Београдске општинске новине

БРОЈ 45 _ комисвје и још иеки. Комисија у којој су била два државиа иушкара, који се добро разуиу у томе иослу, прегледала је мусгре и нашла да може добро послужиги већ изабрапи револвер по мустри из трговине Марковића и Илића. (Чита). Ђ >ка Неши"И. Приликом кад је комисија иреглед вршила био сам и ја присутап као одборник. Комисија је прегледала све могуће поднесене јој револвере и нашла је да €у сви много лошији од опога система за који је држана лицчтација и који је усвојен за опшгипу. Прегледап је и револвер из Фабрике Гасерове и комисија мисли да општипа београдска ако хоће бољи револвер од онога који је изабрала, треба да узме пе Гасеров него Наганов кога су као савршееији свуда усвојиле и који са 100 метака и кесицом кошта 60 дип. док Гасеров го кошта 40 и више диеара. Председник. Дакле усвајате ли да се узму, ови револвери које је понудила Фирма Марковић и Илић? Мијаило Јанковић. Ја мислим да је боље узети оне од 60 динара пего ове од 24 дин. лошије који су више за децу пего за људе и чуваре. Кад хоћемо да их паоружамо, онда го треба да буде како је најбоље. Председник. Ја мислим да одбор може примитн мишлење опих који су као стручњаци пашли да су добри револвери од Марковића и Илића? (одобрава се). Председник. Изволте чути извештај о главној благајни. (Секретар прочита). Андра Одавић. Ја сам члап те комисије. Ма смо прво тражили од књиговође, да видимо право стање касе тога дана. Кад смо то добили, ми смо узели дневник и сравпили да видимо слаже ли се са књпгама. Кад омо присгупили иребројавању новца, тада смо пашли засебно једну суму поваца од 9 хиљ. дипара која пије заведена, а благајник каже, да се то прикупља од пијачне таксе. Оп је узима на књизи и потписује књигу. Сад ако одбор мисли да се то може радити на какав други начин, онда остаје да се одреда једна комискја да то лроучи. Ипаче сгање је касе но књигама логпуно тачпо као шго треба. Ми смо поземљу.ј) Али у почетку они иђаху врло полагано и онрезно : уходе су и страже биле одаслане па све страпе. После дводневног таквог путовања, ухвате они два Скендербегова војника, који су их уходили, и, бацивши их на мукс, дознаду од њих, да је Скендербег још код Л.еша и да тамо очекује помоћи од савезпика. Тај глас веома обесели Турке и опи почну мало по мало западати у тако стање, каком се Скендербег и надао и које им је доцпије и дошло главе. Јер, дознавши да је Скендербег код Л.еша и да пема доста војске, они се надаху, да оп не ће ни смети ударити па њих, али и ако удари, то сви мишљаху, да ће удари ги с те страее. С тога поставе страже само па путу који води од Леша к њима, а сами се одаду највећем немару. Официри донустише војницима, да

•ј-) Из истога писма, које смо папред навели, види се и детаљније, како је текло наиредовање турско у Арбавији : „... 81§иШсо, диаШег аНаз рег то14е т1е (Нло1а1о & а1а ЗегепНа Уез1га е1 хопзег (1е1о ехегсгко с1е1 Тпгео 1п ипо раехе поттак) Д 1 ћ г 1 с1е1 МацпШсо 81§иог 8еаш1аг1)есо, пипс уего е1 (Нс^о ехегеИо е 1п1гас1о т 1а М а 1 1 а раехе Л' АЉата рпг 4е1 <Ис^о 818'пог 8сап«1аг1)есо а1е сопИпе <1е А1ех1о, (11по1ап(1о а 1а 8егеш1а Уоз1;га, сће а (Н ХХ\'1Ш. Де1 тз1:ап1;е (т. ј. 29. јула) е1 согзе а1сиш Тигсћ! ипа тјо ЛГз-кап^е (1;; А1 е х 1 о е* 81апо ћгиЈа^о е! §:ааб1;о 1;и1о дие1 раехе зи1)јес1;о е 4е1 (Нс(:о 81§пог 8сап(1аг1)есо..." Жавушев, Спом. 114.

— 417 звали Тапасија Савића и затражили књигу па смо видили, да се пара у пару слаже. М. Банковић. Мени се чини да благајник све што прими од те пијачпе таксе може одмах да нроведе кроз књиге. Ту не смета ништа да се ово учини. Тако правилпост захтева. Кад већ прими повац, он треба да јави ономе, који води књиге и да каже, по књизи прими оволико па да се одмах разведе. Бока Нешић. Ја сам зато, да он сваки дан уводи приход, који прими, јер сутра нрекоситра може да паиђе нека комисија као што су почели да заводе па ако се пађе неуредност може пам се пребацити, да не водимо рачуна како треба. Председник. Ма да оваке речи пе могу да изговорим, ма да и сам не нризиајем разлог, да свака пара која се унесе у касу треба да нрође кроз књиге и која се изда такође да прође кроз књиге, ипак врло је тешко тако стање створити с тога, што су овде утврђене неке традиције и пеки облици књига, да се мучно замењују новим. ; Ја признајем, да пишта не смета, да се напише реФерат о ономе што се допело и онда да се унесе у благајну, али они људи који с тим рукују укалуповали се у пеке Форме. Ја пе могу да се начудим, како то, да, ја не могу да знам свако вече, колико има новца у каси. Овде треба једна проста паредба од одбора, да се све бележи у дневник и књиге гаго уђе у касу, Тако исто што год изда да се проведе кроз књиге и да се зна дневео шта се ради у благајни. Држим, да одбор може издати такву наредбу да се тако у будуће ради. М. Ђуровић. Ја се слажем потпуно са предговорницима, који су павели да мора све кроз књиге да прође што се прими и изда Додајем да се наредба изда, да се у будуће овако ради. Андра Одавић. Према стању касе, како сам је ја нашао, само прикупљање касапске ареиде једина је сметња, која стоји на пут, да се не може да зпа стање касе. Ипаче кад се каса шконтује свакн дап зна се стање од свију примања и издавања. Ми само напомињемо одбору, да допесе ресе разилази где који хоће и да нљачкају шга ко хоће. Међутим Скепдербег добивши од савезника оних пег хиљада војника, повуче се паједно брегорито и шумовито место у исгој области и нанесе ту доста храпе, да је изгледало, да ће се па њему забавиги све докле се Турци опет пе поврате својим кућама. Али дознавши за тим, у каком се стању налази пепријатељ, трећег даеа по свом доласку изда заповест, да се крећу на пут. Оставивши тако лешку обласг, он се упути Дибри, на исто место, одакле је пре био побегао. И доиста, после двоноћног путовања стигне еа то место, које се зваше Оровић.ј) Одатле је мислио да нође к непријатељу истим путем, којим и он беше отишао, па да га опда панадпе с леђа, са страпе дакле, с које се оп ничему неје падао. Па гако и би. Оп се примаче турском табору тако, да га нико не примети. И онда одлучи ноћни панад. Осим тога, да би с већим успехом извршио тај папад, он јога при поласку беше понео велику множину добоша, таламбаса, труба и других таких ратних инструмената, да би непријатељ помислио, е оп има силну војску. •)•) Вјешш! Сг., Мопа е!с., 362.

ГОДПНА X. шење хоће ли се овај приход од ирикупљене касапсве аренде заводити или ееће. Г. Ђока каже, да ое осгавља пезаведено, а само прими и запише колико је примио и ое сам не зна колико има. Ја сам новац бројао и чим сам приступио томе одмах је изнео и казао да је та сума од ерикупљене касапске аренде. Овај приход може погпуно да се заводи сваки дан, јер ја и г Никола X. Поповић бројали смо рубрике и пашли смо да је свега било 13 улаза и 10излаза. Таао стоји да је посао скоро пиштаван и који се да свршиги за два сахата. Једино што се главеи благајпик жали, то је да му много смета давап.е аконто толиким општинским служитељима и чиновницима. Ми смо казалп да ћемо се размислити и учинити предлог, пошто он вели да би за њега боље било да се давање акопто доведе у систематичан ред, а пе овако, како се сад ради. Видили смо гамо да стоји једна хрпа признаница око 200 признаница. Ово доиста даје велики посао. А шго се тиче овога нрихода оп се може свакодпевно провући кроз књиге. Нинола X. ПоповиЂ. За 205 дана он има 2400 бројева а то значи дневно 12 примања и издавања. Зар је то велики посао за једнога благајника ? Председник. Да свршимо овај извештај. Усвајате ли га с тим : да се сваки дап реФерати и о цриходима од касанске аренде и од свега другог, провлаче кроз дневник касе? (Усвајамо). Сад имам да вам реФерпшем о једном предмету који одавна стоји на дневпом реду. У савамалској улици норушена је кућа Раденка Драговића и онај део који потпада под регулацпју, мора да буде порушеп и исплаћен. На молбу г. Раденка ја сам одредио компсију која је премерила заузето му земљиште и вредеост. Била су одређепа 2 вештака од страпе г. Раденка, 2 од стране одбора и петога опи су изабрали за нредседпика. Мика Банковић. Ја сам члан те комисије одређен од стране одбора и нри процепи ми смо примали у обзир то што је Раденко скресао читав брег па подигао кућу К0 ЈУ М У са Д општиеа руши. Међутим Турци су и даље проводили живот у пајвећем немару. После исповести оне двојице заробљеника, они су били сигурни, да је Скепдербег још код Леша и да чека, да му савезници пошљу помоћ. С тога оеи иђаху све еаеред и нанред, пљачкајући и палећи све што су палазили на свом путу. У таком стању стигоше они чак до приморја и ту паместише свој табор. Онда Даут паша сазове веће и изнесавши како овако нљачкати а пе радити пишта озбиљније нема ваше смисла, предложи, да пођу к Лешу и да натерају тамо Скендербега, да се упусти с њима у бој, тедаједном реше с њим тај рат. Али за њим Хамза изиде с другим нредлогом. Он изјави, како би боље било, кад би се упутили Кроји и кад би позвали онседнуте да предаду град њему — синовцу Скендербегову, падајући се, да ће опи на то пристати веома радо, нарочито од страха, што непријатеља има толико много а Скендербег пеје међу њима.ј) -[■) Д је такав нредлог доиста постојао међу Турцима види се и и:> иоменутог ппсма, пгго је пађено у архиву милапском, јер у њему стоји опако : „... <Пс1о ехегсИо (1е1 Тигсћо 1а ш^егшопе аоа е (1е поп не уо1ег раНћ 1 ЛеИ 4шпто(1о т отшћиз е^ рег отшса поп ћаћ1 гестис1о, е! (1а &1 1а ДеНћегаУоп воа е <1е уе§шг 1П А1ћапо 8о1о Сго1а, Д131;ап1е т1а XVIII. Да дие8<;о 1ио§о (1е Бигаго е! И 81аг Ипа ћаМа 1;п(;о §иа81о, гиша1;о е^ раезе (1е 1' А1ћаио..." М ак у ш е в, Ист. спомепидн, 113.-114.