Београдске општинске новине

Осим тога, гато је управа вар. Београда против закона задржала одборско решење од извршења односно наплате добошијске таксе; - она је незакопито лостуиила и у томе, што је пре него шго је Државни Савет изрекао свој суд о поступку управином, — забранила т. ј. управо терала општ. добошара са продаје еспапа Беле Дајч, која је међу тим отпочета била Оваким својим поступком управа вар. Београда ве само да је погазила закон извршујући своје неизвршно решење, пего је тиме оштетила и општ. касу. Суд ће општипски по свој прилици тражити накнаду за ово.

— Ослобођени. Истражни судија за варош Београд сгавио је под кривичну истрагу и у притвор председника паше општине г. Милов. Р. Маринковића и члаоове суда г. г. Јоду Илића и Днмитрија Вељковића 15. ов. мца. у 4^|о часа по подне. Јуче по подне првостепени суд за варош Београд нааао је да не иостоји кривично дело, за које се окривљују. На глас о томе, многобројно грађан етво искупило се пред управом вар. БеоБеограда и дочекало ослобо&ене: председника и чланове громким ,,живили" ,.живили".... и тако допратило до зграде општипског' суда.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ

ИВВЕШТАЈ ОДБОРУ ОПШТИНЕ БЕОГРАДА 0 СТЛЕУ КЛСЕ ОПШТННСКЕ ТР0ПШИН2 НА ДАН 22. СЕПТЕМЕРА ОВК 1892. Г 0 Д И Н Е.

Комисија одређена од стране одбора општипског за преглед трошаринске касе састала се данас у управи трошарине, ради прегледа касе и приступила прво нрегледу књига трошаринских па је нашла, да у каси треба да има I. Трошаринских новаца по одбитку стране примања од издавања у готову новцу динара 25.94:8*61 II. Од задржаге плате особљу по приФатним забранама динара 1.08050

Загим је присгупила пребројавању саме асасе и нашла је следеће

свега дин. 27.029" 11

I. У сребру и сребрним моп. . II. У бакру и никлу дин. III. Према акгу Управе трошаринске Бр. 761. дин. . . IV. Према акту пореског оделења за више издату порезу Бр. 4785, дин

'7.0441.457-77 412--

212 09

Општипа београдска даваће путем лицитација под закуп следећа своја имања и права и то : на дан 19. Октобра 1892. год. пред каФавом три кључа њиву код Убанлића винограда, за време од 1. новембра ове до 1. Новембра 1895. год. на дан 20. Октобра 1892. год. цред Бајлоновом ка®аном на топџиској пијаци, плац више чесме књегиње Љубице, за време од 1. новембра ове до 1.новембра 1897. гпдине. Дицитација одпочеће у 2 сата по подне а, свршиће се у 5 часова по подне. на дан 24. Октобра 1892. год. у књиговодству опшгин. суда право своје на наплату таксе — аренде — од овдашњих гаљигаша, за време од I. Јануара до 31 Децембра 1893. године. на дан 23. Октобра 1892. год. у Пашопивој каФави у улици Кастриотовој право своје на изношење песка са обала : савске и дунавске у реону и — атару општине београдске, за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1893. године. на дан 22. Октобра 1892. год. пред Бујдића каФаном на великом тргу, цубок од стоке заклане, за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1893. године. на дан 21. Октобра 1892. год. пред Бујдића каФаном на великом тргу, плацеве на великој пијаци, за 7 говеђих и 12 свињских месарница, за време од 1. Јавуара до 31. Децембра 1893. године. Лицитација почеће у 9 сати пре подне затим продужити у 2 по подне и закључити у 5 часова по подне. Услови за све ове лицитације могу се видити сваког радпог дава за време кавцелариско у књиговодству општ. суда. Од оуда општине вароши Београда 8. Ок тобра 1892 год. ОБр. 17936. у Београду.

несу се још добро ни сасушила, а ви ето већ пишеге у Азију да нас заплаши ге својим обичним хвалисањем. Ми несмо ваивва и немоћна деца. Јесте ли у стању да урадите што ? па урадите ! Хоћете ли да прогласите Урхана господарем од Тракије ? прогласите га. Имаге ли намеру да позовете Угре преко Дуврва ? века дођу. Хоћете ли од нас да повратите изгубљене области ? покушајте. Знајте само да вам од свега тога пишта не ће испасти за руком, и да ће вам бити одузето и оно, што вам се чини, да је у вашим рукама.ј)" Ипак султан, који не беше баш без бојазви од претње византијске, јер знађаше да би првом последицом ослобођења Урханова било то, да се земљи поново створе грдни раздори, осети потребу, да што пре скдопи мир с Ибрахимом и да сакрије пред посланицима праве осећаје. Он их отпусти веома пријатељски, рекавши им на растанку, да ће и сам скоро бити натраг у Једреву и да ће овда довести у ред све што се тиче Урхана и његових прихода. Али то беху само голе речи без вредносги. Јер врагивши се у Галипољ, он обустави одмах све приходе градова струмских, ко.ји беху одређени за издржавање Урхавово. За тим, још с почет•)■) Наттег, Шз<;. де 1'етр. оШтап I., стр. 221.

ко.м исте зиме, разашље свима својим, и азијским и европским намесвицима налог, да му скупе што пре хиљаду зидара и доста материјала, јер је намеран да гради једну тврђаву на уласку у БосФор — на европској обали. А с крајем марта идуће (1452.) године већ је поче и зидати. Узалуд се Византињани понизише сад као највеће слаботиње, узалуд „император" њихов преклињаше Мухамеда да одустане од намере своје, узалуд му слаше сваки дан најлепша јела за ручак : после три месеца непрестана рада на поменутом се месту већ дизаше красна тврђава с мухамеданским полумесецом. Онда Мухамед, утрошивши и сав остатак исте године на свакојаке спреме а нарочито на ливење топова, са самим почетком год. 1453. пође на послетку и на своју давно жељену мету, на — Цариград. Од Једрепа до Цариграда нема више од два дана, али огроман један топ, који Турци због грдне величине беху пазвали Џиханумом — призором светским, мицаше се тако споро, да је, да се превали тај кратки пу г, требало ни више ни мање но читава два месеца. С тога султан с огромном војском од двеста педесет хиљада и са свом артиљеријом паде под зидине поносита Константинова града тек 6. априла.

Педесег и два дана за тим из његова стана грдни топови без престанка куљаху ватру и силну ђулад на бедеме градске; многи напади бише учињени : али Цариград беше и сувишз тврд. Та од постапка свога, његове зидине беху одбиле од себе више од двадесет опсада, а неке од њих несу биле баш мвого горе од Мухамедове! Али ва послегку дође и њему крај. Педесет трећега дана ударише силни Турци, одушевљени превеликим обећањима султановим, жешће него икад дотле и браниоци — попустише. Тако паде под турску власт и Цариград — 29. маја 1453. год.. Глас о паду његову пронесе се муњевитом брзином кроз све хришћанске области. Околним владаоцима хришћанским тек се сад отворише очп. Тек сад они увидеше, ко је Мухамед и с каким ће од сад непријатељем имати посла. И кад се он 18. јуна, — уредивши за дваест дана у новој престоници многобројне послове, које је с промепом престола требало уредити, — поврати натраг у Једрене, све њих обузе грдан страх, да ће он поћи сад па њих. Али нас ће се у овој књизи тицаги само Арбанија и Скендербег, с тога да се, после овог краћег интермеца, вратимо опет па њих.