника за ревносно вршење службе, с тим, да се овој молби придружа и извештај о кретању нрихода што их је модилац прикупљао.

Међутим у Једрену млади султап већ у двадесет-другој години показиваше све особине, којо му и доцпије, кад ностаде најстрашнијим освајачем светским, бише гдавном цртом. Беше то ћутљив и подмукао човек; осмеха на његовим успама не беше никада, а и кад би се појавио, посдедицом је његовом била увек каава пресуда на смрг. Сгрељање из лука, то му беше најомиљеније и најчешће вежбање. Беше превелики љубитељ ;красоте и великолепности, али и пред највећом опасности умео је бити равнодушап и хдадап као стена. Будан, неуморан, еталан у предузећима, славољубив и интедигентан подједвако, страшан пепријатеЉ' ; ненравде и увреде, ако њему несу ишде у рачун, с још пуно других узвишепих и ниских особина., ето такав беше нови непријатељ Скендербегов, који имађаше да упропасти цео свет својим освојењима.|) Али довде, до поч. годиие 52., он јсш не беше учинио ни једнога похода па Арбанију. Личне намере његове с остатком визаптијске државе гоњаху га упорно, да остави Скендербега на миру до боље прилике и да му се освеги тек доцније, кад питање о Цариграду буде већ коначно решено. Ну на ■)•) Ра§апе1 С„ Шз!. 4е ВоапЛег-Весћ, 144—5..

— 399 77. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ 10. Октобра 1892. год.

Председавао нредседник г. Милов. Р. Марипковић од чланова суда био г. Јов. Аптонијевић; кметовски помоћник г. Коста Чуцић, од одборпика г. г. Н. X. Поповић, Ђ. Димитријевић, Р. Драговић, И. Ђорђевић, Овет. Ристић, Коста Петровић, Димитрије Гајић, Фидиц Васиљевић, 'Ворђе Неравџић, С. Азријел, М. Марковић, Милош Трпковић, Мих. М. Ћорђевић, Коста Д. Главинић, Ђ. С. Новаковић, Ђ. Ж. Нешић, М. Велизарић, Л.. Дашковић, Милан Ђорић, Псн 'Гаса Канетан Спасић, Андра Ј. Одавић и Милан Капетановић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 5. Октобра 1892. год. и у одлуци КЊБр. 815 учињена је допува да се лицитације објаве бдаговремено и да се при решавању води рачун о каквоћи камена. II По прочитању акта истражног судије за вар Београд АБр. 10,525, 10.663 н акта исљедног судије из Београда АБр. 10.457, којим се траже укерења о вдадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Никола Смнљанић доброг вдадања а сдабог имовног стања ; да су му Петар Л.азић и Димитрпје Јанковић и Павде Уторниковић непознати. III. По п очитању молбе Михајла М. Поповића, бив. начелвика министарства СБр. 17929, Дра^ гутина Д. Михајловића, обућара СБр. 18074, којим траже уверење о свом породичном односу, одбор је изјавио, да се Мпхајду М. Поповићу може дати тражено уверење ; да се Драгутину Д. Михајловићу да тражено уверење тек кад наводе његове и његових сведока нотврде још два одборника онштинска. IV. Председник износи одбору на мпшлење молбе којим се траже уверења о сиротном стању. По прочитању тих молба АБр. , 10.497, 10.572, СБр. 18.147, 18.037, 17.933, 17855, одбор је изјавпо, да се суд предходно увери о нмовном стању модилаца Јулке ПавловиК, МиладиваЂи рића, Мнлутпна С. Станковића, НаталпЈе Михајловић, Масе пок, Радована Јовановпћа, Ђорђа СтеФановића п Катарине СтеФановић, па тек онда да им изда траж ено уверење. —^ ненуну годину и по таког мировања — и ако решење помепутог питања пе беше још ни започето — он промени своје мишљење, и с ночетком дета г. 52.--можда и једино под утецајем својих вођа — одлучи, да и сам окуша срећу против државице, која беше задала оцу његову за непуних седам година више јада по све друге, за свега му тридесеггодишњег царевања. А кад му овај покушај не испаде за руком, он учини и други, пу и тај не много срећније. Позитивних докумената, којима би се ова два похода потврдила, неје досад нађено ни у којем архиву, ади узимајући у поглед то, што њих помињу сва три оригинална биограФа Скендербегова, можемо с ноузданошћу тврдити, да их је доиста било. Ну због оскудице у аутентичним изворима — као што и мало час рекосмо — ми не смемо говорити ни о једном од њих с каквом детаљности, у толико мање, што се номенута гројица биограФа у причању целог тока ових догађаја битно разликују једап од другога. С тога ћемо поменути само то, да је по безименом писцу први био год. 52. јуда а други идуће (53 ) априла месецај); за тим, даје, по исгоме иисцу, прва експедиција имада |) По Варлецију први је био год. 51. а други 52..

ГОДИНА X. V. По прочитању протокола лицитацпје, ГБр. 2282. држане 7. Октобра 1892 год. за израду кола за пренос болесника од заразве болести, одбор је решио, да се израда ових кола уступи Карлу Спчу, овд. по укупној ценп од хпљаду седам стотина осамдесет девет динара према прспнсаним погодбама с тнм, да Сич има подожпти проппсану кауцију за овај посао. VI. Председник саопштава одбору извешта,) депозитора на интерпедацају г. Ђорђа Ж. Нешића одборника учињену у седвици одборској од 2. Октобра 1892. АБр. 10.491 Одбор је одлучио, да се повереништво за преглед депозитне касе увери из књига о наводима депозитора. VII. Одборник г. Раденко Драговић преддаже да е учини преустројство у напдаћпвању таксе месарске. Одбор је одлучио, да одборско повереништво прегледа в претресе правпла о слободзом клању стоке и прода]и меса у Београду, на ноднесеодбору на решење свој преддог о изменама и допунама. За поверенике пзабрати су г. г. Раденко Драговић, К. Б. Мпхајловић, Мих. П. Бончић, Нпкола X. Поповић, Гаврило Бркић, месарски надконтролор Л. Рисиједан марвени лекар општинскз. Представвици еснаФа месарског позиваће се у седници ради савета кад повереништво за потребно нађе. VIII. Одборник г. Андра Ј. Одаваћ саопштава одбору, да се многе неуредности дешавају на карантину на жедезнпчкој станици. Председник изјављује, да ће о овоме нзвестити сталну комисију за предохрану од колере. IX. Нредседник саопштава извештај управе водовода на интерпелацију г. Мих. П. Бо чића, одборника о разрешењу надзорне водоводне комисвје, учнњену у седнпци одборској од 2. Октобра 1892. год. АБр. 10.488. Поводом ове ннтерпелације одборпик г. Коста Д. Главнннћ, члан надзоуне водоводне комисије полаже одбору оставку целе водоводне комисије нзјављујући да су га на то овластили остали чланови. два шбФа — ТилуФа и Хамза пашуј) а друга само једног — Дебреан-пашу, и, па послетку, да су Турци у оба похода до ноге потучени. Јесу ли пак детаљи поменутих биограФа истинити и којега су од тројице најисгинитији, то ће се моћи расправити тек с временом, ако се т. ј. кад буде нашао који аутентичан запис из тога доба и о тој ствари, иначе ће, мислимо, код извора којима смо се ми служили, и најбољи кригичар с чистом савеста тешко моћи рећи коју више, но што смо ми казалк

ГЈ1АВА ДРУГА Пад Царнграда. — Погибија арбанска под Вератош (Београдош). — Мов отпадник. Од времена кад Турци, под Орканом (1326. —1360.), први пут нређоше из Азије у Европу до год. 1451., т. ј. до додаска Муха^еда II па престо, за владе прва четири Орканова наследпика (Мурата I, Бајазита I, Мухамеда I и Мурата II), грчко се царство и у Европи и у Азији беше веома сузидо. Тракију, Тесалију и део Бугарске -ј-) Барлеције и Ра№ Шик^п не знају ништа за како Тилуфа; они помиау само другога;