Београдске општинске новине

ГОДГШЛ X. Селесковић каже, хоће ли се одмах Управа водовода служити тим машинама. Т. Селесковић. Може одмах да се ради. ; Ми ћемо да нродужимо Фабрички рад М. Ванковић. Ако је тако онда треба да одкупимо. Св. Ристић. Хоћете ли и ливпицу узети. ; Требало би узети Ј Т. Селесковић. За сад неће бити нужео. ; Председник. Да одредимо једну комисију нек види и поднесе извештај. ј Раденко Драгојевић Ако је за шупу кирија скуна могли би онде на општ. земљишту направити шуну. Т. СелесковИ "ћ. Ја сам уверен да је шупа у добром стању. Но и кирија је врло скромпа . и могли би остаги онде још годину дапа. Ђока Нешић. Пошто сад г. Селесковић вели, да има више ствари да се одкупе, то ја предлажем да се одреди комисија. У ту комисију да уђу г. г Селесковић, Ристић, 1 М, Пегроваћ, Мата Јовановић и Одавић (Усваја се). Т Селесковић. Вама је нозпато да је Душапова улида почела да се изводи по новој нивелацији. Сад се дошло до једне тачке где се појављују извеспе тешкоће и ако то неучинимо да се поправи спречићемо одлив воде која долази из Глумачке улиде. Да би се томе стало на пут нужно је да : се ступи у сиоразум са грађапима у око- ј лини те улиде, којима ће со експроприсати земљиште. То је место г. Николе X. Поповића. Комисија је излазила и уверила се о стању ствари па је дошла до сиоразума да би корисио било, да општина прими понуду г. Н. X. Поповића која се састоји у томе, да му се одузме од плаца колиао треба за улицу,а да му се накнади на другој страпи у равној. мери. Он је на позив Управе упутио своју изјаву. Председник Чујте изјаву г. Н. X, По ■ повића (чита) Хоћете ли да се одреди комисија па нека изиђе, види и поднесе извештај (чује се : нек уђу у комисију г. г. Чађевић и Мата Јовановић). М. Бончић. Држим да то питање пије баш тако ирешно. Има много регулација по вароши које трпе па нек се прво ово изврши. Међутим већ настаде и јул месец а о доласку турске војске још се ништа поуздано неје зпало. Истина гаасови су се нроносили, како султан иде лично с триста хиљада људи и другом силном опремом, али то беху само празни гласови. Султансејош мислио, да ли да пође па Скендербега или на коју другу државу. Али око свршетка јула већ неје било више сумње. Турци су ишли на Арбанију и то ишли с шликом војском, с коликом после смрти Муратове никад несу. Скендербег на те гласове скуни брзо сву војску што је имао и с једно дванаест хиљадај) нохита Дибри. Али, дознавши за тим од врло поузданих ухода, кодика је ненријатељска војска, не смеде је дочекати на отвореном нољу, већ по савету своја два најбоља официра, Владенија ЂурицеиВранаконта, одлучи овај нлан. Да цеду своју земљу лишн сваке хране и да се с тога сви сељаци, са свом стоком и храном, затворе у тврђаве и градове, како су радили за време Муратових похода, те да тако Турци западну у велику пеприлику, кад уђу у његову дрИ Барлеције неје далеко од тог броја; По њему је Сксндербег имао једапаест хиљада: шест хиљада коњаиика а остало иепгака. бо УИа е1с. Нћ. IX., 260.

_ 4Ј6 Председник. Г. Бопчић каже, ма има много пречих регулација но што је ова. Висте чули каква је невоља нагнала грађевински одељак, да ово сад износи. Невоља је у томе, што метеорска вода сва силази на улицу Душанову па ту калдрму затрпава Сем тога вода која тече Скадарском, Болничком и Цетињском улицом силази и плави куће људима нарочито шго је у Душановој улици калдрма подигпута. Дакле то је нагнало грађевински одељак, да ово изнесе на решење. Управа то ио својој дужпости чипи. М. Бончић. Ми ни смо прогивни да се Београд регулише што нре, само да се води неки ред. Илија Ђорђевић. Ви кажеге да се слива вода из Болничке и Скадарске улице. То нестоји Скадарска и Болиичка улица сливају се у канал. Нама треба још нешго да регулишемо, а то је Гушина башта. (Чује се : То Је питање регулисано) Председник. Кога ће те у кокисију ? (Чује сз; Чађевић, Илија Ђорђевић, Мијајло Јапковић, Мата Јоваповић, и М. Канетановић) Усваја ли одбор? (Усваја.) Тројица да могу да раде. (Јесте). Ђ. Новаковић. Да ли ми ту имамо регулацију извршену но правилу о регулацији, или ћемо то сами чиниги, јер ио закону постоји већ ј дпа комисија, која ће да прецењује имања и земље. Ми сад одређујемо само одборнике а знамо да има нека лица, која нису одборници што процењују та имања. Председник. Није ово комисија за процењивање имања, већ само да се увери о стању ствари, па после ће тек доћи опо, ко ће да нроцепи. Ово је само оцена за одбор, да зпамо како да се одлучимо. Ђ. Новаковић. Држим да ту пема потребе да се одлучујемо. Али ка.д се хоће понова да испита онда је то друга ствар. Председник, Усваја ли одбор да буде ова комисија ? (усваја). Т. Селесковић. Врачарска основна школа оскудева за једну кујву за Фамулуза. Молим вас да одредите једну лицитацију за извршење овога. Тако исто и школа код саборне цркве трпи оскудицу за нужник. Предрачунска жаву. Даље. одлучи, да се сам са својом војском, чим га ненријатељ опази, ск.тни дубље у своју земљу, надајући се овоме двоме : или да ће се Турци, не нашавши ни хране ни непријатеља, на послетку вратити натраг, или да ће се они, мислећи да је непријатељ далеко и да не сме на њих ударити, предати толиком пемару, да ће па послетку пренебрегнути сваку пажњу и опрезност, ге ће их онда лако бити разбити ирвим ударом. И доиста. у овом се последњем неје преварио. Али то ћемо доцније видети. Веран, дакле, своме плапу, Скендербег одмах заповеди пешадији, да се с целим пртљагом повуче к Лешу. Сам пак с оно коњице што је имао, иође но земљи, да падгледа, да му се заповест одмах изврши- А кад се сви сељаци позатвараше у градове и тврђаве, и кад цела земља би лишена сваке храпе, окрепе се он Дибри, да дочека непријагеља. Али чим се овај нојави, после мале чарке почне се он повлачити а за тим окрене и леђа, па нагне бежати. Ну пепријатељ не пође одмах за њим. Он се бојао, да то пеје какво дукавство Скендербегово, да га намами у коју заседу. С тога намести табор онде, где је мало пре био непријатељ и стане очекивати.

БРОЈ 45. цена изпоси 75 дип. Молпм вас да се одреди лицитација. (Одобрава се). Председник. Одобрава ли одбор да се држи лицитација? (Одобрава). Шеф инжињера. Потреба је да се лепсничка улица нрекалдрмише. (Председник објашњава где је та улица). А. Одавић. Ја молим да се и она раскрсница код каФане „Пролећа покалдрмише јер то стоји у вези (одобравасе). Преседник. Одобравате ли да се иједно и друго узме у рад? (Одобравамо). Сад да. вам саоишгим писмо које сам добио од г Ђоке СтааојевиКа, а које је послао новодом иоследњих дебата у одбору о осветлењу (чита). (чује се: оп ужива паше нотпуно поверење). Г. Стапојевић није члан одбора али смо му поверили да надзирава над радом око осветлења. Ако одбор има новерења у њему, он би хтео да се изјасни, (чује се : има нотпуно поверење!; једап глас: а шта ћемо с дирецима? — Као што сте одобрили за Трговачку и Лазареву улицу, молим вас одобрите да се калдрмише и одкопава Троичка улица јер ће то платити сопствепици по самом закону. (Одобрава се). Стеван Чађевиј*. А шта је с Добрачипом улицом ? Председник. Видићу и учинити шта треба. Ђ. Ж. Нешић. Многи нредлоеи излазе о овоме калдрмисању, а не каже се како стојимо с кредитом?) Председник. Калдрмисање ће се наравно вршити само гако ако има пара. Илија Ђорђевић. Јесен је већ ту а . „Споменичкој" улици пије ништа урађено Председник. Има онде да се много насииа. Насута је једна половина због трамваја па ће сад и друга. Осим тога он не може само да наспе па да калдрмише пего мора и да набија. Комисија коју сте одредили да ирегледа мустре револвера извршила је то и могу да вам прочитам њеп извештај. Као што знате било је .више врсти револвера — Гасеров и онај што је био предложеп од стране Али Скендербег се од истине био повукас далеко, чак до мора. Видећи велику надмоћност непријатељску, оп опет пошље Ђорђа Куку, капелана свог папи, а Димитрија Фрапка, бла,гајника|) флоти паниној, којом је заповедао аквилејски кардинал, и замоли их још једанпут за помоћ. Ну, но што се од ових неје падао бог зпа чему, пошље Моза, Тапусија и друге прваве, осталим савезницима својим и стане их преклињати, да му помогиу сад или пикад. Осећај) ћи сву оиасност, која ће и њима запретити, ако Скендербег буде надбијсн, опн се на послетку смилују и за не нуна четири дана скупе и пошљу му око пет хиљада војника.Ц) У том се и Турци, пробавивши у свом табору три дана, уверише, даје непријатељ збиљски побегао испред њих од страха и, кад их у том мишљењу још више утврди Хамза, подигпу шаторе и нођу дубље у ■ј") В 1 е т т 1 6., 1з1;огха е4с., 359. •]-•(•) Такса иеиариост осталих арбансвих иоглавара иајпре, а и така слаба помоћ за тим јесу ЈЈ |,е прилике, које готоио иотиунце нотврђују оне речи у јеЈЈпом нисму миланског архива о™ 31. јула : „... поИсап^о а!а ргеМа ЗегепНа Уо8(;га, соте 1а тагог раг!е <1е1 раеве е атЈа^о сит е1 Тигсћо. Е1 та§иШсо 8Ј§пог 8сап(1ег1)ес уа рег топ1;а§пе ЛггепДо 1а виа 1;е81а, е1 диа1е е зШо аћап(1опа1о (1а ТпИ 1ј рг1ПС1раИ зио, 1 диаН 8011 ап^аИ сит Тигсћо...* М акушев, Историјски споменици и т. 114.