Београдске општинске новине
ГоДПНА X Ђока Новаковић. Ја бих желио да знаи да ли је ова конисија изабрата по одлуци одборској (није по по судској) У закоиу у коме се одређује пачин експроирисања земљишта за регулапију казано је који могу да буду ироцениоди и шта треба да раде. Овде је одсгупљено од тога и ја не бих могао да гласам за то но да се уради како закон прописује. (Чује се : да се упути на мишљење г. г. Ђоки Новаковићу и Вељи Тодоровићу). Председник. Присгајете ли да се ова ствар да на мишљење г. Ђоки Нова- I ковићу и Вељи Тодоровићу ? (Пристајемо). Састанак закључујем.
Држан 19. Септембра 1392. год.
Председник. Има довољан број одборника. Може се почети. Огварам одборску седницу. Молим одборнике да саслушају записник од арошлог састанка. (Секретар прочига). Има ли ко шта да примети на записник ? Никола X. ПоповиЋ. Онде где се говори о уношењу свију нрихода, треба да се каже не само прихода од касапнице, него прихода у онште сви, који се у благајни донесу, да се у књиге уведу. Председник. Прима се исправка. Има ли још ко шта да примети ? (Нема) Усваја ли одбор записник? (Усваја). Чујте уверења. (Секретар прочита). Сад изволте чуги неколико лицитација. Прво лицитацпју о издавању под закуп општ. дућана у Фишекџијској чаршији број један. (Секретар нрочита) Као шго видите није било ни једног лицитапта. Филип Васиљевић. Ја би предложио то да се стави објава на дућану и Суд да се овласти да изда. Председник. Овлашћује ли одбор Суд да овако уради ? (Овлашћује). Чујге лицитацију за издавање под закун општ. плаца код чесме кнегиње Љубице. (Секретар прочита. Чује се друга лицитација). Добро. Чујте лицитацију за грађење једне згриде у Крунској улици. По што се свима овај предлог Хамзи ! учипи бољим, то војска иођекаКроји Кад за тим стигоше у равницу Албулену, поред реке Мата а не далеко од брега Тумепистај), одлучише да се ту одморе за даљи пут. И то им би последњи конак, Као и обично, они поставише страже само на опој страни, с које су се надали, да Скендербег може напасти. Све остале беху незаузете и са свим слободне. То је била веома згодна прилика за Скендербега, који се већ био примакао врло брзо и сакрио по оближњим шумама своје војнике, да удари из ненада н да из темеља разори пепријатеља. И он најпре одлучи да тај напад буде чим се мрак спусти на земљу. Али око нодне, да би боље извидео непријатеља, попне се на Туменист и скамени се од чуда. Био је то 2. септембар. Сунце је сијало као у сред лета. Војпици беху у највећем нереду* Не надајући се ничему, једни су седели у хладовини и делнли задобивени нлен, други су га већ били поделили, на га сад јели ; једни су спавали у дубоком спу а други се забављали играма и другим ' доколицама; коњи су, пеоседлани и без узда, ј-) В а г 1 е 11 и 8, 1)е УНа е1о. 11ђ. IX. '266.
— 418 -
Ђока Нешић. Ова је лицитација сувише скупа изашла. С тога сам да се одбаци. Председник. Хоћете ли да се држи друга лицитација? ^Хоћемо). Онда ће се одредити друга и објавиће се преко новипа. Чујте лицитацију за грађење једне кујне на заиадном врачару. (Чује се и та је скуиа.) Нека прочита прво секретар. — (Секретар нрочита). Држим да би се ова лицитација могла одобрлти с тога, да би та кујпа у школи стигла на време. Лаза Дашковић. Пре 10—12 година била је практика, да се поједине објаве прилене онде гди долазе предузимачи. С тога сам за другу лицитацију, а ова да се и тамо објави. Председник. Добро. То ће се учинити. Илија Ђорђевић. Кад министарство грађевина хоће да, држи какву лицитацију, оно јави то и еснаФу и онда старешина еснаФа сазове све предузимаче и то им објави. Тако треба и општина да ради, јер сви предузимачи и незнају за поједине лицитације. Председник. Добро. И то ћу учинити. Чујте сад лицитацију за грађење калдрме у иТројичкој" улици. (Секретар прочита.) Усваја ли одбор ? (Усваја). Онда одобрите да се тако поступи и са Трговачком,кнез Лазаревом и Лепеничком улицом. (Усваја се.) Сад чујте извештаје комисије о одређеним осама. (Инжињер прочита одређену осу за Дунаиску улицу.) Смедеревац. Овде су грађапи тражили, да се та улица иепрелама пего да иде право са Которском улицом. Сад хоће ли одбор да се тако урада или да иде по регулац. плану. Мата Јовановић. То да се да комисији на проучење. (Чује се: чланови комисије да буду : г. г. Капетановић, Чађевић, Н. Р. Поповић, Илија Хорђевић и М. Јовановић. Тројица да могу радити пуноважно). Председник. Усваја ли одбор? (Усваја). 1 ^УЈте одређену осу у улици Грочанској. (Инжињер прочита) Усвајали одбор? (Усваја). Чујте осу за улицу Ибарску [Секретар прочита. То вреди и за улицу дол. Јованову и У нродужењу] лутали тамо амо пасући траву и т. д.. Стр аже у већем броју виделе су се само на страни према Л.ешу, а на осталим сгранама илије била по једна или неје било ни једне. На нодножју самог Тумениста а на путу, којим је Скендербег имао да нанадпе, билајесамо ' једна, па и опа веома близу своме табору. 1 Онда Скендербег, опијен радошћу и на- ј дом, сиђе брзо с брега и, испрвчавши сво- | јима шта је видео, договори се с њима, да ј намеравани ноћни напад учине сад јер ни | кад ноћ буде пастала не ће бити згоднија I прилика, да се непријатељ до поге нотуче, но што је сад. Кад и остали пристану на његов предлог, он одмах раздели војску на три дела, да нанадне с три страпе а у исто време. За себе задржи осам хиљада, половину нешака а половину коњапика, а од она два друга дела једаи да храброме Мозу, који је горео од нестрпљења да опере онај срам и поругу, а други Јовапу Стрезу и Петру Еманујлу.ј) Мозу за тим заповеди, да иде на другу страпу брега и да не папада док не чује, да је он напао, а Стрезу и Еманујлу, наложи, да иду обалом Матовом, па кад чују ларму у пападнутом табору, да ј-) Тога Барлеције зове Рекћ-ом. Ну то је можда исто име, само од мида.
БРОЈ 45. Председник. Усваја ли одбор ? [Усваја] Заст. председника Ј АнтонијевиЋ. Молим вас да чујеге молбу Милеве ж. нок. Петра X. Јапића за издржање. [Секретар прочита]. Светозар Боторић. Ја сам да се нреко те молбе за сад пређе на дневни ред, док не дође нов буџет, јер у садањем нема цифре за то. Ђока Нешић. Ја познајем лично ту госнођу. Она је млада и може да ради. С тога сам да се та молба одбаци ; а да се не чека па нов буџет. Заст. председ. Ј. Антонијевић. Пристаје ли одбор да се одбаци ? [Пристаје] Чујте молбу Милице Лазаревића која моли за милостињу. [Секретар прочита.] Шта мислите с овом молбом. [Чује се комисији на оцену]Ј Ђока Нешић. Пошто овде има више гакових молаба, то нек се ова упути комисији, а комисија, да види и за ту жену на коју се молитељица позива, иа и њој да се укине пензија. Заст. пред Ј. Антонијевић. Нристаје ли одбор да се упути комисији? [Пристаје]. Чујте извештај комисије о уступлењу експроприсапог оишт. имања браћи г Борђевића [Секретар прочита]. Ђока Нешић. У свима приликамазна се да кад има у комисији мишлења већине и мањине као шго је овде случај, да вреди већина. С тога нека се оиштина држи мишлења већине. Пре неколико дана била је једна процена тако исто у савамали 90 дин. Сад ова двојица, који су у мањини предлажу овде 40 дин. а из тога се види да је њихова оцена несавесна. С тога сам да, се наилати 90 дин од браће "Борђевића. Марко Велизарић. Баш такав исти случај или сличаи овоме био је пред одбор нре неки дап и одбор је решио да се да Ђоки Новаковићу и Вељи Тодоровићу да виде, да ли по закону процеиа вреди. С тога треба и ово тамо упутити. [Усваја се] Заст. пред.). Антонијевић. Грађевински одељак предлаже, да се одкупи она шупа и ливница за лабараторијум и машине [Секретар прочита извештај]. пусте узде својим коњма и да навале на оне, што се беху расули по околини. По што тако буде учињеп тај распоред, Скепдербег изговори својој војсци кратку беседу, а за тим узевнш само осам коњаникај), прикучи се, колико више могаше оној јединој стражи што беше па тој страпи и, кад јој се довољио приближи, навалијуначки на- њу. Али намера му не испаде потпуно за руком. Оп је хтео да побије сгражаре све до једнога, ну двојицајј) му ипак измакоше, па како имађаху добре коње, то брзо дојурише у табор свој и јавише за изпенадпи долазак Скепдербегов. Турци у црви мах не хгедоше веровати, али Хамза је добро познавао стрица и брзо се досети његову лукавству, те појахавши па мах коња, заиоведи да се одмах удари у добоше и засвнра у трубе, да би се око њега скупили најближи, и с њима брзо нохига Скендербегу у сусрет, да га задржи колико толико, док се и остала војска не спреми за одбраиу. (Наставиће се.)
-]-) ВагМјцз М., Ре УН;а е-1е. IX. 268. ■(--(-) Варлеције велп само један. Ш(1ет. Тако и у РаШ ШизШ. Сари! 19.