Београдске општинске новине

ГОДИНА X. __ По прочитању извештаја управе водовода, који се је ивтернелапт задовољво, одбор је решио, да се оставка надзорве водоводае комвсије не прими. X. Председник извештава одбор, да је суд оп- ■' штпнскв саставво пројект буџета општпнског за идућу 1898. год. п да ће га предати одборском поверенпштву на претрес. Одбор прима к знању овај извештај. XI. Председник саопштава одбору да су рачуни оиштински за треће тромесечје ове ^одине склоп • љени и позива одбор да их прегдеда. Одбор одлучује, да одборско поверенпштво за преглед општпнскпх каса прегледа ове рачуне и о прегледу пзвести одбор. XII. Председвик предлаже да се узме у службу општпнску још једап рачупоиспатач, пошто је садањи заузет прегледањем ранијих општпнских рачуна заједно са изасланпком главве контроле. Одбор одобрава предлог председнпка с тим, да се плати овом рачуноисаитачу у сто педесет дппара месечно има издавати из нартије буџетом одређене за непредввђеве трошкове. XIIIПредседник изјављује, да радови у статистичком оделењу захтевају више радпе снаге па предлаже, да одбор одобри кредит од хиљаду динара, одакде би се радницн потребни моглп плаћати. Одбор решава да се на умпожавање радне снаге у статистичком одељењу ради посвршавања предузетих послова одобри кредит од хиљаду дипара из иартије буцетом одређене на непред виђене трошкове. XIV. Одборпик г. Др. Марко Т. Леко моли, да се нриликом решавања буцета за статистичко оделење за идућу годииу поднесе одбору извештај о успесима у раду тога оделења. Председник изјављује да ће се спремпти н том ириликон подпети извештаји о раду и успеху за сва ноједина оделења оиштине београдске. XV. Одборник г. Милан Капетановић тражи взвештај о несретном случају што се пре неки дан десио на општинској грађгвини на дорћолу. у Европи, Малу Азију у Азији, неколико острва у архипелагу, леву босФОрску обалу, све то за нешто више од сто година прогута хала османлијска. Осман, предак поменуте четворице, имађаше за простопицу Брусу у Азији, али већ. Мурат I, упук његов, стече и то у Европи. Дариград, Лезбос, Ахаја и Мореја, то беше све што је Грцима сад, за владе Мухамеда II, било преостало. Али ненаситој жудњи турских султана за освајањем не могаше ништа бити доста. Поред свих завојевања која починише за тако кратко време, они беху увек незадовољеи. Јадранско Море и Цариград, то беху две тачке, с којих им погледи никако не слазише. Ну до прве, — бар за дуже време, — не дођоше дуго и дуго, а и другу док освојише мораде протећи више од пола сголећа. Доиста, страшни Бајазит I Муња опседе поносити Коестантинов град још г. 1391.. Ну савезна хришћанска војска, која баш у исто време беше пошла к Никонољу, осујети брзо опасну му намеру. А кад он за тим, г. 1402., учини и по други пут исти покушај, груне наједанпут на турску област силни Тамерлан или Тимур Хроми (Тимур Л.енк), с огромном војском од осам стотиеа хиљада, те срећни случај поново поможе

_ 400 Одбор је препоручно председнпку, да о овоме случају изиште подробан извешт ј од грађевпнског оделења онштине београдске, на га саопшти одбору у првој идућој седници.

општинсни послови

— Добошарина. Као шго је целоме Београду познато, општина београдска имала је добоше и добошаре, помоћу којихје објављивала евоје званичне наредбе и објаве и давала их је приватним лицима на послугу кад су хтели из сопствених побуда да распродају своје ствари У овом послеД' њем случају општина је у своју корист наплаћивала извесну таксу. Тако је пре кратког времена уступљен општ. добош Бели Дајчу, да помоћу њега распрода свој еспап. Управа вар. Београда сазнав за ово забрани распродају еспапа помоћу оишт. добоша наводећи, да се то коси са законима и интересима државпим, пошто се по закону о таксама, такса добошиска има наплаћивати у корист државе. Осим тога решењем својим од 26. Септембра Бр. 16.927, забранила је општ. београдској да у будуће може наплаћивати добошарину у своју корист, задржавајући уједно решење одбора општинског од извршења, па основу ког се решења ова такса и наплаћује и на ! основу ког је овај приход ушао у буџет општински за ову годииу. Општина београдска сматрајући овај поступак управе вар. за пезакопит, жалила се државном Савету и државни је Савет спор овај решио у корист општине бео. градске овим својим решењем од 5. Октомбра 1892. г. Бр. 3239. „По жалби Суда олшт. београдске противу наредбе те Управе од 26. Септембра т. год. Бр. 16.927, којом је унрава, на оспову чл. 83.зав. о општинама задржала од извршења одлуку исте општине од]4. Новембра нр. год. АБр. 3590. о наплати извесне онде, где храброст и оружје беху остали слабом надом. А не боље прођоше и опсаде два његова потомка — сина Мусе и унука Мурата II. Јер кад први, год. 1410., — због непријатељскога понашања византијског императора, који шћаше место њега да подигне у Европи Урхана, сииа Сулејманова, — опседе овај славни град, позове лукави Манујло супарника и брата његова Мухамеда (I) из Азије, те Муса, и ако тек после дужег времепа, мораде, као и предак му, одустати од намерена плана, нарочито кад Мухамед начини савез још и с нашим деспотом Сгеваном Лазаревићем — Високим. На исти пачин досетљиви се Грци ослободише и Муратове опсаде, год. 1422. (од 10. јуна до 24. августа). Јер баш кад беше највише изгледа, да ће Турци освојити град, позову они из Караманије у Малу Азију султанова брата, петнаестогодишњег МустаФу, те Мурат мораде оставити већ у пола довршен посао и поћи на сусрет новом непријатељу. Али Мухамеда II све то не уплаши ништа. Откаво дође на пресго, њему мисао, да начини Дариград престоницом својом, не избијаше из главе ни дању ни ноћу. Томе у главном беше узрок његова превелика сла-

БРОЈ 43 добошарске таксе, кад општина свој добош даде приватним лицима под најам, од кога је прихода опшгкна увела у свој овогодишњи буџет под бр. 114 прихода суму од 1000 денара и Државни Савег тај буџет одобрио. — Државни Савет расмотривши како жалбу Суда и акте овог предмега гако и аналишући целокуппа закнска паређења од 1838. до 1890. годипе нашао је: 1.) Да државне власти, нарочито полицијске, имају добошаре за вршење јазпих п Р°Д а Ј а и-ли објављивање својих наредаба и да за то наплаћују таксу но закону о таксама (тач. 16.), 2.) Да су оне дужне да ставе онштинама бесилатно своје добошаре. 3.) Да општинама пи једним законом није забрањено држање добошара, и да на нротив њихова радња јавна изискује, да их и морају имати, и 4.) Да приватна лица, кад из слободних побуда врше јавну продају свог имања, не м0 Р а ЈУ °А државне власти тражити добошара по томе га могу узети и од општине ако га она има, по цену иошто се погоде у ком случају приватном лицу стоји на вољу да тражи где је јеФтинпје, па и од државпе власти, која ће онда наплаћивати таксу по закону о таксама а у корист државне касе. Према свему овоме, Државпи Савет на основу друге алинеје Височајшег решења од 30. Октомбра 1853 год. ВБр. 754 (зборник VII стр. 117 и чл. 83 закопа о општинама) а с ногледом на члан 57 свога пословнива решио је: понишгава се номенута паредба те Управе а одобрава се одлука одбора општине београдске о наплати добошарине од продаје кад врше приватна лица из сопствених побуда, а сама тражња под најам општински добош не исвључујући овим и употребу државног добоша, кад би то приватна лица сама нотраживала; с тим, да управа о овом Саветском решењу одмах извести и дотични општински Суд." вољубивост, али без икака утецаја не бише пи неразборигоет и слепило византијско. Док се он још бавио у Караманији због побуне Ибрахим-бега, — о чему смо поменули у прошлој глави, — појаве се у његову логору посланици цариградски, да се пожале, како им пенсија, обећапа за Урхапај), неје исплаћена, и да попрете, како ће тог кнеза пустити па слободу и погпомагати га као претендента царскога престола, само ако порта не обећа, да ће платити двојипом више но што беше уговорено. На ту дрскост велики везир Мухамедов, иознати нам Халил паша, као пријатељ грчки, изговори им ове зпачајне речи: „О несмотрени и безумпи Грци! одавна сам ја прозрео у ваша лукавства и ваше вараличке сплетке; последњи највиши госнодар, правичне савести и благе нарави, беше вам наклоњен ; али неје тако и с Мухамедом, садашњим мојим господарем : ако Цариград умакпе његовој добро познатој дрскости и ватрееој жудњи, ја ћу рећи да Бог још не ће да спусти својих погледа на ваше гадне интриге и вараличка дела. 0 безумници ! та слова на уговору шго ту скоро би потнисан -ј-) То беше унук Сулејмана, сина Бајазита I. Оп живљаше у Цариграду и Мухамед да му не би смегао, беше обећао идаћати Византињанима по ЗОО.ОООаспри годишње