Београдске општинске новине

ГоДИНА X.

— 410

БРОЈ 44.

ОПШТИНА ВАРОШИ БЕОГРАДА

СТАЊЕ ЗН1.А. ЗО СЕПТЕЖБРА 1898

Рачун

гдавнице

5393034

разни Фондова

128618

управе Фондова за зајмове

85512

,, „ „ Фондове

17839

касе гробљанске

47557

буџета

11600

нокретности

158927

ненокретности

4909597

аргвје од вредиости

28178

9»

грађења водовода

2136099

„ калдрме из зајма

40174

„ шкоде дунавског краја

956

уцраве општинске трошарине

63849

454249

буџета општ трош. за 1891. г.

♦ 15

« , 1892. г.

281674

потраж. „ „ „ 1891. г.

69018

1983185

текући код Нароне Банке

(( београдске задруге

60000

—

Депоа

2680000

пријема

2680000

—

привремени издатака

550207

дужника разни

343368

5967

прихода па разне цељи

регулационог Фонда

120

—

разних прихода

12440

99 99

380050

((

нлате особља

129926

настава и школсве потребе

/ 49657

канцелар. погреба

746

113724

грађевинске нотребе

одржање сиротиње

25280

9 9

« паркова

2827

осветлење вароши

12675

пожарне потребе

743

благодејање и награде

1600

—

5Ј

разне потребе

9972

' 1

ванредне и непредвиђ. трошвове

67882

9 ?

губитка и добитка

125

> 9

рачун благнјпе

33272

Свега динара

11485332

ББр. 4414. 30. Сеитембра 1892 Беогрзд.

КЊИГОВОДСТВО ОПШТ. ВАРОШИ БЕОГРАДА

нога позитивпога документа, ади оаег можемо узети с д(ј »ста поузданости да је то истина. Јер изсамога почетка (1. јануар) идуће годипе имамо једно писмо, у коме се такођер говори нешто о овим стварима. Оно ће нам у исто време помоћи да решимо и питање, шта је после 8. дек. год. 55. било. У њему неки Јаков Калкатера јавља „да су Турци пре неколико само дана иретрнели два страшна пораза" и вели, да је један од њих био у Арбапији од Скендербега. Из тога пак могло би се извести ово : прво, да је Адфонс доиста пеко време после 8. дек. послао Скендербегу тражену помоћ и друго, да се и овај поход турски под Мозом завршио као и сви дотадашњи осим онога. кад су Арбанаси били под Берагом .Ц) Сад само још неколико речи о овој ствари. Шта је после овога боја било с Мозом, не може се ништа поуздано рећи, јер нема -ј-) »... ћа (т. ј. ЗсапДегђеећ) тапДаФо а геећеЛеге а!а Маев1;а с1е! 11е сшсргесехЛо... Апсога поп ве ва сће 1о Ее ћаМа <1еКћега1;о (1е таггкаг^Ц ..." Макушев, Ист. сиом., отр. 152. ||) Што Гопч. (стр. 505.) нрави на оспову овога документа неку хинотезу, која после овог пан1ег казивања не би могла опстати, неје се чудити, јер Гонч. неје имао Макушева илп докуменат тај с друге страпе у рукама, те да види да је он био нисан I. ј а н у а р а, него је го-

РЕДОВНИ САСТАНМ ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр. велешкАмд) Држан 7. Оеат. 1392. године.

о томе пикаке забелешке, на коју бисмо се могли слободно ослонити. Па инак као да ће имати право сгари биографи кад кажу, да се оп, неко време после тога, не могући више сносити нрезриво понашање према њему у Цариграду, вратио Скердербегу с молбом да му опрости У томе нас мишљењу храбри у толако више и то, што Моза, поред свих осталих биографа Скепдербегових, помиње и деспот Мусаки чак год. 1464. као што ћемо и видети после, у глави пегој.

ворио њему по Хану, а у овога се каже : »1456. Скепдербег задоби важну нобеду" (стр. 480), што у ствари нејаистина. - Узгред да номепемо и ово. Ио Барледију ногибија код Берата била је још год. 1452.!! Гошг. знајући за докуменат милански, који ту погибију ставља у год. 1455., неје внао шта да ради с Мозоиим походом, па га метауо чак у год. 1453. 13. Фебр. ! Ако се узме у иоглед добро то, да Хопф у својим генеалошким таблидама (535.) називље Моза господарем од Дпбре од год. 1444. до 1456. а у исто време и све оно, што смо досад говорили, онда ће се видети, колику је слободу себи допустио Гопчевић.

Почетак у 5 и по часова по подпе. Председпик. Пошто има довољан број одборника да се може почети, то отварам одборску седпицу и молим одбор да сасаслуша записник прошлог састанка (секретар прочита) Има ли ко да примети што на записник? Ђока Нешић. Тамо гди стоји о издавању уверења записано је за Ивана Глишића да је сиротног стања (чује се : пестоји) Брзо ;е прочитано и чипи ми се да је тако казано. Ако тако стоји онда нека се поправи јер је он по оцу доброга стања. Тамо гди се говори о револверима сгоји да је одбор решио, да се жандармерија наша наоружа са револверима што даје држава жапдарима. Међутим то није решепо. Решено је само да стручна комисија констатује да ли су револвери добри, или су хрђави као што рече Мића Петровић. Андра Одавић. Ја се потпуно слажем са мишлењем г. Т>. Нешића, и имам још да учипим допуну. Кад ће то већ комисионо да се бира, онда ја сам данас дознао од једпог човека, да такве исте му стре револвера даје по 15 10 дин. и каже да је допосио једну понуду, на га жапдар није пустио, и поднеће сад ту попуду. То је Глиша Јоснповић. Моли да се решеше задржи од извршења. Председнив. Добро. То примам. Веља Тодоровић. Ја мислим, да би добро било, да се упита г. министар војени пошто оа даје своје револвере. (Чује се : То нећемо. Скупи су 50--60 дипара). Председник. Има ли још ко да примети на протоиол ? (Нема). Усваја ли одбор? Усваја). Сад имамо неколиво уверења, која се траже од власти. (Чује се : да се овласти суд да им изда). Усваја ли одбор? (усваја). Изволте чути неколико лицитација. Прво ОФерталну лицитацију за набавку 700 метарских хвати дрва. На овој лицитацији није нико поднео оФерт и кажу, да нису хтели подпети с тога, што су прошли пут давали ОФерте и плаћали таксу, па онда уништена лицитација. Они хоће овако усмепо. Андра Одави^. Дакле види се, да хоће сам лиФерант да слаже дрва. Да ли ^бн могло, да ваши људи то ухвате, јер на чисто је то, да ако његови људи слажу да ћемо 10 од сго проценга мање добити него што треба. Соломон Азријел. Ја мислим да се одреди једна комисија, која да присуствује нри слагању дрва. Веља Тодоровић. По моме мишлењу најзгодније би било, да се одреди комисија, па кад лиФерант ухвати дрва опда да прегледа и ако је добро да прими, а ако пије онда да му се пеплатн док не испупи потпуно колико треба. Андра ОдавиБ. Ми у нашој средини имамо једног дрварског трговца, коме су цене познате. Он сад није овде. С тога нека ова ствар остане за другу седницу те да чујемо и његово мишлење. Ђона НешиЂ. Госнодо. Ја мислим да ову лицитацију треба одобрити с тога, што није