Београдске општинске новине

БРОЈ 44 извештај прпми к знању са сажаљевем таког постунка истражне власти. VI. Одборннк г. Марко Велизарић саопштава да је у неким страним новинама изашао чланак којим се неосповано насада наданашњу унраву општпнску. Председнак изјављује да је предузео кораке ; да се овај неосновани напад сузбиЈе п да ће о ; учињеном нзвестптп одбор. VII. Одборско иоаереништво за прегдед општ. рачуна подноси извештај СБр. 18338 о ирегле- ; даипм рачунпма за треће тромесечје ове год. ио коме су рачуни исиравпи. Одбор прпма к зваљу овај извештај. VIII. Председпик извештава одбор, да је г, Др. Марко Л.еко готов са годишњпм извештајем о хемијском прегледу животнпх средстава и других иредмета од утицаја на здравље људско, па предлаже да се овај пзвештај отштампа. Одбор одобрава штампање овог извештаја с тим да се исплатп из иартије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. IX. Председнпк извештава одбор да је управа вар. Београда актом својпм АБр. 10721 задржала од извршења решење одбора општпнског од 24. Септ. 1892. год. АБр. 10506 о разрешењу чтзсника општ од дужности с тим, да би требало изјавити жадбу Државном Савету протпв овог решења управиног. 11о саслушању овога одбор је одобрио, да се противу овога решења изјави жалба Државном Савету. X. По прочитању акта истражног судије за варош Београд АВр. 10601, којим се тражн уверење о владању н пмовном стању Нпколе Бпбића, бив. слуге, одбор је изјавпо, да му је Нпкола Бибић непознат. XI. Цо ирочнтању молбе Симеуна Радаковића АБр. 10739, којом молн за уверење о спротном сгању, одбор је изјавио мдшлење да му се може дати тражепо уверење. XII. По прочитању нзвештаја комиенјс&ог ГБр. и иајделикатцијим осећајима. Ми смо имали већ једанпут нрилику да то видимо, код удадбе његове сестре, ади за то има и других примера. Слабим инемоћним владаодима, он је без и кака узрока и права одузимао области и црисаједињавао их својима. Тако је урадио с Јованом и Гојком Балшићима, господарима од Мизије, тако с истим деснотом Мусакијем, отевши му Томонисту т. ј. Малу Мусакију, тако и с господарима од Кома и Рандизијеј). 1Ј.а ето сад се полакоми и на Мозове области — Дибру. Али „Моз" — како каже деспот — „беше човек осетљив и карактеран; не могући сносити таку ненравду, он огиде Турчину." Кад је то било, пе може се баш тачио одредити, али свакако као да песу погрешили стари биограФи што веле да је било за време оне опсаде Берата или кратко време после ње Било како било тек с ночетком декембра исте године у Арбанију нагрне наново огромна турска војска. Да ли је њу доиста предводио Моз не може се поуздано ре!ћи. Шта више, кад брсмо веровалп старим ј ) Гоичевић у својој ОђегАЊашеп каже на два месха, како је Ск. био отео околним владарчићима области, и по њему то је било једааиут г. 1451. а други 1 <59.. Али нама се чини, да оа то каже са свим својевољно и „из своје главе", јер ми песмо нашли никака документа и за то.

— 409 2360, одбор је одобрпо одређену осу у улици Пријепољекој. XIII. На предлог председника општпне, одбор је решио, да се винарски магадпнп сазидани према решењу одбора од 21. Оат. 1892. год. ГБр. 1894 за потребу трошаринску иснлате из касе општинске трошарине. XIV. По прочнтању акта управе општ. трошарпне АБр. 9165, одбор је решио, да се за појачање страже трошарпнске на лмннјама према предлогу управе трошарпнске одобрн наквадни кредит од шест хиљада дпнара. XV. По прочптању молбе У1уке Ћеловпћа овд. трговца АБр. 10727, којом моли да му се одмах исплате сва дрва, што је за оиштннску потребу лкФеровао с одбитком шест на сто од дана прпјема новца па до дапа, кад би по погодбама требао да приан новац, — одбор је решпо, да се Л.уки Ћеловићу иснлате дрва набављена за потребу општпне београдске одмах по одбитку шест од сто од дапа пријема новца па до дана, кад би но ногодбама требало да му се плати. XVI. Одборник г. Сава Вељановпћ ппта зашто је пред одељком врачарским стоварепо двадесет Фатп дрва и зашто се та дрва не склоне са сокака. Председаик одговара. да ће наредити истрагу и о резултату известити одбор, 1 XVII. Председнпк изиоси одбору на решење молбу Маше Димића за лпФеровање трогоарских плоча и ивнчног камеиа од топчидерског камена. По прочитању те молбз АБр. 10813 одбор је решио, да суд"општнески поднесе одбору на одобрење цене за тротоарске плоче и нвичио камење те да по истома сам суд набавља ове плоче и ивице од појединнх иропзвођ^ча, колпко општини буде требало у пдућој годпип. XVIII. На предлог грађевинског оделења општине београдске ГБр. 2236, одбор је решио, да се друм од „Лондоза" до војене академије још ове јесени оправн помоћу нарног ваљка и по предлогу одобривши за ову цељ суму од три II IIIIIIIИИII нисцима, то никако не би ни могло бити, јер је они стављају тек у идућу годину |) Али ми инак мислимо да смо на нравом путу. А из два узрока. Прво за то, што стари биограФи, после ппгибије Скендербегове код Берата не наводе ни једне његове битке осим с Мозом све до одметништва Хамзина, а и из докумената излази то исто, с?мо што је овде за то време био овај упад турсЕИ с почетком декембра, а друго за то, што се иа старе биограФе што се тиче хронологије, а нарочиго на овом месту, мало треба ослаља Дакле, с почегком декембра с огромном војском уиадне у Арбанију Моз Он удари с јужне стране и прво заузме сву Мусакију. |) Поред других узрока, које паводи Барлеције и због војих султап посла Моза тек идуће године, оп иаводи и тај, што је султаи пмао слабо вере у Моза, јер је он био скоро иокрштен Јеврејин (поп пшИпт ћар^иа^о гесеп^ег ЈиДаео сгеЛепа). Ие УНа е |'С Ш ј VIII., стр. 239.. И ако то нема ииваква смисла, ипач смо ми навели само ради нечега другога. Мијатовић у Гласу XXII, на стр. 35., нашавши у иашега Теодосија, да се Моз з Јве »Јеврејииом ново покрштеним", мисли,'да је то дошло отуда, што је нисад те иаше старе биограч>ије Скендербегове рђаво нрочитао у ерпском каком иреводу Барледпја место Дибрапип »Јеврејин", на :ида оно „ново покрштен* додао од своје воље, ради умирења читалаца. Овим ће, на нротив бити доказапо, да у нашој старој биографнји Моз неје случајно постао Јеврејаном, већ да је то чист превод из Барлецнја.

ГОДИНА X. хиљаде четири стотипе пегнаест динара на те рет партпје за одржање друмова и калдрма. XIX. Одборници г. г. Мпх. П. Бончић и ТВорђе Днмитрпјевић иред1ажу да се још ове јесени калдрмишу извесне улице у дунавском крају, Одбор одлучује, да се ово одложи до пролећа ндуће годпие.

©ПШТИНСКИ гшслови

— Кола за војну комору. По разрезу учињеном од стране војене власти, општина београдска пма да даде за војену потребу: 93 коњских и 184 воловских кода за комору VII. окружне команде. По решењу одбора од 1. Априла тек„ год. ГБр. 494. израда поменутих кола уступљепа је по предрачупској ценв Милошу Оберкпежевићу ковачу, Јоци Јуришићу ковачу, Сави Лазаревићу ковачу и Васи Делићу колару овд. и то воловска кола по 320, а коњска по 380 динара по комаду. Од поменутих иредузимача израдили су и до сад предали и то . 1. Оберкнежевић 24 воловских и 21 коњских ; 2. Јуришић 10 воловских и 2 коњских 3. Делић 3 воловских и 2 коњских ; 4. Лазаревић 4 воловских Свега 41 воловских и 25 коњских Сва ова кола примљепа су од поменутих предузимача тек онда, пошто су од стране комисије прегледана и као добра оцењепа. Кроз кратко време номенути предузимачи израдиће и општини предати и ресто кола за комору.

За тим се упути Кроји. Пу гем се показивао гори и крволочиији, но да је и Турчин био. Заробивши на једном месту нет стотипа људи, он их све исече иа комаде; жене им пак и децу поведе у ропство. Па онда то исто учини и па више места. Тако плепећи и убијајући допре турска војска већ и блнзу Кроје. У једном писму од 8 декембра јавља се, да она у то време неје била даље од тога града но па осам миља.ј) Опасност је била велика. С нропашћу кројипом настала би и пропаст Арбаније. То је Скендербег добро зпао, али помоћи неје могао. Он онда писа АлФОпсу и замоли га за помоћ од пет стотина пешака, али, како се из поменутог писма види, до 8. декембра она још не дође, па, шта више, неје се знало још ни то, да ли се Алфонс и од лучио да је пошље. Па ипак, као да јесте п као да ју је носле кратког времена и био послао. Истина ми носле овог писма од 8. декембра све до самог краја г. 1455. немамо више ни једI) Све ово, тако рећи од речи до речи, можо се читати у Макушева на стр. 152. у писму једном од 8. декембра, а овај последњи насус овако гласи: „Е1; ћапо ргено тоНе 1;егге рег Нпе аргеао а1а Сгоуа еНа 4е1о К,е* е!с . Узгред буди речено и ово је још један нов доказ за оно што смо мало пре доказивала, да је т. ј. Скендербег доиста био уступио Алфонсу и Кроју.