Београдске општинске новине

ГОДИНА X. Пошто ово не постоји, то молим преседвишт о да овај лазкан глас иа згодан иачии опровргне. Председпик изјављује, да је наредио, да се за ово напише званичиа исправка. IVПродужен је иоједипачни претрес пројекта буџста за 1898. г. и по проћитању и нретресу сваке тачке по особ, — одбор је решио, да се у буцету за идућу 1893 год. предвиде још ови приходи и расходи.*) V. Приликом решавања о буџету општ. београдске за 1893 год. одбор је решио, да се ноћии стражари од идуће 1893. год, укину и да се о томе известн Управа вар. Београда. VI. Приликом решавања о буџету општ. београдске за 1893, год. одбор је одлучио, да председ ник оиштине изнесе у своје време одбору на решење; 0 чишћењу нужаика и номијара;; Извештај о томе, зашто је смањен нриход пијачне таксе са Вел. Нијаце; Пројект о установлењу надзорника свију основних школа.

83. ванредни састана^ 30. Октобра 1892. год.

Председавао председнив г. Милов. Р. Мариаковић, од одборника били г. г. Милан Ка"етановић. М.их. Д. Баавовић, 'В. Димитријевић, С. Богорић, дндра Ј- Одавић, Др. Павао Поновић, Милош Триковић, Ђор^е Ж. Нешић, Никола Поповић, Михаило Јанковић, М. Велизарић, М. 0. Петроваћ, Дазар Дашковић, Др. Марко Деко, Гаирило Бркић, С. Азријел. I Прочитани су заиисници одборских одлука седнвца држаних 27. ц 28. октобра и учињене су ове пзмене и допуне; у одлуци КЊБр. 886 под V (буџет приреза општинског) да се нрирез има прикуиљати све донде, док се не изврши оно, због чега се купи, сходно решењу збора од 30. Матра 1892. год. АБр. 6219. *) Буџет за 1893. год, одштампаће се засебно у целиви.

| БУРА'Б КАСТРИОТИ СДЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА паписао |4ИКО«1А (С једном генеалошком таблицом) (Темат награђеи првом видовданском наградом општине београдске.) мото: Овендербег је орца Обилића њвгош. Еад Скендербег опази, да је откривен, и кад виде, да, не сме ии часа губити, заповеди пешадији, да удвоји кораке, а сам с коњицом пусти узде и у највећем трку полети на непријатеља. Међутим и значари ударише у свакојаке инструменте своје и подигоше тако ужасну ларму, да Је изгледало, да Арбанаси имају доиста велику војску. Али Хамзу све то ништа не уплаши. Он потрчи с мало другова стрицу на сусрет и започне с њиме бој. У том и у турском табору настане страшна забуна. Једни су војници седлали коње, други пахали оружје; једни трчали овамо, други онамо, те тако

- 422 под II (буџет водовода вароши Беогада) да се разлпка у издавању има нокрита из зајма, пошто нвје Јизвршена веза водовода са свпма кућама, те према томе издаци на те радове пмају пасти на терет зајма. под XVIII (Разно) да се увесу још п сви расходи: За кирпју куће за дорћолски кварт 2400 дин. За карију куће за благајницу уираве вар, Београда 1200 дин И да према овоме вааредпи и вепредвиђени трошкови пмају износитп 92350-90 дин. Да се решење под КЊБр. 887 овако образложн : Општинскп одбор доносећи горње решење, ослањао се на II одељак т. 14. чл. 36. зак. о општпнама по коме пропису законском старање о безбедности лица и имања у оцштини београдској п&да у надлежност Управе вароши Београда; даље и на то, што је до сада некодпко пута надзорна власт одвосно Управа вар. Веограда дала званичних доказа о томе, да општпиској власти не дозвољава никаква удела у вршењу послова ове врсте и најзад и на то, шго нста уирава у последње време одричо општпни сваку послугу у ноћним стражарима, које она — општина — из своје касе плаћа а на које је општина све до скора могла оснпвати отнрављање општ. послова у важвијим при ликама.

општински послови дунавс^а оба*ла. С дана па дан све се већма шири промет у Београду. Поред згодног геограФског положаја самог Београда на двема пловиим рекама доста приноса и жељезница, парочито њен довоз из Србије и осталих балканских земаља. Нарочито на обалама Саве примећава се, да је гесан простор за мпогобројне лађе, које ту доносе и одатле односе товаре. Сада је већ највећа оскудица у обали и у кратком времену нагомилаће се број бродова на београдским обалама толико, да ће се грабити, ко ће пре да уграби место уз београдску обалу, те да што пре сврши утоваривање еснапа. Некада једаи другоме сметали и само се још више бунили. Не мањи мегеж чипили су и коњи. Прекинувши, па страшну ларму од добоша, труба и т. д., ужад којима беху привезани, они су летеди као махнитн међу војницима и велику им штету наносили. Међутим паша још неје улазио у бој. Он је остављао да Хамза одбија неиријатеља, а сам је скупљао око себе остале вој нике и стављао их у убојни ред. У том навали и Моз са својима с друге стране и то гако силно, да ненријатељи већ почеше губити наду не само да не ће моћи ; победити, већ да се неће моћи ни бегством спасти. Узалуд се Хамза борио као лав, узалуд је храбрио своје: како су Арбанаси од њих куд и камо у мањем броју, какоје то стид и брука плашити се од добоша, труба И т. д., нико га неје слушао нити му веровао, јер где год се окреташе, свуда наилажаше на паперене мачеве непријатељске. На послетку и наша, сакупивши око себе велику чету, одлучи дауђеубој. Оп удари на оно место, где је била пајвећа гужва и неред, и то тако силно, да не само задржа Арбанасе, већ их шта више и нагна да уступају. Али то би дело једпога тренутка. Чим то опази Моз, он почне још жешће проди-

БРОЈ 46 је довољна била обала до Цнган Костине механе, па и на том кратком простору могле су лађе пристајати, где су хтеле Сада се простор за истоваривање продужио & до самога савског моста, па ипак многи бродови чекају по пеколико дапа, док дођу на ред, да се примакну обали. Прека је погреба, да се београдска обала прошири и брзо и лако претоваривање помогне. Томе ће знатно помоћи кеј, који се намерава на савској обали саградити. Али тиме се ни из далека не подмирују ни све данашње потребе, а камо ли погребе још већег обрта, који се мора у Београду ширити Помоћ је у главном у томе, што ће се још до сада неупотребљавна дунавска обала узети у помоћ, и већ су чињепе неке припреме, да се олакша бродовима. да и крај плитке дунавске обале могу нристајати, и терете скидати. Знамо и то, да је у програму наше општинске управе, да се и сва дунавска обала удеси за пристајање већег броја бродова. Кад поредимо савску обалу са дунавском, морамо одма рећи, да је прва много згоднија за пристајање бродова. Парочито ваља узети у обзир јаке и дуготрајне вошаве, које Београду често досађују и тада је пристајање бродова уз Дунавску обалу врло опасно, док је савска страна у леиој заветрини. Но тиме још није речено, да Дупавска обала није ни у колико понесна за иристаниште. На против Београду је и та обала добро дошла и од нео цењиве је вредности, кад се једном сасвим за ту цељ удеси. Хоћемо да напоменемо, чиме би требало дунавски крај попунити, те да и он има сасвим удобну обалу за пристајање и за истоваривање бродова у свима могућим случајима, па и за време јаких и дуготрајних ветрова. Знамо, да се између ивице саме вароши рати напред пред својима, секући и сваљујући, што му год долажаше до руку, гоњен непрестано мишљу, да је сад дошло време, да спере ону љагу учињену издајством. Угледајући се на свога вођа, Арбапаси се на ново окретоше и турски се редови опет по ■ чеше повијати. Под сабљама и коњма коњаничким, и пушкама, копљима и С1релама нешачким, све је падало, све гипуло. На послетку непријатељ поче окретати леђа и то св.уда Само се још држало једно одељење, а њиме заповедаше — Хамза. Он трчаше час овамо час онамо, храбраше своје и речима и делима, ако ко беше у опасности, он му одмах притрчавашс и својом руком убијаше непријатеља. Али ни све то његово јупаштво не поможе Турцима ништа, и они нагоше бежати, после дугог опирања, као и браћа им. Опда Скендербег изда заповест, да се Хамза никако пе убија, већ, ако је и како могуће, да се ухвати жив. И слава та припаде храбром Захарији Гропи, који му за тим, уз помоћ два проста војника, Стевапа Убинија и Винченца Раленија, савеза руке наопако и потера га тако везапа Скендербегу.ј) I) Барледије вели, да га је сам Скендербег ухватио Бе УПа е*с. Ш). XI., 270.