Београдске општинске новине

БРОЈ 46 - 427 - ГОДИНА X.

дузеће имало да се осујети по одказу државне помоћи, нашло је се људи воји су његов значај и замашај за будућност узели да оцепе, те су једнодушио дали добро парче земље општипске за подизање а>абрике. Фабрикапга, као што се може поуздано тврдиги, пије у овоме предузећу руководило то што ће оп од општине добити земљишге, него што је наишао на призпање : да. је предузеће важпо и да га треба потпомоћи. Норед тога шго се овим предузећем користе многи наши суграђани, оно је важно још и с гога што су палидрвца не шкодљива. И сад, после толнког рада Фабрике, налази се у средини одбора људи који хоће да помогну ово предузеће а има их којима не иде у памег да га треба помоћи ! И зар може биги онравдано то, да ни општина не помогпе ово предузеће кад се зна да га држава усљед трговачког уговора не сме помоћи? (објашњаоа за што). Ја мислим да друштво помоћ заслужује у толико пре што пи једно дрвце није са стране набављено за израду ових налидрваца него је довучепо из нашсг ваљевскох и других округа. Кад бугарска може да има своје Фабрике ткапина (штофова) и да носи своје ШТОФОВе, шго и ми не бисмо помогли ово предузеће ? Ја предлажен да се ово друштво бар за две годипе ослободи овог илаћања кирије (да се реши !) Мика Банновић. 0 овој ствари дужан сам да и ја прогбворим пеколико речи ма да сам у почетку рекао да око ње пе ваља речи трошити. Г. Љуба Јовановић 10ворио је опширпо о постанву Фабрике и павео је да је човек дошао у незгодан ноложај,јер га држава не не може да помогне због трговачког уговора; међу тим мени се чипи, да то друштво кад је пошло и дошло из Белгије у намери да ту Фабрику оснује, оно је знало да постоји овај садашњи трговачки уговор те је према њему могло да свој рачун удеси ; трговачки уговор дакле није пешто не предвиђено дато не би било Фабрикантима иознато. Мени се чипи да је држава ослободивши друштво од царине, учинила за њега колико је могла до сад а и опшгина му је нашла и уаупила своје земљиште; дакле друштво није у ничему оштећено. Но мепи се чини да у целој гој работи, земљиште само за једпо ипдусгријсво предузеће не игра бог зна како важну улогу. Та за Бога шта је то за њега 1000 дин, годишње или 88 дин. месечно ?! Ово дакле није питање од економске вредпости те да се на њему огледа хоћемо ли се повазати увиђавпи и патриоге те да се то ипдустријско предузеће одржи. Г. Пикола треба да 8на да овде није реч о помагању иддустријског предузећа пего о милости од 83 дин. месечпо, колико општина приаа од друштва на име кирије. Стеван Чађевић. По срећи или по несрећи ја сам учио годипу дана о томе и знам да се предузећа само законом одржавају. Државна је кеса дубока и она може помоћи. А што се тиче подизања индустрије ја и делом и радом и патриотизмом доказао сам купујући и у кући и на себи све што је овдашње и опет знам да ових хиљаду динара иеће Фабрику помоћи. Ако хоћемо да том друштву помогнемо, онда је најбоље да га питамо шта му треба, па да решимо. Андра Одавић. Овде су пале речи, како су Срби већином склони да пеприме оно, што Је за њих добро а да потпомажу оно,

шго им шводи. Ја одбијам од себе то и одборнике који су говорили за ову ствар прогии. Што се мене личпо тиче господо, ја погпупо зпам и вољап сам да потпомажем сваку српску иидустрију, али кад вивим ,да то заслужује. По моме мишлењу предузимач овај пије пикакав трговац. Кад би оп мени казао, да зависи од ових хиљаду динара, ја би му онда дао 3 хиљ. динара. Али вад се овде говори за 80 дин. месечпе кирије онда те Фабрике нека и пема. Пале су речи, да 1е ово једипа Фа- ј брива да су иоједине опшгине наређивале, да се из те Фабриве узимају машине. Кад је и ово све чињено у помоћ, па ипав неће издржати, онда је тим дат још већи доказ, да то друштво није способно за тај посао. Даље се се споменуло овде од једног господина како Бугарска има Фабриву штоФОФа. Па и ми господо имамо и баш с тога питам тога господина носи ли он штофове из паше* Фабрике. Председник- Оставите то на страну. Ја ћу да ставим ово питање на гласање : Ко је за то, да се кирија наплати пека гласа „за", а ко је да се ненаплаћује до 1893. годипе, нека гласа „против". Дакле гласало .је 8 „за", 12 „прогив", а двојица се уздржали од гласања. И тако усвојено је већииом гласова, да се иенаплаћује кирија Сад имамо о једном иитању да проговоримо у вонФеренцију. Оглашавам, да настаје конференција. (Са овим је седница свршена, а јавна седпица трајала је 8'| 4 часова по подне).

Држан 29. Озпт. 1392. године.

Председник. Отварам одборску седницу и молим вас да чујете записнив прошле седнице. (Севрегар прочата. Прима се). Лаза Дашковић. Читао сам у новинама да је одбор вазао пре неве седнице, да му је Јамандија овд. трговац пепознат. Ако је то била реч о Јамапдији код ,,Делиске чесме" он је познат и врло добар грађанин, те бих молио да се учиии исправка. (Видиће се и исиравити аво је реч о њему) Стеван ЧађевиЂ. Ја сам се сам уверио а мислим да сте се и ви уверили да оваво дезинФивовање приватних имања и илацева од стране самих сопственива и имаоца станова, иде врло рђа^о, управ не каво треба. Ја бих у ингересу обезбеђења од болести, предложио да дезинФевцију узме општина на се снабдевши се претходпо и срествима за то и људма иа да утрошак на ппједина. имања разреже и нанлати. Ја држим да би ово било у интересу здравља становника и да би ово као оправдана мера, паишла па одобравање код свих свесних грађана. Председник. Дозволте ми да вам кажем шта смо ми предузели у питању дезинФевције. Општиески суд оиазиоједа то дезин Фицирање од стране сопственика не бива вако ваља и како би се задовољило оно очевивање што се тражп од дезинфекције. Усљед тога предузете су мере да се дезинфекција врши од сграпе општиие и то се већ чини. Трошкови учињени наплаћују се а догични казне воји нису вршили дезинФевцију. Ђока Нешић. Кад се већ повела реч о овоме, ја бих хтео да допуним овај иредлог г. Чађевића. Ја сам се сам уверио да се дезипФекција не врши или никако или врло

слабо. Па и то што грађани пе врше дезинФекцпју није све, него има беде и у томе што је карболиа киселина која се продаје по дућапима гако разблажепа да нема пеког задаја ни за 2 сата. Ја сам купио киселипе из дрогерије Павла Марипковића и уверио сам се да нема никакве спаге. Сем тога оиштипа Је одредила таксу међу тим опи ио 90 пара на кило наплаћују. Ја мислим да 10ме треба стати на пут и контролисати и цепу и каквоћу киселине. Председнин. Павле Маранковић пије при стао на оно па шта су пристали други Ми смо издали наредбу и објаснили, пошго су се обвезали поједипи апотекари да нродају карболну киселипу но доцнијом наредбом препоручепо је да се употребљава размућено кречно млеко, јер се показало у другом свету да је то најсигурпије дезипФекционо сред ство. Сад се карболпа киселина употреб• љава на оне предмете који се једино морају њоме дезипФиковаги. Са тога дакле грађанство нема ни иотребе да узима карболну киселину кад може имати кречно млево као много боље и јевтипије дезинФекциопо срество. Стеван Чађевић. То је похвално од стране црелседништва што је такве мере предузело те да може контролисати у колико се у вароши врши дезинФевција, али мој предлог иде на то да општина стално иде од куће до куће па дезипФикује и то не само с једном групом људи већ с више таквих група како би се свуда стигло и на време. То што би општина аздала за кречно млево и за наднице људима, имало би се нанлатити од грађапа. Ја мислим даћеидруга господа одборница погврдити, да сопственици кућа врше дезвнФекцију кућа или врло слабо или никако, те да према томе овај мој предлог има онравданог основа. Филип Васиљевић. Господо, ми смо у ранијој седници донели одлуку да општина набави кола за изпошење ђубрета из вароши, јер је сопственицима и при најбољем старању то немогуће да чине Л.ицитација, у колико зпам, пије пи до данас држана и ја питам : да ли је председпик што радио на томе. Ми смо решили да се узму кола под кирију и да се људи набаве. Председник. Немам пишта против предлога г. Чађевића. Коста П. МихајловиЂ. Ја потномажем предлог г. Чађевића а то с гога, што сам и ја члап те комисије што надгледа да се стаиови држе чисго, више пута наређивао сонственицима да употребљују карбоп па пико не слуша. С тога сам да то онштина врши. Председник. Па добро, ја примам да се тако одсад ради. Радојко Драгојевић. Ја се бојим да ми с тим пеучипимо неправду опима, воји се тачпо држе санитетског паређења, а таквих има доста и онда би дошли до пеправилног пачипа вршења. Стеван ЧађевиЂ. Част и поштовање оним лицима и сопственицима, који збиљски врше те санитетске наредбе. Али између њих, могу више њих да се врију и да певрше своју дужпост. Аво општина узме па се тај посао, опда ће бити олавшица свима, јер пеће ни коштаги скуно, вао што сад кошта поједине. Само на овај начин кад општина то врши може и одвлонити опасносг. Ево г. Марво Петровић вели