Београдске општинске новине

ВРОЈ 40.

и Дупава простире нриличпа пуста пољаиа, тако звапа Јалија. Простор је велики и прошириће се јопт и тиме, што ће се плитка Дунавска обала далеко и далеко насипати, те да се добије уз пову обалу довољна дубина за пристајање теретних бродова. То насипање у сам Дунав као и насинање целокупног простора саме Јалије захгева зеатну количину земље. Општинска је управа намериа, да потрсбпу земљу за насипаље тог краја добави одкопавањем Карабурме. Сасвим оправдана памера. Али мислимо, да ће га количипа земље бити недовољна, нарочито шго су доњи слојеви Карабурме каменовити. У колико дакле не достигне земља са Карабурме, предлажемо, да у близини наодећа се земља за ту цељ употреби. Почевши испод саме београдске тврђаве ваља прокопати пловпи канал од својих 30—50 м. ширине. Оп би дидиривао садању ивицу саме вароши и код Хаџи-Томине циглане силазио би опет у Дунав. Тај би нам прокоп дао зпатну количину земље у близини саме Јалије и дунавске обале, те би се њоме те полоје насуле, а уједпо би се саградио згодан прокоп (канал) за пловидбу или за улазак бродова за истоварење или утоварење еспапа, за зимовник бродова и т. д. Тако би онда на Дунавској страни сву трговину веће вредности груписали око тога прокопа, а само дунавску обалу оставили би за стоварање кабастих предмета, којима није место ни на Сави. где ће зидани кеј доћи нити у дупавском ирокопу. Дакле на самој дунавској обали сместиле би се пре свега све дрваре београдске, тако исто истоварање семеиа, песка, угља и т. д. Тчме би се дакле са савске обале уклониле велике смегње, које сада обалу заузимају и саобраћај отежавају. Дунавском је крају намењено, да се и Фабрике ту одомаће. Ниже вароши, негде Осгајао је сад још паша, који беше сакупио око себе доста и коњице и пешадије, и који очекиваше непријатеља да, после пораза Хамзина, удари на њ. И не мораше га чекати дуго. Чим Моз разби Турке онде, где у први мах беше ударио, похита одмах на пашу и започне с њиме бој. Готово у исто време навали и Скендербег с једпо хиљаду пешакај) и нешто коњаника, по што осталима беше заповедио да гопе бегунце. Паша се борио врло храбро те се дуго не могаше разазнати, ко ће победити. Али то пе потраја дуго. Арбанаси и овде показаше да су бољи јунаци од Турака Па ипак победа највише припаде Мозу. Кад Даут спази да од нобеде нема ништа, смисли да сачува бар живот. Пусти коња и пагне бежати, што игда могаше. Неколико Арбанаса јурнуше за њим, али он имаше дивнога коња и умаче пред свима. Онда и цела његова војска престаде од сваког боја. Сваки је гледао, како ће само себе спасти. Али с гога и падоше сви. Опкољени са свих страна, они су изгледали као стадо оваца, у које су ушли вуци, а Арбанаси не шћаху да зпају за милост ни за кога. Најкрвожеднији пак од свију бнше Моз. Кад се после ЉЈЛет.

— 423 око Карабурме сместиће се и сточпа пијаца, обори за свиње и иггале за говеда и овце. Железпица имала би да се продужи кроз доњи град за везу савског са дупавским крајем. Кад се једном и београдска марвена трговипа уклони са садањег трга код БаталЦамије и смести па Тркалишге, лако ће прогон стоке са нијаце (са тркалишта) вршити ка Карабурми, где ће и железпица за товарење сгоке биги. Дакле као што се види, дунавском крају намењује знатан део будуће београдске трговине само ваља све услове за то створиги. Анта Алексић.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Пошто на држану лицитацију за давање општ. права за цубок од заклане стоке у овој општини, која је држана 22. овога месеца, није дошао довољан број лицитаната, то ће суд општипе Београдске ову лицитацију држати на дан 10. Новембра ове године у књиговодству општипског суда. Л.ицитација одпочеће се у 2 а закључити у пет часова по подне. Позивају се лицитанти да на ову лицитацију дођу. Услови могу се видити сваког радног дана у канцелариско време у књиговодству општ. суда. Од Суда општ. Београдске 30. Октобра 1392 год СБр 17937. у Београду.

П Р Е Г Л Е Д ОПШТИНСКЕ- ВЛАГАЈНИЦЕ Главна Контрола наредила је да се све ошптинске благајницв прегледају и ноднесу о томе извештаји. Тога ради овлашћен је г. М. Вујовић комесар да преглда благајницу општине београдске. Он је тај пре| — причају — свршила битка, он је био сав огрезао у крви. Веле даје сам својом руком побио тог дана више од две стотине непријатеља. Не мање зло прођоше и они, што беху расути по околним иољима. Готово у исто време кад Скендербег удари на табор, и Стрез с Еманујлом груне на ове и пачини страшан покољ. Управо овде и неје било боја, већ то беше проста касапница. Нико од неиријатеља и не помигаљаше на одбрану. Сваки је само трчао коњма, не би ли главу сачувао. Ну но што коњи беху или повезани или расути куд који, то мало коме испадаше намера за руком. Тако се сврши и та битка, која се, без и каке сумње, може сматрати за једну од најславнијих, што их је и кад Скендербег одржао за свога двадесет четворогодишњега ратовања. Она се беше отночеда око три часа по подне и трајала је до једног часа пред заласком сунчевим.ј) Колико је у њој пало мртвих с непријатељске сгране, безимени писац вели, да се неје могло тачно сазнати, поред свега његова распитивања, И то је врло могућна ствар, #јер се онда ■)■) И Варледије каже од прилике иого тако. Бе УНа в1;е. Ш. IX, 270.

ГОДИНА X глед извршио и ноднео извештај нредседседпику Главне Коптроле који гласи : КОМЕСАГ ГЛАВ. КОНТРОЛЕ 2. Новембра 1892. год. У Београду ГЛАВНОЈ КОНТРОЛИ По овлашћењу господина предсеДпика Главне Коптроле од 27. пр. месеца Бр. 22113, Ја сам тога дана тачпо у 3. сахата но подне престао суду опшгипе београдске, ради ванредног прегледа касе општинске. Сгнрешине овог надлештва не беше у канцсларији, и с тога пријавим се његовом за ступнику г. Јовану Апгонијевићу члапу суда, покажем му горње овлашћење у којој се цељи нријављујем. Кад сам му ово пријавио одмах ме је одвео у главпу бтгајпу суда општипског и ту у присуству њ< говом и одговорпог рачунополагача — благајника г Михајила Јовановића са догичпим књигама рачунским, затворим и запечатим главну благајну и ручну кпсу у којој храни новац од задржате плате, чиновника, званичника и служитеља општинских ио разпим њиховим давањима. Са овом касом кад сам био готов односно њепог затварања, опда ме г. Аптонијевић одвео у депозитпу касу са којом рукује члан суда г. Јован Илић и ову сам у присуству њиховом са дотичним књигама ватворио и запечатио. Док сам све ово урадио већ је био мрак, и даље рад писам могао продужити него сам га оставио за сутра дан 28. пр. мца. С^тра дан наредио сам рачупонолагачу главне благајне те је дневник касе сумирао и закључио, па сам сумирање нреконтроли сао и нашао да су добро сумирани и закључени, а за тим ставио сам му сва опа питања из чл. 83. закоиа о уређењу Главне Коитроле и кад је па њих одговорио, отворио сам главну благајну и нашао сам ово: 1. Дневник касе главне благајне покаслабо волила статистика о погинулима. Вели да се проносио глас, да их је пало петнаест, двадесет па и тридесет хиљада, и дајеовај последњи број, као највећи и најгромогласнији, био нримљен с највећом вером, али сам додаје, да он сматра и први број за басновит. А јамачпо он и има право. На I Барлеција се, као што смо и напред казали, не смемо поуздавати. За заробљепе пакказује тачан број — осам стотина и шесет, међу којима беше и један сапџакј) с још осамнаест других ОФицира. Арбапаси пак изгубише око двеста чегрдесег људи, међу којима у осталом, не беше ни једпога зпатнијега ОФицира.јј) Осим тога, Арбапаси задобише и силан нлен. Барлеције вели, да неје било ниједпога војника Скендербегова, који неје био задобио бар по једнога коња и који га пеје био претоварио силним пленомЦј). Сам Скеидербег задоби касу иашину и у њој сто хиљада дуката. Двадесет хиљада одмах даде Барлеције га зове Мезид-бег. Ш<1. Тако и у РаШ ШизШ, стр. 19. 1+) Барлеције вели, да су иепријатељи били изгубили око двадесет или тридесет хиљада својих, а Арбанаси саио шесет (таво и 1?аШ ШпзШ), па опда додаје, да и њему ти бројеви изгдедају сувише невероватпи, али их ипак брапи. 13е УНа е^е. Ш). IX,, 270—1. -Ц-|-) јМа., 272.