Београдске општинске новине

ГОДИНА X. — 408 — БРОЈ 44.

ћају из ириреза одобреног за експроиријацпју пшааа ван реона. Избор лица и одређпвање плате њихове оставља се председнику општине да изврши. VI. Председник износи одбору на решење модбу Ј Ђорђа Јоваповаћа ваЈара, којом молп, да му се изда из општ. касе хиљаду данара, за аокриће трошкова око ивраде сгатуе Панчићеве. По прочитању те модбо АБр. 10638, одбор је одлучио, да господа Милутин Марковпћ, Ђ. С. Новаковић, Милан Капетановпћ и Радеико Драговић одборници, цроуче ово тражење и иоднесу одбору своје мпшлење на решење. VII, По прочитању молбе Јордана Антоаовића и Љубисава јИвавовића, ГБр. 418 91* г, којом моле да им се урачуна у одређену кодичину камена што ио уговору имају пзвадити из Таш Мајдана, и песак, који су из мајдана извадиди и на који су аренду општини платиди,—одбор је решио, да се ова модба уважп, н по истој иоступи. VIII. 11о прочнтању модбе К а р л а Ш м п т а одбор је решио , да се модилац ослободи ндаћања аренде на ону кодичвну камена, коју нз мајдана нијз извадио, а коју је ио уговору требао да извади, с тим, да се одбија од тражења да ие ндати аренду на камен извађен а не продат. IX. По прочитању модбе Читаоиице београдске АБр. 2446 91. г., којом моли да се ослободи илаћања кирије за стан у коме је, — одбор је решио, да се београдска Читаоница осдободи плаћања кирнЈе за стан за 1891. и 92. год. иокдањајући јој ту суму као иомоћ. X. По ирочитању нротокода дицитације СБр. 18443, држане 13. октобра ов. год. за давање иод закуц првог и другог дућана у оишт. згради код Саборие цркве, — одбор је решпо, да се ова дпцитација одбаци и овдастио председника оиштпне, да у сноразуму са Л.азом Дашксв1)ћем одборником ову ствар регудише како за најбоље нађе. Х1 Председкик износи одбо^у на решење предл и к у о б д а с т г у р с к у, ш т о с е п р остире одатде чак доВадоп е.ј) И кад Адфоис посда обећану иомоћ, ади не како је нрви пут био јавио хиљаду двеста коњаника и пет стотина пешака, већ само хиљаду пешакајј) — он одмах пампсли да и оствари свој пдан. С тога, јамачно око средине јулајјј), и са својом в Адфопсовом војском нође на Берат, па после некодико дана и наде иода њ.ј^Ц) Деда му сила износила је на једно четрнаест хиљада /пјјј) А. , и ако Берат не беше бог зна како тврд град, ипак освојити га на беше баш лак посао. Гдавпи пак узрок тому јамачно је била оскудица Скендербегова у топовима и артиљерији. С тога од додаска његова пода њ прође већ и читавих десег дана, а успеха још никаква. Међутим за то време дозна се и у Тур■)•) Мааушев, Иет. спом., стјз. 149.. -ј-|-) 1МЗ... -ј-|'|) Бијеми (стр. 315.) каже, ио безишепом иисду, 13. јува, али оа и погибију Скепдербегову меће иа крај ис тога месепа, а ми ћемо видети да је оиа била с краје јула, те с тога мислимо да је Бијеми узео ј у н м. ј у л. 1"ј"ј"|-) По Бијемију последва даиа (15. јуиа односн о ј у л а). +-Ц-1-+) Макушев, Ист. спомениди, стр. 150. Писмо од августа.

лог поверепиштва за преглед опшгинских каса о уконућу депозитног оделења и предајц депозига гдавном благајнику на руковање. По прочитању тога преддога одбор је одлучио, да новереништво за преглед денозитне касе са гдавипм књиговођом Костом Јанковаћем пзрадп упут за предају депозитне касе главној благајни и поступак за руковање са истом, одобравајући у начелу предлог поверенишТва. XII. По прочитању молбе Вдадамира М. Димтријевића и С. Којена идиџара овд. АВр. 8714, о наплати таксе на купатида, — одбор је одлучао, да се ова молба упути општ. нравозаступнику на реФерисање, па цотом поднесе одбору ва решење. XIII. Одборник г. Мид, Капетановић нита да лп је друшт о за грађењд н ексилоатацију трамваш у Београду иоднело иравила службе на од< брење. Председник изјављује. да ће кроз који дан друштво поднети та иравила. XIV. Председиик саопштава одбору одговор управе вар. Београда на решење одбора од 24. септем- 1 бра 1892. год. АБр. 10230, односпо питања о ноћнпм стражарпма. По прочитању тога одговора 10556, одбор је одлучпо, да одборско повереништво изабрато у седници одборској од 19. августу 1892. год. АБр. 9209, проучи овај одговор и поднесе одбору своје мпшлење па решење. XV. Председник нзносп одбору на решење попуду Матвје Батокдетог, који вуди општпнп своју кућу на топчедерском брду, бившу Капала п Бертота, на откуц или под закуп за смештај топчидерске школе. VIо прочитању те понуде одбор одлучује, да предоедник оиштине са г. М. Велиза рпћем и Н. Вулковићем одборнпцнма проучп ову попуду, прегледа зграду и поднесе одбору нзвештај на решење.

ској за покушај Скендербегов и судтан брзо пошље опседнутима у помоћ, ио Барлецију, Себалију а по безименом писцу некога Брепеза, управитеља једпе оближње обласги тур -ске. Било како му драго овај вођ похита одмах с четрдесет хиљада коњаникај), допре неким, дотде никад иеупогребљаваним стазама и богазама, печујно до табора арбанског, па онда груне па њ са свом снагом. Арбапаси се, као гато је појамно, несу ни надади таком чему, и — бише грдно сатрвени. Пет до шест хиљада воје би побијено које заробљено. Међу погинулима осгаде и МусакиЈе Топпја а од Адфонсових хиљаду Италијана ни више ни мање — читавих осам стотина .јј) То би 26. јула .јЦ) Сад пастаде по цеду Арбаиију огромпа опасност. Свих четрдесег хиљада, нустошећи и падећи, допреше ћа до обале, баш према италијанском граду Бриндизи Било се бо јати да не нређу и у Итадију, па онда тешко и њој. Али страх се не иснуни. Проведавши

-(-) Пж!.. •(•-}-) Све то може се видети у истом нисму. А за ово иоследље, т. ј. за М. Т опиј'у и за погипуле Италијаве гл. јога у истој кљ. и иисмо од 14. авг.. 1"!!) »<}иез<;о сопИНо Љ а 26. 1л1§Цо и . Макушев, Истспом. Писмо од 8. авг., стр. 151.

79. ВАНРЕДИИ САСТАНАК 1!). Октобра 1892. год. Председавао председник г, Милов. Р. Маринковић; од одборника били г. г. Никола X. Поповић, Јован Христић, Еосга Б. Михаиловић, Милош Трпковић, Димитрије Р. Гајић, Јован Ђуровић, М. Капетановић, С. Боторић, Сава Бељановић, Филип Васиљевић, Лазар Дашковић, Михаило М. Ворђевић, Ђорђе Ж. Нешић, ТЗ. С. Нопаковић, Милутин Марковић, Р. Драговић, Љуб. Јовановић, М- О. Петровић, Ђ. Димитријевић, Др. Марко Т. Деко, М, Велизарић, Коста Главинић, М.илан М. Ђорић, Мих. П. Бончић, Мат. Јовановић, Др. Давид Алаалај, нои Таса Каиетаа Сиа ић и Др. Павао Поиовић. I. Ирочнтап је запнснпк одборскнх одлука седнпце држтзне 14. октобра 1892. год. и учињена је допунз, да се решење под КЊБр. 841, АБр. 10741 одпоси п нг. све закупце мајдана општинских, који би у томе одакшнце тражали. II Одборнпк г. Коста Б. Михајловић саопштава одбору да је калдрма у сагској улицп искиарена п да бп је требало час пре оправптп као п да се забранп Стеви Панловићу, трг. у савској уднци, да неправилно намешта тротоар пред својом кућом. Председник пзјављује- да је паређено да се калдрма, оправп а и Стеви Павловићу је забрањено да неправилно подаже тротоар. III. Одборнпк г. К. Д. Гдавипић пига зашто се иут трамвајскп код железничке стапице не оправи да ие би и даље овако раскопан стајао и саобраћају сметао. Председипк одговара, да ће издатп у томе смислу иужиу наредбу. IV. Одбврнпк г. Ф. Васнљевић саопштава одбору, да је прпметпо да ноћни чувари не врше своју дужност као што треба, пошто пикако пе одржавају своја стражарска места, но се сигурно употребљују на друге посдове. Председник изјављује, да ће обратитп пажњу Управе вар. Београда на ову неуредиосг. V. Одборипк г. Марко Велилизарић моли да председппк пзвести одбор о пемплом случају апшења председпика и два члана суда. Пошто је иредседнвк дао оншнран извештај о томе догађају, одбор је одлучио, да се псти

само иеколико даеа ту, онн се враге опет натраг, а за што то неје познато. Ну не прође иза ове страшне погибије још пи неколико месеци, а Арбанији запрети нова опасност, која ведичином ни мало не уступаше овој. Моз Дкбранац, један од најбољих вођа Скендербегових, одметну се од својега господара и нређе Турцима. И пе обраћајући иажњу па узроке тог отпадпиштва, које наводе стари биограФи, т. ј. какојеМоза била обузела завист према Скендербегу и жеља, да сам понесе круну арбапску, ми ћемо овде изнеги узрок, који ће бити много вероватпији, једно с тога, што је Моз целим догадашњим својимбеспрекореним животом био показао, да његов а душа неје кадра иодлећи таким ниским страстима, а друго за то, што тај узров наводи човек, који је познавао ове ствари боље по стари биограФИ и који је у осталом и сам био искусио од Скендербега оно исто што и Моз. Писац тај јесте деспот Мусаки Јован и по њому као узрок отпадништва Мозова издази ово. Скепдербег је био не само добар Хришћанин и добар човек, но још и добар нолитичар. Шта више толико добар, да је политику и моћ своје државе нретпостављао